Данас је недјеља, 28. мај, 148. дан 2023. До краја године има 217 дана.

1522. - Послије дуже опсаде Турци су заузели утврђени српски град Книн, који су први пут безуспјешно опсједали 1514, и прогласили га сједиштем новооснованог Крчког и Личког санџаката. Книн је потом прелазио у руке Венеције, поново у руке Отоманског царства, па опет Венеције, Француске и Аустрије, а 1920. је Рапалским уговором припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославији. Послије агресије Хрватске почетком августа 1995. на Републику Српску Крајину, чији је главни град био четири године, окупирала га је војска Хрватске, а све српско становништво је избјегло.

1660. - Рођен британски краљ њемачког поријекла Џорџ Први, први монарх Велике Британије из Хановерске династије. Током његове владавине од 1714. до смрти 1727. положај премијера се искристалисао као кључни у извршној власти.

1738. - Рођен француски љекар Жозеф Ињас Гијотин, који је у Народној скупштини Француске у вријеме Француске револуције предложио извршење смртне казне језивом справом за одсијецање главе. Она је названа његовим именом - гиљотином убрзо пошто је њоме 25. априла 1792. у Паризу одсјечена глава првој жртви - друмском разбојнику Жаку Пелетјеу. Гиљотина је била позната у Италији још у 13. вијеку под називом "мааја", касније у средњем вијеку и у Шкотској, гдје су је називали "мејдн", у Енглеској, гдје је извршење казне тим начином било познато као "џибет ло", и у Њемачкој, гдје су је називали "диле", "хобел" или "долабра". У Француској су је, прије него што је јавно употријебљена - у вријеме док су њоме експериментисали на лешевима, испитујући "најбезболнији начин извршења смртне казне", како је тврдио др Гијотен - називали "лузет" или "пети луизон", а лист "Журнал де револусион д` Пари" јој је, само три дана послије погубљења Пелетјеа, дао назив "гијотин".

1759. - Рођен енглески државник Вилијам Пит Млађи, који је 1783. постао најмлађи премијер у историји Велике Британије. У вријеме док је био на положају шефа владе до 1801. и од 1804. до 1806. водио је експанзивну колонијалну политику, а у Индији је учврстио британску власт реформишући администрацију. Као заклети непријатељ Француске револуције, био је главни организатор европских коалиција против револуционарне и наполеоновске Француске.

1805. - Умро италијански композитор и виртуоз на виолончелу Луиђи Родолфо Бокерини, који је утицао на развој гудачких квартета као музичке форме и први компоновао музику за гудачке квинтете и квинтете за гудачке инструменте и клавир. Створио је око 500 дјела у стилу рококоа, укључујући симфоније, концерте за виолончело, камерну и црквену музику.

1812. - У Букурешту Русија и Отоманско царство потписали уговор о миру, окончавши шестогодишњи рат. Русија је добила Бесарабију и неке области на Кавказу, а Турцима је припала Влашка и Молдавија. Уговор је био неповољан за Србију, која је учествовала у рату на страни Русије, јер је морала да врати градове Турцима, којима је дато право да у њима држи војску. Отоманско царство је обавезано да амнестира учеснике Првог српског устанка и Србима да повластице које уживају њени поданици, али су Турци искористили заузетост Русије у рату с француским царем Наполеоном Првим и 1813. сломили устанак.

1834. - Уведен српски језик као службени у преписци с турским властима, која је до тада вођена искључиво на турском језику. Кнез Милош Обреновић је једно писмо турског везира вратио с поруком: "Ево Вам шаљем писмо натраг и препоручујем да га отворите и на српски преведете, па да ми онда овамо пошаљете". Послије тога преписка с турским властима обављана је на српском језику.

1843. - Умро амерички филолог и лексикограф Ноа Вебстер, симбол лексикографске традиције у САД. Објавио је 1806. први рјечник енглеског језика под називом "Сажети рјечник енглеског језика", а 1828. рјечник који и сада носи његово име. Изузетно обимни "потомци" Вебстерових рјечника сматрају се најбољим рјечницима савременог енглеског језика.

1849. - Умрла енглеска списатељица ирског поријекла Ана Бронте, најмлађа од три сестре списатељице, аутор романа "Агнес Греј", "Станарка Вајлдфел Хола".

1864. - Аустријски надвојвода Фердинанд Максимилијан Јозеф Хабсбург стигао у мексичку луку Веракрус и убрзо крунисан за цара Мексика. Његова владавина, коју је наметнуо француски цар Наполеон Трећи, трајала је до 1867. године, кад су се француске плаћеничке трупе повукле из Мексика, попустивши под ударцима мексичких родољуба на челу са Бенитом Хуаресом, а самозвани цар је заробљен и стријељан.

1871. - Војска версајске владе угушила Париску комуну, која је постојала 72 дана. У посљедњој "крвавој седмици" убијено је око 30.000 комунара. Париска комуна је укинула стајаћу војску, увела изборност свих представника у органима власти, просвјети и судству, одвојила државу и школе од цркве, увела бесплатну наставу и реформисала наставу, чиме је битно утицала на друштвени развој у Француској и Европи.

1879. - Рођен српски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић (на фотографији), научник свјетског угледа, оснивач катедре за небеску механику на Београдском универзитету, потпредсједник Српске академије наука и умјетности. Грађевинску технику је студирао у Бечу, гдје је и докторирао. Био је професор теоријске физике, а бавио се и космичком физиком и геофизиком. У првом дјелу, објављеном на француском језику - "Математичка теорија термичких појава изазваних Сунчевом радијацијом" изложио је нову теорију распореда Сунчевих радијација на површини планета и тока климатских промјена у геолошкој прошлости Земље. Његова реформа јулијанског календара прихваћена је на Свеправославном конгресу цркава у Цариграду 1923. Творац је и теорије о помјерању Земљиних полова. Написао је више од 700 монографија, студија, популарних дјела и уџбеника. Дјела: "Канон дер Ердбестрахлунг", "Небеска механика", "Основи небеске механике", "Секуларна помјерања Земљиних полова", "Историја астрономске науке".

1884. - Рођен чешки државник Едуард Бенеш, предсједник Чехословачке од 1936. до 1938. и од 1945. до 1948. Био је вођа Народне странке и најближи сарадник првог предсједника Чехословачке Томаша Масарика. Током Првог свјетског рата радио је на стварању слободне Чехословачке и Мале Антанте - савеза с Југославијом и Румунијом. Од оснивања државе 1918. до 1936. био је шеф дипломатије, а послије Минхенског споразума 1938, којим је Запад предао Чехословачку на милост и немилост нацистичкој Њемачкој, отишао је у избјеглиштво у Лондон. Послије Другог свјетског рата поново је био шеф државе, али је дао оставку 1948. кад су комунисти приграбили власт и исте године је умро.

1928. - Студенти Универзитета у Београду организовали велике демонстрације против намјере Народне скупштине да ратификује Нетунске конвенције закључене 1925. између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и фашистичке Италије. Приликом интервенције полиције рањено је двадесетак студената, од којих двојица смртно.

1934. - Канађанка Олива Дион у Календеру у канадској држави Онтарио родила пет дјевојчица, названих "Дионове петорке", прве петорке у свијету за које се зна да су преживјеле.

1937. - Вођа Конзервативне странке Невил Чемберлен послије повлачења Стенлија Болдвина постао премијер Велике Британије. Упамћен је по капитулантском Минхенском пакту који је - у узалудном напору да избјегне војни сукоб с Њемачком - 1938. потписао с вођом Трећег рајха Адолфом Хитлером, допустивши нацистима да раскомадају Чехословачку.

1937. - Умро аустријски психијатар Алфред Адлер, један од пионира психоанализе, оснивач правца такозване индивидуалне психологије, којом се одвојио од творца психоанализе Зигмунда Фројда. Сматрао је да је тежња ка моћи покретачка снага психичког живота сваког појединца, што може да изазове претјерану тежњу ка афирмацији или унутрашњи отпор осјећању мање вриједности и тиме неуротична обољења. Дјела: "Пракса и теорија индивидуалне психологије", "Познавање човјека", "О нервозном карактеру".

1940. - Почела евакуација поражених савезничих снага из француске луке Денкерк у Другом свјетском рату. До ноћи 2. јуна 850 бродова је у операцији, названој "Динамо", пребацило у Велику Британију 224.585 британских и 112.546 француских и белгијских војника, који су се нашли у практично безизлазном положају послије муњевитог продора њемачких тенковских дивизија кроз Француску до Ла Манша.

1940. - Белгијски краљ Леополд Трећи је у Другом свјетском рату потписао капитулацију пред налетом јединица нацистичке Њемачке. Влада Белгије није признала тај акт и повукла се у Француску.

1944. - Умро српски етнолог и фолклориста Тихомир Ђорђевић, професор београдског Универзитета, члан Српске краљевске академије. Објавио је око 700 студија, путописа, биљежака и коментара о српским народним обичајима и уредио је више књига "Етнографског зборника" Академије. Дјела: "Из Србије кнеза Милоша", "Наш народни живот", "Природа у вјеровању и предању нашег народа", "Србија прије сто година", "Македонија".

1961. - Послије 78 година на линији Париз - Истамбул престао је да саобраћа воз "Оријент-експрес".

1971. - СССР лансирао космички брод у правцу Марса.

1972. - Умро војвода од Виндзора, који је као енглески краљ Едвард Осми ступио на пријесто 1936, али га се исте године под притиском владе и парламента - због женидбе с Американком Волис Симпсон, двоструком распуштеницом - одрекао у корист млађег брата Џорџа Шестог. Потом је до смрти живио у иностранству под именом војвода од Виндзора.

1976. - Пуштена у редован саобраћај жељезничка пруга Београд - Бар, чија градња је трајала с прекидима од 1952, чиме је остварена идеја зачета још у 19. вијеку. Пруга је најкраћа веза панонског подручја и централне Европе са средњим Медитераном.

1976. - СССР и САД потписали уговор о ограничењу подземних нуклеарних проба.

1984. - Ирански предсједник Али Хамнеи упозорио арапске земље Персијског залива да остану по страни у рату Ирана и Ирака или ће "сносити посљедице".

1986. - Двојица совјетских космонаута изашла су из орбиталне станице "Саљут 7" и провела непуна четири часа у "космичкој шетњи".

1987. - Умро српски геолог Коста Петковић, професор Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и умјетности, управник Геолошког завода и Геолошког института, уредник "Геолошких анала Балканског полуострва", "Зборника" и "Гласника Геолошког института САНУ". Објавио је више од 200 научних радова и израдио прву геолошку карту Југославије према интернационалној норми.

1994. - У артиљеријском нападу снага Хрватског вијећа одбране на Брчко погинуо један, а рањено 15 цивила, од чега четири теже. На уже градско језгро из упоришта ХВО у Вичиловцу и Видовицама, 12 километара сјеверозападно од Брчког, на град је испаљено шест ракетних и велики број хаубичких пројектила. 1995. - На филмском фестивалу у Кану филм "Подземље - била једном једна земља" југословенског режисера Емира Кустурице добио "Златну палму", другу главну фестивалску награду у Кустуричиној каријери.

1995. - У земљотресу који је погодио руски град Нефтегорск на полуоству Сахалин погинуло најмање 2.000 људи.

1995. - Муслимански војници, који су из заштићене енклаве Сребреница несметано прошли пункт УНПРОФОР-а , у ширем подручју Руповог брда убили, а затим масакрирали петорицу српских цивила из Милића. Убијени су Љубиша Голић, Бранко Николић, Миладин Савић, Милосав Петровић и Милош Мишић, који су на мјесту удеса, неколико километара изван "заштићене зоне", сјекли дрва.

1997. - Русија и Украјина потписале уговор којим је руској Црноморској флоти омогућено да 20 година користи поморску базу у луци Севастопољ на полуострву Крим.

1999. - СР Југославија прихватила основне принципе Групе 8 у које спада и слање међународних мировних трупа на Косово и пристала да Савјет безбједности УН донесе одговорајућу резолуцију о томе.

2003. - Бивши начелник Генералштаба Војске Републике Српске генерал-пуковник Момир Талић, оптужен пред Хашким трибуналом, умро је на Војно-медицинској академији у Београду.

2004. - Главни и одговорни уредник подгоричког листа "Дан" Душко Јовановић убијен у Подгорици.

2008. - Европски суд за људска права у Стразбуру пресудио да је БиХ крива за нехумано поступање у затвору у Зеници према осуђенима за ратне злочине.

2008. - Криви торањ у Пизи успјешно учвршћен и ван опасности током наредних 300 година.

2008. - Непалски парламент укинуо монархију и прогласио републику, чиме је окончана 239-годишња владавина најстарије Хинду монархије на свијету.


Независне новине