Научници проучили ДНК 357 древних Европљана, ево шта су открили :: Semberija INFO ::

 

Научници проучили ДНК 357 древних Европљана, ево шта су открили


Још током 1800-их археолози су почели да реконструишу сложену историју Европе из костију древних ловаца-сакупљача и умјетности коју су остављали за собом, попут пећинских слика, фигурица плодности и лав-човјек фигурине.

Током протекле деценије, генетичари су додали нову димензију оваквим истраживањима издвајањем ДНК из зуба и кости. 

А почетком марта ове године у часопису "Nature" објављене су студије које су свијету понудиле до сада најбољу анализу генетског записа праисторијске Европе, пише "NY Times".

Проучавајући ДНК сакупљен из остататака 357 древних Европљана, истраживачи су утврдили да је неколико таласа ловаца-сакупљача мигрирало у Европу. 

Студије су идентификовале најмање осам популација, од којих се неке генетски разликовала једна од друге више него савремени Европљани и Азијати. 

Они су коегзистирали у Европи хиљадама годинама, вјероватно тргујући алатима и размјењујући културе. Неке групе су преживјеле ледено доба, док су друге нестале - можда су их друге групе истиснуле.

"Коначно разумијемо динамику европских ловаца-сакупљача", рекла је Ванеса Виљалба-Моуко, палеогенетичарка са Института Макс Планк за еволуциону антропологију у Лајпцигу и ауторка обје студије.

Нова генетска анализа сугерише да када су фармери стигли у Европу прије око 8. 000 година сусрели су са свјетлопутим, тамнооким људима на истоку и тамнопутим, плавооким људима на западу. Виљалба-Моуко и њене колеге дале су овим народима листу нових, специфичних имена: између осталих Фурнол, Вестонајс, ГојетQ2, Виљабруна, Оберкасел и Сиделкино.

Али научници тек почињу да схватају како се толико различитих група појавило у периоду од прије 45.000 до прије 5.000 година.

"Нисам очекивао ове количине замјена и промјена у поријеклу. Још увијек не разумијемо зашто су се они селили, чиме је њихово кретање узроковано. Шта се ту догодило, зашто се догодило... чудно је", каже Карлес Лалуеза-Докс, директор Музеја природних наука у Барселони и аутор једне од студија.

Историја савремених људи почела је у Африци прије око 60.000 година, проширивши се на друге континенте. Прошле године, археолози су пријавили оно што би могао да буде најстарији доказ о томе да су ти људи стигли у Европу - 54.000 године старе зубе у једној француској пећини.

Када су ове групе стигле у Европу, неандерталци су већ живјели широм континента више од 100.000 година. Неандерталци су нестали прије око 40.000 година, можда зато што су их савремени људи надмашили својим супериорним оруђем. Али, најстарији ДНК модерних људи у Европи, који датира прије 45.000, поткопава тако једноставну причу. 

Припада људима који су били дио изгубљене гране људског породичног стабла. 

Њихови преци су били дио експанзије из Африке, али су се сами одвојили прије него што су се раздвојили преци живих Европљана и Азијата. 

Ови рани Европљани немају скоро никакву генетску везу са млађим потомцима ловаца-сакупљача. 

Чини се да су први модерни људи у Европи можда нестали заједно са неандерталцима, рекао је Козмо Пост, палеогенетичар са Универзитета у Тибингену.

"Заправо је прилично занимљиво да су први модерни људи такође имали задатак да преживе у веома тешким условима", рекао је Пост.

Прије појаве прве ДНК анализе, археолози су давали имена културама на основу стилова предмета које су правили. 

Најстарија модерна људска култура у Европи позната је као орињачка култура, названа по локалитету гдје су пронађене најстарије пећинске слике и скулптуре на континенту.

Прије око 33.000 година, како је клима постајала хладнија, широм Европе стварала се нова култура, такозвана граветијанска култура. Ловци ове културе правили су копља за убијање вунастих мамута и друге крупне дивљачи. 

Такође су правили фигурице Венере које су представљале плодност.

Пост и његове колеге пронашли су ДНК потомака Граветијена разбацан широм Европе. 

Научници су очекивали да сви појединци потичу из исте генетске популације, али су умјесто тога пронашли двије различите групе: једну у Француској и Шпанији, а другу у Италији, Њемачкој и Чешкој.

"Били су веома различити и ово је било велико изненађење за нас, јер су практиковали исту археолошку културу", рекао је Пост.

Пост и његове колеге назвали су западну популацију - народ Фурнол и пронашли генетску везу између ове групе и 35.000 године старих остатака Орињака у Белгији.

Источну групу назвали су Вестонајс и открили да дијеле поријекло са 34. 000 године старим ловцима-сакупљачима који су живјели у Русији.

Тај генетски јаз навео је Поста и његове колеге да тврде да су се Фурнол и Вестонајс групе биле дио два таласа који су мигрирали у Европу одбојено. Након што су стигли, живјели су неколико хиљада година дијелећи граветијанску културу, али су остали генетски различити.

Прије око 26.00 година обје ове групе суочиле су се са новом пријетњом свом опстанку: гигантским глечерима. Током леденог доба европски ловци-сакупљачи истиснути су са већег дијела континента, прежививши само у склоништима на југу.

Виљалба-Муоко и њен тим расвијетлили су склониште на Пиринејском полуоству (територија која се некада звала Иберија), региону у ком су сада Шпанија и Португал, проучавајући ДНК у зубима човјека који је живио прије 23.000 година, а који су пронађени у пећини на југу Шпаније. 

Његов ДНК открио је да је припадао народу Фурнол који је живио у Иберији прије леденог доба. 

Истраживачи су такође пронашли генетске маркере који га повезују са 45. 000 година старим скелетом откривеним у Бугарској.

Када су се глечери повукли, неки потомци Фурнола су наставили да живе у Иберији, али други су се проширили на сјевер као нова популација коју су Пост и његове колеге назвали ГојетQ2. 

Група није преживјела ледено доба. 

Када су глечери били у највећој експанзији, они су можда опстали неко вријеме у Италији, али њихово поријекло код Европљана није примјећено послије леденог доба. 

Умјесто тога, открили су популацију ловаца-сакупљача за коју се чинило да се проширила са Балкана, а названа је Виљабруна. Преселили су се у Италију и замијенили групу Вестонајс.

Неколико хиљада година, Виљабруна је била ограничена на јужну Европу. Затим пре 14. 000 година прешли су Алпе и наишли на народ на сјеверу. 

Појавила се нова популација, њихови преци били су три четвртине Виљабруни и једна четвртина ГојетQ2. Овај народ назван је Оберкасел, проширивши се Европом и у потпуности замијенивши ГојетQ2.

Пост је истакао да вјероватно објашњење за овај нови талас лежи у још једној климатској промјени. Прије око 14. 000 година, пулс снажног загријвања створио је шуме широм већег дијела Европа. 

Људи из Оберкасела су вјероватно били бољи у лову у шумама, док су се људи из групе ГојетQ2 повлачили заједно са степама које су се смањивале.

Група Оберкасел на истоку је налетела на нову групу ловаца-сакупљача, који су вјероватно стигли из Русије. Научници су потомке ове групе, који су живели у Украјини и околним регионима, прозвали Сиделкино.

Али у Иберији није било великог броја придошлица који су замијенили старије народе; они су и послије леденог доба још увијек носили много гена од народа Фурнол који је тамо стигао хиљадама година прије појаве глечера. Људи из групе Виљабруно преселили су се у сјеверну Шпанију, али су додали свој ДНК у Фурнол гупу умјесто што су их смијенили.

Када су први фармери стигли у Европу из Турске прије око 8. 000 година, три велике групе ловаца-сакупљача су успијјевале широм Европе: Иберијци, Оберкасел и Сиделкино. Живи Европљани носе неке од својих гена, што је Посту и његовим колегама омогућило да направе нека нагађања о физичком изгледу ових древних популација.

Народ Сиделкино на истоку имао је гене повезане са тамним очима и свијетлом кожом. Насупрот томе, Оберкасел људи на западу су вјероватно имали плаве очи и тамну кожу, иако је теже са сигурношћу претпостављати њихов изглед него изглед Сиделлино људи.

Ове три групе ловаца-сакупљача остале су изоловане једна од друге око 6.000 година, све док нису стигли земљорадници из Турске. 

Након појаве пољопривреде три групе су почеле да се мијешају. 

Могуће је да их је ширење пољопривредног земљишта натјерало да се преселе на маргине Европе како би преживјели, преноси Блиц Жена.


Независне новине