Цијена злата до краја сљедеће године могла би досегнути 1.700 америчких долара по унци, што је знатно више него сада, упозорава се у новој анализи бечког Рајфајзена (Raiffeisen).

Већ до краја ове године цијена унце злата могла би, према тим прогнозама, износити 1.480 УСД. Остваре ли се те прогнозе, до краја 2019. године цијена злата била би око 160 УСД виша него што је сада. Ако се до краја 2020. године цијена злата попне на 1.700 УСД, онда би то био пораст вриједности тог племенитог метала од готово 30 одсто.

Посљедњи пут је, према подацима портала Голдпрајс (Goldprice), цијена унце злата досегла вриједност од 1.700 УСД 2013. године. Након тога цијене злата биле су у паду, а посљедњих годину дана крећу се у распону од 1.200 до 1.300 УСД.

Разлоге убрзаног раста цијена злата аналитичари Рајфајзена прије свега виде у 'хлађењу' америчке економије, што ће се одразити и на даљње потезе монетарне политике. У таквим условима улагачи се све више окрећу злату као "сигурној луци".

Нешто слично смо видјели и током посљедње рецесије, када је потражња за златом, тада углавном због проблема с којима се суочавала зона евра, знатно порасла. Велика потражња погурала је и цијену злата, па је она, према подацима портала Голдпрајс, крајем 2011. године, у јеку кризе у Грчкој и осталим периферним чланицама зоне евра, нарасла на око 1.900 УСД.

Како појашњавају економисти, у глобалној економији расту ризици. То се, како кажу, прије свега односи на трговинске ратове и протекционизам, због чега расте и опасност од притисака политике на средишње банке. Кад год расту ризици и почне падати повјерење у водеће свјетске валуте, расте и потражња за златом.

Наиме, у све ризичнијим условима пословања у свијету, злато улагачима постаје својеврсно осигурање за заштиту вриједности њихове имовине. Што се ризици буду повећавали, рашће, а томе нас уче и досадашње искуство, и потражња за тим племенитим металом.

Семберија ИНФО