Како НАСА бира који кандидати ће постати астронаути и каква обука их чека :: Semberija INFO ::

 

Како НАСА бира који кандидати ће постати астронаути и каква обука их чека


Многа дјеца зуре у ноћно небо и сањају да једног дана постану астронаути који путују на Мјесец или још даље у свемир. Али да би им се ти снови остварили, потребно је да прођу кроз врло ригорозан процес селекције, а затим и обуке.
Како је саопштила Америчка свемирска агенција НАСА, у класу астронаута 2021, одабрано је само 10 кандидата од више од 12.000 пријављених.
Основна два захтјева које поставља свемирска агенција да бисте се уопште пријавили за посао астронаута је да сте амерички држављанин и да имате мастер диплому у области природних наука - инжењер, биолог, информатичар и слично. Осим тога, кандидати морају бити у доброј форми и способни да положе све Насине, веома захтјевне, тестове физичких способности.
Од када је Наса окупила своју прву класу астронаута 1959. године, више од 350 људи је успјело да оствари свој сан и вине се у свемир. У објави на блогу 2020. године, Ени Меклијан, Насина астронауткиња, сажела је критеријуме које агенција очекује од будућих свемирских путника: "Будите прилагодљиви, поуздани, упорни и усредсређени на детаље."
Током свемирске трке из периода Хладног рата између САД и Совјетског Савеза, ко ће први отићи и истражити свемир, војници су били први кандидати да постану астронаути. До данас, свих 12 астронаута који су ходали по Мјесецу, били су бијелци. Ипак, временом, Насин корпус је постао разноврснији, а за дуго очекивану мисију "Артемис" планирану за 2024. годину, свемирска агенција намјерава да се на Мјесец спусте жена и астронаут црне боје коже.
Након процеса селекције, Насини кандидати за астронауте, познати као АСЦАН, пролазе двогодишњи курс обуке како би постали потпуно квалификовани астронаути.
Свемирска агенција обучава астронауте у различитим окружењима, укључујући огромне базене и вреле пустиње, како би тестирала њихову одважност и способности.

Астронаути вјежбају свемирске шетње у огромном затвореном базену са потопљеним свемирским бродом

Да би се припремили за излазак у отворени свемир ван свемирског брода, астронаути тренирају под водом у великим затвореним базенима. Роњење у базену симулира микрогравитацију или бестежинско окружење, које ће искусити током боравка у свемиру.
Наса спроводи најсавременију обуку за шетњу свемиром у Лабораторији за неутралну пловност у свемирском центру "Џонсон" у Хјустону.
У огромном базену - који садржи 6,2 милиона галона воде - потопљен је дјелимичан модел Међународне свемирске станице, тако да астронаути могу да вјежбају коришћење инстурмената у окружењу сличном бестежинском стању.

Бестежинско стање се симулира у авиону названом "комета за повраћање"

Насин програм истраживања смањене гравитације почео је 1959. године, наводи свемирска агенција. У склопу тога, астронаути тренирају летећи у авиону који маневрима постиже нулту гравитацију, познатом као "комета за повраћање".
Када авион изведе низ наглих стрмих успона и оштрих понирања, путници у авиону добијају 25 секунди нулте гравитације када се авион приближи врху тог таласа, објашњавају Насини инструктори.
Програм је током година укључивао неколико типова авиона, укључујући и "КЦ-135А", који је пензионисан 2004.
Године 2008. приватна компанија, "Зеро Гравитy Цорпоратион", почела је да обавља операције нулте гравитације за свемирску агенцију.
Авион такође служи као плутајућа лабораторија. Истраживачи на овим летовима спроводе медицинска истраживања и експерименте повезане са болестима кретања, пошто маневри авиона налик на вожњу ролеркостером често изазивају мучнину.
Повремено је овај авион претваран и у велики холивудски сет. Глумци Том Хенкс, Кевин Бејкон и Бил Пакстон у њему су снимали сцене за филм Аполо 13 из 1995. године.
Од првобитне посаде "Меркура 7" 1959. године, Насини астронаути су научили технике преживљавања, у случају да морају да изврше хитно слијетање у некој удаљеној области.
Године 1964. астронаути "Апола 11" отпутовали су у Неваду и провели три дана у врућој, сувој пустињи како би вјежбали преживљавање. Носили су одјећу направљену од падобрана која их је расхлађивала на пустињској врелини.
Као дио обуке за мисију "Артемис" на Мјесецу, свемирска агенција је саопштила да ће спровести двије теренске обуке у пустињи Аризоне - која је најсличнија Мјесецу.

Вјежба за случај да свемирски брод изгуби контролу

Током свемирске трке, астронаути су тренирали на вишеосном тренажеру, који их је вртио у потпуно невјероватној комбинацији окрета, до 30 обртаја у минути. Справа, названа "гимбал риг", конструисана је тако да се на њој астронаути вјежбају на дезоријентисану вожњу коју би искусили у свемирској летјелици која се без контроле врти кроз свемир.
"То је био један од најзахтјевнијих тестова или вјежби обуке кроз које смо прошли било гдје на цијелом тренингу за летове у свемир", открио је Џон Глен, астронаут пројекта "Меркур", у видео-снимку који је Наса објавила на YоуТубе 2016. "Заиста сам мрзио ову справу".
Седам астронаута пројекта "Меркур" и 13 жена из "Меркура 13" обучавало се на овој платформи шездесетих година, али Наса га више не користи, пошто модерне свемирске летјелице не захтјевају од астронаута да контролишу њихово окретање.

Тестирање толеранције на интензивну гравитациону силу

На почетку, Наса је користила велику машину звану "људска центрифуга" како би тестирала гравитациони стрес на астронаутима који је требало да оду на Мјесец.
Ова справа има ротирајућу руку на чијем крају се налази корпа у коју стаје човјек. Док се машина окреће, астронаути тестирају своју толеранцију на интензивну гравитациону силу.
"Вртећи се около на крају те дугачке руке, имао сам осјећај као да сам заморче на коме треба да се утврди како ће људско биће да реагује када се вине у свемир или поново уђе у земљину атмосферу", присјећао се Глен у својим мемоарима из 2000. године.

Стални контакт са психолозима и психијатрима

Будући астронаути се подвргавају психолошком и психијатријском скринингу како би у старту били уклоњени они који не би могли да поднесу стрез везан за свемирска путовања.
Како је све више људи путовало у свемир, Наса је почела да схвата ментално оптерећење које имају астронаути.
"Имали смо једног колегу задуженог за залихе који је постао опсједнут поклопцем на летјелици. 'Помислите само, све што треба да урадим је да окренем ту ручку и сав ваздух ће да изађе?' Било је некако застрашујуће", испричао је у интервјуу 2001. о једној од својих ранијих мисија, Хенри Хартсфилд, који је постао астронаут 1969. године. "Почели смо да закључавамо отвор".
Одлазак у свемир је невјероватно велики стрес. Године 2016. године у извјештају који је Наса објавила, стоји да чланови посаде током боравка у свемиру имају поремећај сна, да су изложени радијацији, да на њих штетно утиче промјена гравитације и да имају нападе панике због дуготрајне изолације, преноси РТС.
Зато чланови посаде на Међународној свемирској станици редовно разговарају са медицинским особљем, укључујући психологе, путем приватних видео-конференција.
Узимајући у обзир Насине амбициозне циљеве да пошаље људе још даље у свемир - на Мјесец и Марс - у не тако далекој будућности, одржавање менталног здравља астронаута биће трајни изазов.

(Независне)