ДА ЛИ НАМ ПРИЈЕТИ ИЗУМИРАЊЕ: ЖИВОТНИ ВИЈЕК ПЧЕЛА ЈЕ УПОЛА МАЊИ
Ново истраживање је показало да је животни вијек медоносних пчела смањен за готово 50 посто у посљедњих 50 година.
Истраживање Еуропеан Ред Лист фор Беес наводи да се једна од десет врста дивљих пчела суочава с изумирањем, а истраживачи апелују на људе да се запитају како би реаговали да се људски животни вијек преполовио. То би значило да би просјечна особа живјела 41 умјесто 82 године.
Будућност човјечанства је везана за пчеле, јер без њих и других опрашивача је немогуће узгајати већину усјева од којих зависи људска храна.
Ово истраживање би могло помоћи да се објасни висок ниво угинућа колонија пчела широм свијета у посљедњих неколико деценија. Угинуће пчела је било посебно изражењу у САД-у током зиме 2006/2007. године када су неки комерцијални пчелари изгубили 90 посто својих колонија.
Необјашњиво висока стопа угинућа колонија пчела је забиљежена у Канади, Аустралији, Белгији, Француској, Холандији, Грчкој, Италији, Португалу, Шпанији, Швајцарској, Њемачкој, Финској и Пољској. Током хладне зиме 2012/2013. године је угинуло 29 посто колонија пчела у Великој Британији.
Аутори истраживања Ентини Нирман и Дениис ван Енгелсдорп с Универзитета Мериланд користили су математичко моделирање како би показали да краћи животни вијек пчела може довести до масовног изумирања колонија. Према њиховим подацима, од 1969. године је животни вијек пчела у САД-у пао с медијана од 34 дана на само 18 дана.
Проучаване су пчеле радилице уклоњене из кошница и смјештене у “кавезе”, а не дивље пчеле, што је могло утицати на резултате. Но, ако то није случај, нешто забрињавајуће се догађа. Аутори вјерују да модерне пчеле можда пате од веће преваленције болести попут деформисаних крила, која је постала учесталија од њеног открића прије 40 година. Оне су можда ослабљене новим генерацијама пестицида који нису постојали прије 50 година.
Полен којим пчеле хране своје ларве је често контаминиран пестицидима, а то би могло погоршати њихову ситуацију јер су изложене малом дозама високо токсичне групе пестицида званих неноникотиноиди, што смањује њихову отпорност на болести.
Такође, могуће је и да су се гени пчела промијенили. Животни вијек пчела везан је за њихове гене. Вјештачка или природна селекција може дати предност пчелама с краћим животним вијеком. Научници уочавају да се то догађа и код других врста. Нпр., бакалар сада сазријева раније и када је мањи величином због прекомјерног риболова, тако да риба ријетко живи довољно дуго да нарасте.
Могуће је и да стресори у модерном свијету, као што су пестициди и болести, утјечу на то да пчеле ријетко дуже живе. Њихова еволуција би могла фаворизирати животни стил “живи брзо, умри млад”.
Пчеле се већ суочавају с многим притисцима у настојању да опстану. Друго истраживање проведено на Универзитету у Бристолу, које је објављено овог мјесеца, показало је да гнојива мијењају електрично поље биљака, што мијења начин на који пчеле “осјећају” цвијеће. То их одвраћа од посјета цвијећу, тако да станиште пчела нестаје. Од тридесетих година је 97 посто ливада дивљег цвијећа нестало у Великој Британији као посљедица интензивирања пољопривреде.
Ново истраживање ипак поставља више питања него што даје одговора. Подаци су засновани на групама пчела радилица држаним у кавезима, а та метода се често користи за проучавање ефеката стресора као што су пестициди. У оваквим експериментима истраживачи обично стављају контролне групе симултано и у идентичну услову у различитим истраживањима која се проводе широм САД-а од 1969. године. Аутори признају да је то слабост у њиховом извјештају.
Они не могу гарантовати да су лабораторијски услови остали исти од 1969. године. Можда су старија истраживања користила дрвене кавезе, док модерна користе пластичне. Величине кавеза могу бити мање и веће, а проток зрака у модерним инкубаторима би могао бити бржи или спорији. Такви детаљи се ријетко примјећују. Све оно што се промијенило у протеклих 50 година могло би објаснити смањење дуговјечности пчела.
Научницима неће бити лако да разотркрију налазе истраживања, но ако би се пронашли историјски подаци о дуговјечности дивљих пчела у претходним деценијама, могли би се упоредити с данашњим мјерењима. Ово би помогло научницима да искључе могућност да су лабораторијски услови утицали на резултате истраживања.
Смањени животни вијек пчела значи смањење опрашивања. Пчеле и други инсекти опрашивачи неопходни су за добру жетву код 75 посто усјева узгајаних широм свијета. Они опрашују и око 80 посто свих дивљих биљака. Све врсте пчела се суочавају са изазовима као и медоносне, али није познато да ли се и њихов животни вијек промијенио. Ако пчеле заиста живе краће у дивљини, онда је потребно сазнати зашто је то тако, објавио је Тхе Цонверсатион.
(Српска Инфо)
Истраживање Еуропеан Ред Лист фор Беес наводи да се једна од десет врста дивљих пчела суочава с изумирањем, а истраживачи апелују на људе да се запитају како би реаговали да се људски животни вијек преполовио. То би значило да би просјечна особа живјела 41 умјесто 82 године.
Будућност човјечанства је везана за пчеле, јер без њих и других опрашивача је немогуће узгајати већину усјева од којих зависи људска храна.
Ово истраживање би могло помоћи да се објасни висок ниво угинућа колонија пчела широм свијета у посљедњих неколико деценија. Угинуће пчела је било посебно изражењу у САД-у током зиме 2006/2007. године када су неки комерцијални пчелари изгубили 90 посто својих колонија.
Необјашњиво висока стопа угинућа колонија пчела је забиљежена у Канади, Аустралији, Белгији, Француској, Холандији, Грчкој, Италији, Португалу, Шпанији, Швајцарској, Њемачкој, Финској и Пољској. Током хладне зиме 2012/2013. године је угинуло 29 посто колонија пчела у Великој Британији.
Аутори истраживања Ентини Нирман и Дениис ван Енгелсдорп с Универзитета Мериланд користили су математичко моделирање како би показали да краћи животни вијек пчела може довести до масовног изумирања колонија. Према њиховим подацима, од 1969. године је животни вијек пчела у САД-у пао с медијана од 34 дана на само 18 дана.
Проучаване су пчеле радилице уклоњене из кошница и смјештене у “кавезе”, а не дивље пчеле, што је могло утицати на резултате. Но, ако то није случај, нешто забрињавајуће се догађа. Аутори вјерују да модерне пчеле можда пате од веће преваленције болести попут деформисаних крила, која је постала учесталија од њеног открића прије 40 година. Оне су можда ослабљене новим генерацијама пестицида који нису постојали прије 50 година.
Полен којим пчеле хране своје ларве је често контаминиран пестицидима, а то би могло погоршати њихову ситуацију јер су изложене малом дозама високо токсичне групе пестицида званих неноникотиноиди, што смањује њихову отпорност на болести.
Такође, могуће је и да су се гени пчела промијенили. Животни вијек пчела везан је за њихове гене. Вјештачка или природна селекција може дати предност пчелама с краћим животним вијеком. Научници уочавају да се то догађа и код других врста. Нпр., бакалар сада сазријева раније и када је мањи величином због прекомјерног риболова, тако да риба ријетко живи довољно дуго да нарасте.
Могуће је и да стресори у модерном свијету, као што су пестициди и болести, утјечу на то да пчеле ријетко дуже живе. Њихова еволуција би могла фаворизирати животни стил “живи брзо, умри млад”.
Пчеле се већ суочавају с многим притисцима у настојању да опстану. Друго истраживање проведено на Универзитету у Бристолу, које је објављено овог мјесеца, показало је да гнојива мијењају електрично поље биљака, што мијења начин на који пчеле “осјећају” цвијеће. То их одвраћа од посјета цвијећу, тако да станиште пчела нестаје. Од тридесетих година је 97 посто ливада дивљег цвијећа нестало у Великој Британији као посљедица интензивирања пољопривреде.
Ново истраживање ипак поставља више питања него што даје одговора. Подаци су засновани на групама пчела радилица држаним у кавезима, а та метода се често користи за проучавање ефеката стресора као што су пестициди. У оваквим експериментима истраживачи обично стављају контролне групе симултано и у идентичну услову у различитим истраживањима која се проводе широм САД-а од 1969. године. Аутори признају да је то слабост у њиховом извјештају.
Они не могу гарантовати да су лабораторијски услови остали исти од 1969. године. Можда су старија истраживања користила дрвене кавезе, док модерна користе пластичне. Величине кавеза могу бити мање и веће, а проток зрака у модерним инкубаторима би могао бити бржи или спорији. Такви детаљи се ријетко примјећују. Све оно што се промијенило у протеклих 50 година могло би објаснити смањење дуговјечности пчела.
Научницима неће бити лако да разотркрију налазе истраживања, но ако би се пронашли историјски подаци о дуговјечности дивљих пчела у претходним деценијама, могли би се упоредити с данашњим мјерењима. Ово би помогло научницима да искључе могућност да су лабораторијски услови утицали на резултате истраживања.
Смањени животни вијек пчела значи смањење опрашивања. Пчеле и други инсекти опрашивачи неопходни су за добру жетву код 75 посто усјева узгајаних широм свијета. Они опрашују и око 80 посто свих дивљих биљака. Све врсте пчела се суочавају са изазовима као и медоносне, али није познато да ли се и њихов животни вијек промијенио. Ако пчеле заиста живе краће у дивљини, онда је потребно сазнати зашто је то тако, објавио је Тхе Цонверсатион.
(Српска Инфо)
