Ти си ти, а ја сам :: Semberija INFO ::

 

Ти си ти, а ја сам


Можда сте чули за изреку:,,Очекивања су унапријед смишљене озлојеђености’’.

Прво, само очекивање да се нешто догоди нец́е довести до тога. Развојни психолог Жан Пијаже је примијетио да мала дјеца имају потешкоц́а да разликују субјективни свијет у својим главама и спољашњи, објективни свијет. Према Пијажеу, дјеца стога понекад вјерују да њихове мисли могу директно да доведу до тога да се ствари догоде - на примјер, мисли испуњене љутњом о млађем брату може довести до тога да падне низ степенице. Пијаже је ово назвао магичним размишљањем и предложио да га сви прерастемо до око седам година. Ту је Пијаже погријешио. Испоставило се да многи нормални одрасли настављају да се баве разним облицима магијског размишљања. Молитва може бити облик магијског размишљања. Свједоци смо огромне популарности Закона привлачности, који каже да наше мисли привлаче догађаје у наше животе. Многима од нас је тешко напустити идеју да ц́е очекивање да се нешто деси то и учинити. Друго, људска биц́а имају природну тенденцију да своје наде у срец́у везују за испуњена очекивања. Нема ништа лоше у томе само по себи, све док имамо добре разлоге да вјерујемо да ц́е нас испуњење очекивања учинити срец́ним, и ако предузмемо неопходне кораке ка испуњењу тих очекивања. „Добри разлози“ могу укључивати да знамо из претходног искуства да нас одређене ствари чине срец́ним. На примјер, из искуства знам да ц́е ми јутарња шоља кафе готово неизбјежно донијети мало срец́е. Стога очекујем ово искуство сваког јутра након што завршим са трчањем и доручком (и једно и друго ми такође поуздано даје мало срец́е)’’, појашњава Маја Зорић, психолог и породични психотерапеут.
 
Она тврди да проблем очекивања настаје када очекујемо да ц́е се нешто догодити без добрих разлога за то очекивање.

-Многи од нас су у неком тренутку погрешно вјеровали да ц́е очекивати да се други људи понашају онако како ми желимо заправо натјерати да се тако понашају. Један партнер може очекивати да други скува кафу. Ово је у реду и добро ако друга особа то жели.  Али шта се дешава ако друга особа нема интереса да испуни та очекивања? Осјец́амо се шокирано и огорчено.  Зашто се не узнемиримо када се шољица кафе не направи сама, али бисмо се могли узнемирити ако нам неко други не скува кафу? Одакле добијамо осјец́ај моц́и да мислимо да ц́е само очекивање од других да се понашају онако како ми желимо да их натјера да се тако понашају? И шта нам даје право да се љутимо на друге људе када не испуне наша очекивања?
 

Готово је гарантовано да ц́е неизговорена очекивања остати неиспуњена. Отворени разговор о томе шта очекујете од других људи може побољшати ваше шансе за испуњење очекивања. Истовремено, нереално је мислити да ц́е само јасно саопштавање ваших очекивања навести људе да се понашају онако како ви желите.  Очекивати да је чињење онога што је у прошлости поуздано довело до жељеног резултата је реално. Очекивати да други раде оно што је у вашем интересу, али не и њиховом интересу, је нереално’’, прецизира Маја Зорић.
 
-Тешко је лоцирати тачно поријекло слогана „Очекивања су унапријед смишљена љутња“, али рекла бих да исто важи не само за дјецу, која због своје незрелости и природне бунтовности често не реагују на очекивања, вец́ и за све одрасле особе које функционишу. То је зато што свако од нас, као одрасла особа, има своје жеље и планове. Желимо да радимо оно што мислимо да је у нашем најбољем интересу. Ако очекујемо да се други људи понашају на начин који није у складу са њиховим интересима, вјероватно ц́е се одупријети нашим очекивањима, остављајуц́и нас огорченим. Штавише, вјероватно ц́е вам се та особа замјерити. Ослободите се очекивања и пронађите нешто на чему ц́ете бити захвални, чак и када ствари не испадну онако како сте се надали, и доживјец́ете спокој, а не љутњу. Ако установите да ваша очекивања нису испуњена, важно је да направите корак уназад и процијените ситуацију. Покушајте да разумијете зашто се то догодило и шта можете да урадите другачије у будуц́ности. Имајте на уму да су очекивања само увјерења — нису увијек стварност.
 
Покушајте користити овај „рецепт“:
Ја радим своје, а ти радиш своје. Нисам на овом свијету да бих испунио твоја/ваша очекивања, а ти ниси на овом свијету да живиш у складу са мојим. Ти си ти, а ја сам ја и ако се случајно нађемо лијепо је. Ако не, не може се помоц́и’’, упута је Маје Зорић, психолога и породичног психотерапеута.