ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН, 3. ДЕЦЕМБАР :: Semberija INFO ::

 

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН, 3. ДЕЦЕМБАР


Данас је субота, 3. децембар, 338. дан 2022. године. До краја године остало је још 28 дана.

1808 - Мадрид се предао снагама француског цара Наполеона Првог Бонапарте.

1810 - Британија преотела од Француске острва Маурицијус и Реунион.

1857 - Рођен енглески писац пољског поријекла Теодор Јозеф Конрад Корженовски, познат као Џозеф Конрад, чија се дјела одликују ироничним песимизмом, горчином, иронијом, фатализмом, етичким идеализмом и богатом пјесничком симболиком. Као припадник британске трговачке морнарице 20 година је пловио морима, па је доста описивао живот помораца и борбу човјека и мора. Дјела: романи "Лорд Џим", "Тајфун", "Ностромо", "Тајни агент", "Под западним очима", "Побједа", успомене "Огледало мора".

1883 - Рођен аустријски композитор Антон фон Веберн, један од најистакнутијих експресиониста, чију су музику нацисти у Другом свјетском рату забранили. Створио је језгровит музички језик префињених нијанси. Дјела: камерна за гудачки квартет "Пет ставова", "Шест багатела ", оркестарска "Шест комада", "Пет комада", "Симфонија за камерни оркестар", "Варијације", соло пјесме.

1894 - Рођен индијски државник Раџендра Прасад, први предсједник независне Индије од 1950. до 1963. године.

1914 - У јеку Колубарске битке командант Прве српске армије генерал Живојин Мишић одлучио да српска војска пређе у контраофанзиву. Прва армија брзо је пробила непријатељску одбрану и избила на планински масив Сувобор - Маљен, а Друга армија и одбрана Београда сломиле су отпор аустроугарске Пете армије и протјерале је преко Саве. Послије велике побједе српске војске Мишић је унапријеђен у чин војводе. Колубарска битка имала је огроман војни и политички значај за Србију и њене савезнике у Првом свјетском рату.

1915 - Српска војска, праћена избјеглицама, у Првом свјетском рату почела повлачење кроз Црну Гору и Албанију, јединствено у историји ратовања, при чему је од глади и болести умрло више од 240 000 људи. На острво Крф стигло је 135 000 војника, а у Бизерту око 12 000, од којих је поново формирана Српска армија, која је 1918. године ослободила окупирану земљу.

1917 - Предсједник САД Вудро Вилсон у Првом свјетском рату затражио од Конгреса да објави рат Аустро-Угарској.

1918 - Замјеник начелника италијанске Врховне команде генерал Пјетро Бадољо поднио Влади Меморандум о акцији за разбијање тек проглашене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у којем је нагласио да су услови за унутрашње сукобе изванредни и да их само треба активирати, "свим могућим средствима". Меморандум је прихваћен и годинама је био основ политике Рима према Југославији, нарочито од доласка на власт фашистичког диктатора Бенита Мусолинија.

1919 - Умро француски сликар Пјер Огист Реноар, један од најистакнутијих импресиониста и највећих европских сликара 19. вијека. Сликао је с неупоредивим осјећањем за љупка лица, срећан живот и префињен колорит и развио израз карактеристичан по свијетлоружичастим и модрим тоновима. У старости је радио и скулптуре, претежно актове једне форме и живе импресионистичке фактуре.

1923 - Рођена грчка оперска пјевачица Сесилија Софија Марија Калогеропулу, позната као Марија Калас, један од највећих сопрана у историји опере. Са огромним успјехом пјевала је на највећим свјетским оперским сценама улоге драмског, лирског и колоратурног карактера. Ванредно сугестивна глума и глас великог распона необичне боје и изузетне топлине, којим је с лакоћом савладавала и најтеже дионице, донијели су јој свјетску славу.

1930 - Рођен француски режисер Жан Лик Годар, водећа личност "новог таласа" француског филма. Филмови: "До посљедњег даха", "Жена је жена", "Луди Пјеро", "Број два", "Живјети свој живот", "Карабињери", "Презир", "Удата жена", "Мушко и женско", "Викенд", "Један плус један", "Симпатија за ђавола", "Источни вјетар", "Спасавај се ко може", "Пасија", "Име: Кармен".

1931 - Усвојен Вестминстерски статут, према којем су доминиони Велике Британије стекли потпуну законодавну независност.

1952 - Генерална скупштина УН прихватила приједлог Индије о успостављању примирја у Кореји.

1967 - Јужноафрички хирург Кристијан Барнар у болници "Гроте шур" у Кејптауну први пут у историји медицине пресадио срце. Тешки срчани болесник Луис Вашкански са срцем једне 25-годишње дјевојке, настрадале у саобраћајној несрећи, живио је 18 дана.

1969 - Умро руски војсковођа и политичар Климент Јефремович Ворошилов, маршал СССР, бивши предсједник Президијума Врховног совјета. Учествовао је у револуцији 1905. године и у Октобарској револуцији 1917, а потом је у грађанском рату успјешно водио операције против бјелогардејаца и страних интервенционистичких трупа. У Другом свјетском рату командовао је јединицама Сјеверозападног правца Лењинградског фронта.

1971 - Почео индијско-пакистански рат због Кашмира, завршен 17. децембра побједом Индије и одвајањем Бангладеша, до тада Источног Пакистана, у посебну државу.

1975 - У Лаосу преузимањем власти комунисти укинули 600 година стару монархију.

1978 - Умрла српска глумица Љубинка Бобић, члан Народног позоришта у Београду. Започела каријеру 1921. године као тумач улога наивних, несташних, враголастих дјевојака, освојивши напречац гледалиште ведрином и непосредношћу. Тумачећи касније карактерне улоге, исказала је изузетно сценско умијеће. Њену каријеру највише је обиљежила ненадмашна интерпретација Живке у "Госпођи министарки" Бранислава Нушића.

1984 - У граду Бопал у Индији скоро 4 500 људи умрло, 500 ослијепило, а 50 000 затровано гасом који је исцурио из фабрике за производњу средстава за заштиту биља "Јунион карбајд"

1991 - Генерална скупштина УН изабрала Бутроса Галија, дотадашњег потпредсједника египатске Владе, за генералног секретара УН. Он је наслиједио Перуанца Хавијера Переза де Куељара и ту дужност обављао до 1997. године.

1991 - Русија признала независност Украјине, а руски предсједник Борис Николајевич Јељцин заузео се за што брже нормализовање односа Русије и Украјине.

2001 - Власти Саудијске Арабије први пут одобриле женама да имају лична документа.

2004 - Предсједник Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај, кога су испитивали истражиоци Хашког трибунала због сумње да је починио ратне злочине над Србима, изабран је за предсједника Владе Косова. За предсједника Косова изабран Ибрахим Ругова.

2006 - Предсједник Венецуеле Уго Чавез /52/ поново побиједио на предсједничким изборима.