​1312. - Ватикан распустио француски монашки витешки ред Темплара, основан у Палестини 1118. године ради заштите поклоника Христовог гроба и одбране крсташке територије на истоку од муслимана.

1599. - Рођен фламански сликар Антон Ван Дајк, истакнути представник Фламанске сликарске школе, на кога је снажно утицао Паул Рубенс, у чијем је атељеу у младости радио. Потом је отишао у Италију, па у Француску, а у Лондон је дошао 1632. и постао дворски сликар краља Чарлса Првог и портретиста енглеског високог друштва. Његове религиозне композиције осредње су вриједности, али се прославио портретима, које одликује племенитост израза, суптилност палете и озбиљна психолошка анализа.

1687. - Умро француски композитор, виолиниста, диригент, пјевач, глумац, сценограф и плесач италијанског поријекла Жан Батист Лили, творац класичне француске опере, с балетима, хоровима, аријама и сценским ефектима. Био је господар париског музичког живота, необична личност изузетног талента, чврсте воље, тиранске природе и далекосежног утицаја на развој музике своје друге отаџбине. У сарадњи с комедиографом Жаном Молијером створио је нову драмско-музичку врсту - комедију с пјевањем и плесом. Приписује му се прва употреба палице за дириговање. Док је почетком 1687. дириговао "Те деум" за опоравак болесног краља Луја Четрнаестог, озлиједио се дугим диригентским штапом и рана се претворила у смртоносну гангрену. Дјела: опере "Тезеј", "Персеј", "Кадмис и Хермиона", "Алсеста", "Психа", "Амадис од Галије", "Асмида", Асис и Галатеја", "Прозефина", "Фетон", комедије-балети "Женидба на силу", "Жорж Дандин", "Господин од Пурсоњака", "Грађанин-племић", црквене композиције "Те деум", "Де профундис", "Мизерере".

1794. - Конгрес САД усвојио закон којим је америчким бродовима забрањен превоз црних робова из Африке у Америку.

1797. - Рођен пруски краљ и њемачки цар Вилхелм Први Фридрих Лудвиг, који је помагао канцелару Оту фон Бизмарку да "крвљу и гвожђем" уједини Њемачку. На пруском пријестолу био је од 1861., а 1871. је постао први цар новоствореног Њемачког царства. Током његове владавине Нијемци су Данској отели покрајине Шлезвиг и Холштајн у рату 1864., поразили Аустрију 1866., а у француско-пруском рату 1871. отргли Алзас и Лорену од Француске. Издао је 1879. "Изузетни закон", којим је социјалистички покрет у Њемачкој стављен ван закона.

1832. - Умро њемачки писац Јохан Волфганг Гете, једно од највећих имена свјетске књижевности. Неколико година послије завршених студија права у Стазбуру преселио се у Вајмар, гдје је 28 година био управник позоришта. Био је обновитељ лирике, драме, епа и романа, интензивно се бавио филозофијом, природним наукама, сликарством и државничким пословима у Вајмару. Србе је задужио писањем о српској народној поезији, којом се одушевљавао, и преводом више народних пјесама, укључујући "Хасанагиницу". Оставио је једну од највећих и најзанимљивијих збирки писама у историји књижевности. Дјела: романи "Фауст", "Вилхелм Мајстер", "Јади младог Вертера", "Избор по сродности", драме "Гец од Бирлинхема", "Егмонт", "Ифигенија на Тауриди", "Торквато Тасо", трагедије "Клавихо", "Ванбрачна кћи", еп "Херман и Доротеја", путопис "Путовање по Италији", аутобиографско дјело "Из мог живота", поезија "Маријенбадска елегија", "Римске елегије", "Западно-источни диван", епиграми "Ксеније", оптичко дјело "Теорија боја".

1848. - Побуњена Венеција прогласила независност од Аустрије.

1895. - Пионири филма браћа Огист и Луј Лимијер у Паризу први пут демонстрирали покретне слике, употребивши целулоидну траку.

1910. - Рођен енглески писац Николас Џон Тарни Монсара, најпознатији по роману "Сурово море", живој слици збивања на малом броду у вријеме рата. Остала дјела: романи "Мисли на сутра", "На први поглед", "Прича о Естер Костело", "Племе које је изгубило вођу", "Смит и Џонс".

1913. - Рођен амерички глумац српског поријекла Младен Секуловић, познат као Карл Малден, који се прославио у филмовима Елије Казана, с којим је сарађивао и у позоришту. Његово карактеристично лице омогућило му је да игра веома различите улоге, од свештеника до гангстерског шефа, од рогоње до генерала. Филмови: "Бумеранг", "Трамвај звани жеља" /награда "Оскар"/, "Пољубац смрти", "Једнооки Џек", "Патон", "Синсинати Кид", "Невада Смит", "Сутон".

1917. - САД, послије побједе Фебруарске револуције у Русији, прве признале привремену владу Александра Керенског.

1919. - Прва међународна авионска линија успостављена између Париза и Брисела.

1933. - Рођен ирански државник Аболхасан Бани Садр, који је 1980. изабран за првог предсједника Ирана, послије збацивања шаха Резе Пахлавија у исламској револуцији. Због неслагања са политиком иранских вјерских вођа, 17 мјесеци пошто је постао шеф државе принуђен је да оде у избјеглиштво у Француску.

1945. - Египат, Ирак, Јордан, Либан и Сирија у Каиру основали Арапску лигу.

1979. - Британског амбасадора у Холандији Ричарда Сајкса у Хагу убили ирски терористи.

1983. - Хаим Херцог изабран за предсједника Израела.

1992. - На другим вишепартијским изборима у Албанији власт освојила Демократска партија.

1993. - У Братунцу, уз црквено опијело и војне почасти, сахрањено 39 Срба из села Кравица, које су муслиманске јединице убиле 1993. на православни Божић. Осим представника Владе и Скупштине Републике Српске, опроштају је присуствовао командант мировних снага у бившој БиХ француски генерал Филип Морион.

2001. - Савјет безбједности УН једногласно усвојио Резолуцију 1345 којом се оштро осуђује насиље албанских екстремиста у Македонији.

2004. - Парламентарна скупштина БиХ усвојила Закон о обавјештајно-безбједносној агенцији који предвиђа спајање постојећих обавјештајних служби ентитета.

2004. - Извршена примопредаја међународног аеродрома у Мостару, који је из надлежности СФОР-а прешао у надлежност града и Федералне дирекције за цивилно ваздухопловство.

2004. - Духовни вођа исламске организације Хамас шеик Ахмед Јасин убијен у току ракетног напада израелских војних хеликоптера док је излазио из џамије у Газа Ситију.

2006. - Баскијска сепратистичка организација ЕТА прогласила стални прекид ватре.

2016. - У терористичким нападима у Бриселу убијене су 32 особе. Напади су извршени на бриселски аеродром "Завентем" и на метро станици у близини сједишта ЕУ.

Данас је дан Светих 40 великомученика у Севастији, познат као Младенци. Тај дан Православна црква празнује у спомен на 40 римских војника-младенаца који су положили живот за Исуса Христа. У вријеме кад је почетком четвртог вијека источним дијелом Римског царства владао цар Валерије Ликиније, који је свим силама гушио хришћанство, у малоазијском граду Севастији локални командант Агрикола је покушао да одврати од хришћанства 40 војника, али није успио, па је обавијестио вишу команду. Она је послала изасланика Лисија, који је наредио је да их баце у језеро које се ледило од хладноће, а кад их ни то није одвратило од Христа, јавно их је спалио на ломачи. Касније је тај дан постао слава младих брачних арова.