Пола вијека Музеја Семберије :: Semberija INFO ::

 

Пола вијека Музеја Семберије


Без  публике, скромно, али са жељом, упорношћу и уз велику одговорност  Музеј Семберије слави 50 година постојања и рада, уз поруку да је култура најпотребнија у кризним временима. 

Припреме за реализацију обиљежавања 50 година музеја нису поклекнуле утицају ковида-19, већ су почели радити на проналаску рјешења за изненадни изазов. Програм је значајно редукован у односу на планирани којим би се обиљежило пола вијека од оснивања ове значајне институције културе. 



- Изложбом ,,Бијељински времеплов“ представљамо вишегодишња истраживања стручне службе Музеја о културној историји нашег града, а промоција књиге Родољуба Чолаковића ,,Изводи из дневника 1961- 1983“ дају нови увид у архивску грађу легата који су 1980. године бијељинском музеју поклонили Родољуб Чолаковић и Милица Зорић, рекао је директор Музеја Семберије Момчило Копривица.



Музејска савјетница Тања Лазић  истиче да је изложба ,,Бијељински времеплов“ повезана са историјом рада Музеја у протеклих пет деценија. 

Како каже, не сматра себе аутором изложбе, него једнако приређивачем  изложбе.

- То је зато што изложба представља заједнички напор, заједничка истраживања и заједнички рад свих нас из стручне службе у последње три до четири деценије. Оно што посјетиоци изложбе могу видјети јесу прилози о прошлости Бијељине који се односе на стару Бијељину, на прва удружења у Бијељини, на занате, трговину, старе бијељинске фотографе, наше некадашње суграђане Нијемце, Словаке, Јевреје, Русе, на заједницу Каравлаха у Семберији, на почетке биоскопа, позоришта, библиотекарства, на друштвени живот у нашем граду, на почетке школства у Бијељини, на жељезницу које више нема у нашем граду, на поплаве у Семберији и на први урбанистички план 1957. године, наводи Тања Лазић додавши да су се овим малим времепловом осврнули и на најзначајније датуме из историје рада Музеја  од 1970. године до данас, као и на велике легаторе Родољуба Чолаковића и Милицу Зорић, Љубицу Јовичић Станчић, Радета Бјекића и Марију Рабреновић.  

Поводом значајног јубилеја Музеја Семберије представљена је и књига ,,Изводи из дневника Родољуба Чолаковића 1961 до 1983“ коју је приредио кустос историчар Зоран Мидановић. 

- Родољуб Чолаковић је водио дневник од 25. јануара 1961. године до своје смрти 29. марта 1983. године. ,,Дневник“ се састоји од 27 нотеса различитог формата и обима са укупно исписана 5462 листа. Након што сам оригинални рукопис  ,,Дневника“ прекуцао, а то је трајало четири године, сачинио сам из тога књигу у којој су изводи на нешто мање од 300 страница. Трудио сам се да у изводима обухватим што шири дијапазон тема о којима је Чолаковић писао- од економије, културе, политике, националних односа, приватног живота, тако да на основу тога читаоци ове књиге стекну што потпунију слику о Родољубу Чолаковићу, каже Зоран Мидановић истакавши да је изузетно велики допринос Родољуба Чолаковића Бијељини кад је у питању културна сфера. Свом родном граду, Бијељини,  Чолаковић је донирао хиљаде књига, а захваљујући њему у Бијељини је основана Музејска збирка. 



Музеј Семберије у Бијељини израстао је из Музејске збирке ,,Семберија“ основане 28.октобра 1970. године. Пут од оснивања збирке до данас није био ни лак ни једноставан. Ентузијазам и упорност  прве генерације бијељинских музеалаца  резултирали су богатим фундусом збирки, репрезентативним објектом и сталном поставком, упечатљивим повременим изложбама и завидним бројем публике. 

Нова генерација музеалаца која их је наследила у вријеме најтежих друштвених ломова, расула СФР Југославије и рату у БиХ, није имала избора - или наставити даље са још већом упорношћу и ентузијазмом или дозволити да се у Бијељини угаси значајна институција културе. 

- Упркос бројним препрекама, током протекле три деценије повећани су фондови и збирке, установљено је неколико традиционалних изложби , започете су нове теме истраживања, анимирана нова публика, побољшан стручни рад, наводе у овој институцији културе.

Данас Музеј Семберије посједује и чува више од 10.000 експоната који припадају археолошкој, етнографској и историјској збирци, око 7000 библиотечких јединица и близу 14.000 фотографија. Музејска грађа сакупљана је 50 година, а у сусрету са сваким предметом открива се прошлост људи нашег краја.

- Пола вијека рада Музеја Семберије јубилеј је за понос, али и даље велики изазов и обавеза, како за нас актуелне музеалце, тако и за генерације истраживача који ће нас наслиједити у будућности, кажу бијељински музеалци  чији рад нас подсјећа колико је важна стручност, знање и посвећеност за развој друштва.

Семберија инфо - М.Решидовић
Фото - Б.Милошевић