Споразум БиХ и Србије: Могућност поновне успоставе жељезничког саобраћаја између двије земље
Извор: БХРТ/Ениса Алибалић (Ј.К.)
Након што је на приједлог државног министра комуникација и транспорта Босне и Херцеговине Едина Форте, Вијеће министара Босне и Херцеговине усвојило Нацрт споразума између Босне и Херцеговине и Републике Србије о заједничкој реконструкцији и модернизацији пруге Добој – Тузла – Зворник – Лозница – Шабац – Рума, становници Тузланског кантона надају се како ће се реализовањем овог пројекта вратити путнички жељезнички транспорт којег тренутно у овом дијелу Босне и Херцеговине нема. Привредници очекују електрификацију пруге ради брже размјене роба. Обнова жељезнице на овој дионици од изузетног је значаја за цијелу државу.
Жељезничка станица у Тузли пуста је већ четири године. Од средине децембра 2019. овдје није дошао нити један, нити одавде отишао нити један путнички воз. Тада су Жељезнице Републике Српске укинуле и посљедњу линију. Седам година прије тога урадиле су то и Жељезнице Федерације Босне и Херцеговине. Тако је Тузлански кантон као највећи у Федерацији и привредно средиште остао без путничких возова.
Оваква ситуација могла би се промијенити реализацијом споразума између Босне и Херцеговине и Републике Србије о заједничкој реконструкцији и модернизацији пруге Добој – Тузла – Зворник – Лозница – Шабац – Рума.
"Овај пројекат електрификације омогућио би и саобраћање путничких возова са гарнитурама прилагођеним електро систему вуче, чиме би се остварила повезаност Тузле са другим регионалним центрима у Босни и Херцеговини и Републиком Србијом", саопћено је из Уреда за односе с јавношћу Жељезница Федерације Босне и Херцеговине.
АЛЕКСАНДРА СИМИЋ, референт за односе с јавношћу Жељезница Републике Српске
"То су свакако и планови Жељезнице Републике Српске за будући период. Реконструкцијом и модернизацијом планиране деонице пруге стварају се услови за успостављање путничког сабраћаја."
Укупан обим превоза у 2023. години остварен по појединачним релацијама на прузи Добој – Тузла – Зворник износи скоро 3,5 милиона тона, а обим превоза прекограничне жељезничке станице Зворник износи више од миллион тона. Најзначајнији привредни субјекти, корисници услуга жељезничког саобраћаја на овој прузи су из Тузланског кантона.
НЕДРЕТ КИКАНОВИЋ, директор Кантоналне привредне коморе Тузла
"Ми све што увозимо сировина за нашу производњу идемо од луке Плоче према Тузли и тај дио пруге је електрифициран, осим овог дијела од Добоја до Зворника и сад је електрификација тог и модернизација тог колосијека ће пуно значити и због извоза који имамо у Републику Србију."
Заједничко улагање у обнову жељезничког саобраћаја и могућност снажније сарадње Босну и Херцеговину и Србију сигурније води и према еуропским токовима.
ЕДИН ФОРТО, министар комуникација и промета БиХ
"Овим споразумом, уколико га Предсједништво Босне и Херцеговине потврди, ми отварамо могућност да заједно са Републиком Србијом наступимо према европским фондовима, према бесповратним средствима који нам могу помоћи да ове суштински скупе пројекте и изведемо.“
Форто истиче да је ријеч о првом постдејтонском заједничком инфраструктурном пројекту Босне и Херцеговине и Републике Србије који заслужује подршку и европских финансијских институција.
Након што је на приједлог државног министра комуникација и транспорта Босне и Херцеговине Едина Форте, Вијеће министара Босне и Херцеговине усвојило Нацрт споразума између Босне и Херцеговине и Републике Србије о заједничкој реконструкцији и модернизацији пруге Добој – Тузла – Зворник – Лозница – Шабац – Рума, становници Тузланског кантона надају се како ће се реализовањем овог пројекта вратити путнички жељезнички транспорт којег тренутно у овом дијелу Босне и Херцеговине нема. Привредници очекују електрификацију пруге ради брже размјене роба. Обнова жељезнице на овој дионици од изузетног је значаја за цијелу државу.
Жељезничка станица у Тузли пуста је већ четири године. Од средине децембра 2019. овдје није дошао нити један, нити одавде отишао нити један путнички воз. Тада су Жељезнице Републике Српске укинуле и посљедњу линију. Седам година прије тога урадиле су то и Жељезнице Федерације Босне и Херцеговине. Тако је Тузлански кантон као највећи у Федерацији и привредно средиште остао без путничких возова.
Оваква ситуација могла би се промијенити реализацијом споразума између Босне и Херцеговине и Републике Србије о заједничкој реконструкцији и модернизацији пруге Добој – Тузла – Зворник – Лозница – Шабац – Рума.
"Овај пројекат електрификације омогућио би и саобраћање путничких возова са гарнитурама прилагођеним електро систему вуче, чиме би се остварила повезаност Тузле са другим регионалним центрима у Босни и Херцеговини и Републиком Србијом", саопћено је из Уреда за односе с јавношћу Жељезница Федерације Босне и Херцеговине.
АЛЕКСАНДРА СИМИЋ, референт за односе с јавношћу Жељезница Републике Српске
"То су свакако и планови Жељезнице Републике Српске за будући период. Реконструкцијом и модернизацијом планиране деонице пруге стварају се услови за успостављање путничког сабраћаја."
Укупан обим превоза у 2023. години остварен по појединачним релацијама на прузи Добој – Тузла – Зворник износи скоро 3,5 милиона тона, а обим превоза прекограничне жељезничке станице Зворник износи више од миллион тона. Најзначајнији привредни субјекти, корисници услуга жељезничког саобраћаја на овој прузи су из Тузланског кантона.
НЕДРЕТ КИКАНОВИЋ, директор Кантоналне привредне коморе Тузла
"Ми све што увозимо сировина за нашу производњу идемо од луке Плоче према Тузли и тај дио пруге је електрифициран, осим овог дијела од Добоја до Зворника и сад је електрификација тог и модернизација тог колосијека ће пуно значити и због извоза који имамо у Републику Србију."
Заједничко улагање у обнову жељезничког саобраћаја и могућност снажније сарадње Босну и Херцеговину и Србију сигурније води и према еуропским токовима.
ЕДИН ФОРТО, министар комуникација и промета БиХ
"Овим споразумом, уколико га Предсједништво Босне и Херцеговине потврди, ми отварамо могућност да заједно са Републиком Србијом наступимо према европским фондовима, према бесповратним средствима који нам могу помоћи да ове суштински скупе пројекте и изведемо.“
Форто истиче да је ријеч о првом постдејтонском заједничком инфраструктурном пројекту Босне и Херцеговине и Републике Србије који заслужује подршку и европских финансијских институција.
