Ријеч „музеј“ код већине људи буди асоцијације на установе у којима су изложена умјетничка дјела или археолошки остаци минулих времена.

Озбиљна атмосфера, тишина, скупоцјене умјетнине, неријетко луксузно уређене просторије неки су од појмова који карактеришу овакво поимање. Међутим, музеј не мора нужно посједовати умјетничку и естетску раскош попут Ермитажа или Лувра.
 
Музеј прекинутих веза (Загреб)

Овај занимљиви музеј настао је као идеја двоје умјетника из Загреба који, након прекида вишегодишње везе, нису знали шта да ураде са свим стварима које су их подсјећале на некадашњу љубав. Већина људи би их се ријешила без размишљања, али они су се одлучили за много креативнију идеју и тако се родио овај музеј у којем се данас налазе предмети које су донирали људи из готово свих крајева свијета.

Осим у Загребу, стална поставка се налази и у Лос Анђелесу, а како је претходних година поставка била путујућег карактера, посјетиоци широм планете имали су прилику да свједоче необичним љубавним причама и експонатима. Уколико сматрате да нека ваша успомена на бившу љубав заслужује да буде дио поставке, на званичном сајту можете испунити формулар за донирање.
 
Музеј кича (Букурешт)

Доказ да музеји нису резервисани само за љубитеље умјетности је музеј кича у Букурешту. Музеј гдје пасиониране кичлије могу наћи нешто за своју душу отворен је ове године и засад ужива велику популарност. Оснивач је сматрао да кич као неизоставан дио румунске културе заслужује одговарајуће признање и то ни мање ни више, него у оквиру музеја. Чини га осам тематских цјелина које су, између осталог, посвећене грофу Дракули, религијском кичу, комунистичком кичу, кичу ентеријера…

Уколико нагињете ка овој форми естетике или сте само радознали да видите како изгледа дом уређен у њеном стилу или таписерије са Исусовим ликом, ово је право мјесто.
 
Музеј чоколаде (Келн)

Постоје више ових музеја у свијету. Неки од њих су чувени музеј у Келну и музеј у Риги. Музеј у Келну је неупоредиво бољи. Током туре, више пута је оправдао титулу једног од најбољих музеја чоколаде на свијету. При куповини улазнице, као мали поклон добродошлице добијате чоколадицу и водич. Одатле се пут наставља до просторија у којима се могу видјети фотографије и пластични модели разних врста какаоа, потом табле са разним занимљивостима, а један дио музеја чини тераријум гдје можете видјети како те биљке заправо изгледају. Осим овога, музеј нуди и увид у индустријску производњу, а постоји и дио гдје можете направити чоколаду по сопственом рецепту. Један од најљепших (и најукуснијих) дјелова музеја је чоколадна фонтана гдје посјетиоце чека вафл штапић преливен чоколадом и прелијеп поглед на Келн.
 
Музеј неуспјеха, промашаја (Хелсингборг)

Живимо у свијету у којем је успјех императив, а неуспјех нешто што се не опрашта. Психолог Семјуел Вест бавио се овом тематиком и као производ настао је Музеј промашаја. У жељи да пружи свијету своју визију неуспјеха као саставног дијела успјеха, за експонате је одабрао низ неуспјешних иновација популарних компанија. Тако су мјесто у овом музеју нашле верзије орео кекса са необичним укусима, попут укуса шведске рибе, лазање од јунећег меса, маска за лице која наводно враћа младост уз помоћ електричних шокова и многи други.

Такође, на званичној Фејсбук страници музеја води се активна кампања чији је циљ да докаже да су и неке од најуспјешнијих особа данашњице доживјеле неуспјех, што на личном, што на професионалном плану, али да је најбитније да на то гледамо као на процес учења. Изгледа да Вестова мисија дестигматизације неуспјеха полако, али сигурно, крчи пут ка успјеху.
 
Музеј шибица (Сремски Карловци)

Тренутно у Европи постоје два музеја шибица, од којих се један налази у Сремским Карловцима. Импозантну колекцију чини око 40 хиљада примјерака из разних крајева свијета и различитих временских епоха. Иако на први поглед колекционарство шибица може дјеловати банално, примјерци које можемо видјети у Сремским Карловцима својеврсни су свједоци историје, друштвених промјена, али и развоја маркетинга и дизајна.

Поједина паковања су права мала умјетничка дјела, на другима су мјеста и особе којих више нема, сачувани од заборава. Упркос великом броју експоната, допринос оригиналној колекцији и даље стиже из разних крајева, тако да уколико се одлучите за посјету, дефинитивно нећете остати разочарани.
 
Музеј емоција (Санкт Петербург)

Своје мјесто у граду музеја, Санкт Петербургу, пронашао је и Музеј емоција. Да ли је могуће да емоције у сировом облику постану музејски експонат? Оснивачи сматрају да је то сасвим могуће. Идеја је да посјетиоци, боравећи у просторијама уређеним да пробуде различите емоције, у току једне посјете доживе различита емоционална стања. Међутим, велики број посјетилаца сматра да пројекат није оправдао очекивања и цјелокупно искуство описују као бацање времена и новца.

Оно што је заједничко овим музејима је претварање баналности у егзотику. Бијег од монотоније је у људској природи и то објашњава успјех музеја са необичном тематиком. При анализи последњег примјера, намеће се питање да ли је човјек досегао границу у покушају да у свему нађе необичност или је неуспјех овог амбициозног пројекта тек лекција до успјеха?