Диспечер је прва карика у ланцу
Служба хитне медицинске помоћи почела је са радом 1984. године као Одсјек за хитну помоћ у саставу тадашње Службе опште медицине Дома здравља Бијељина.
Почетком 1994. године Служба се осамостаљује и јача кадровски, те континуирано побољшава опремљеност.
Крајем 2006. године Служба прелази у приземље Поликлинике I у централном објекту у нове, условније и функционалније просторије, гдје се и сада налази. Служба располаже површином од око 500 м2 и у свом саставу има три ординације, просторију за интервенције, превијалиште, салу за реанимацију, салу за хируршке интервенције и друге заједничке просторије.
-У просторијама за интервенције бораве пацијенти којима је преписана терапија и то је, углавном, ињекциона, интрамускуларна или интравенска терапија. У просторији за хируршке интервенције радимо интервенције које ми можемо да збринемо, почевши од шивења - до заустављања крварења, а у зависности од процјене љекара око 50 посто повреда ми збринемо овдје и даљу надлежност преузима породични љекар, а уколико су веће повреде, трауматске, онда се прва помоћ пружи овдје и пацијент се шаље на Ургентни блок Опште болнице „Свети врачеви“, истиче др Славиша Митровић, начелник Службе хитне медицинске помоћи.
Захваљујући менаџменту Дома здравља Бијељина Служба располаже како са савременом медицинском опремом, тако и са другом опремом која је неопходном за пружање услуга хитне медицинске помоћи.
-Од опреме бих издвојио шест дефибрилатора, у соби за интервенције имамо мониторинг и можемо да пратимо пацијенте са поремећајем срчаног ритма којима се дају антиаритмици. Служба има седам санитетских возила, као и једно теренско возило (лада нива). Једно санитетско возило користи се за потребе пацијената са подручја општина Пелагићево и Доњи Жабар'', наводи за ,,Семберија инфо'' др Митровић.
Полазећи од норматива у Служби је ангажовано девет тимова хитне медицинске помоћи. Један тим чине доктор и двије медицинске сестре-техничари, као и возач. Пружање хитне медицинске помоћи (примарног нивоа) у и изван установе обезбијеђено је од 00-24 часа сваким даном у седмици.
-У току године имамо око 40.000 прегледа, а у току дана на терену имамо у просјеку од шест до осам интервенција. Наша Служба покрива цијелу подручје града Бијељина. Свакодневно раде двије дежурне екипе, током дана и током ноћи“, рекао је начелник Службе Славиша Митровић.
- Приоритети за излазак на терен су нам саобраћајне несреће, интервенције на јавном мјесту приликом пада и губитка свијести. Велики број пацијената су нам радници који раде на градилиштима. Сада је вријеме радова у шуми и имамо велики број пацијената који долазе са повредама задобијеним моторном тестером, а честе су и повреде пољопривредника на њивама, а сада је тај период“, појаснио је Митровић.
Диспечер је прва карика у ланцу, а од позива до доласка на терен потребно је од седам до 15 минута.
Начелник Митровић је истакао, да се често деси да у истом тренутку имају три до четири интервенције, јер покривају површину која има око 113.000 становника и тада се према тријажи, односно приоритету реаговања, која се састоје из четири степена хитности, одлучује гдје се прво одлази на терен.
Према ријечима начелника Службе хитне меодицинске помоћи, рад у овој Служби је веома специфичан, јер се на терену суочавају са разним изазовима, од порођаја до великих трагедија.
Богданка Михајловић, диспечер у Службе хитне помоћи, истакла је као главну обавезу диспечера тријажу пацијената који се јаве у Службу (по потреби консултују и љекара), као и примање телефонских позива са тријажом истих.
-Приликом сваког позива узимамо податке пацијента, име и презиме, годиште, у каквом је тренутном стању и од чега се лијечи и адреса. Понекад је тешко узети податке путем телефона, с обзиром на чињеницу да се ради о хитним стањима а да су позиваоци често веома узбуђени. Одатле и произилази понекад и неразумијевање, па, чак, и љутња људи који нас позивају несхватајући значај наше потребе за добијање свих информација, јер добијене информације су битне приликом збрињавања пацијената којима је живот угрожен'', појашњава за ,,Семберија инфо'' Богданка Михајловић.
СТЕПЕН ХИТНОСТИ
Приоритет у збрињавању се одређује према степену – реду хитности, а не према дужини чекања.
Тријажу врши доктор, а у изузетним ситуацијама медицински техничари. Ургентна стања која не подлијежу тријажи и захтијевају моменталну и неодложну примјену реанимационих мјера и поступака су застој срца и престанак дисања.
I СТЕПЕН ХИТНОСТИ су критично обољели и тешко повријеђени којима је потребна неодложна помоћ која, ако се правовремено укаже, има велике изгледе да спаси живот, а ту спадају сва стања без свијести, престанак дисања, одсуство пулса, нагло настало отежано дисање, нагло настао јак бол у грудима, нагло настао јак бол у трбуху, нагло настао неуролошки дефицит, једнострана одузетост екстремитета и немогућност говора, опсежна крварења из великих крвних судова.
II СТЕПЕН ХИТНОСТИ су обољели и повријеђени којима је потребна хитна помоћ и интервенција, али се она, за извјестан, краћи период времена може одложити без бојазни од развоја штетних посљедица због тог одлагања, а ту спадају погоршања која се односе на сва хронична стања по системима, хронична опструктивна респираторна обољења, хипертензивна стања, интензивне главобоље, психијатријска стања, отворене и затворене повреде без израженог поремећаја свијести и без компромитованог дисања, те остала стања.
III СТЕПЕН ХИТНОСТИ су лако обољели и повријеђени, чија су обољења и повреде лакше природе, не ремете виталне функције и код којих није потребна хитна медицинска помоћ, већ се може одложити просљеђивањем надлежном породичном љекару.
Семберија инфо
Почетком 1994. године Служба се осамостаљује и јача кадровски, те континуирано побољшава опремљеност.
Крајем 2006. године Служба прелази у приземље Поликлинике I у централном објекту у нове, условније и функционалније просторије, гдје се и сада налази. Служба располаже површином од око 500 м2 и у свом саставу има три ординације, просторију за интервенције, превијалиште, салу за реанимацију, салу за хируршке интервенције и друге заједничке просторије.
-У просторијама за интервенције бораве пацијенти којима је преписана терапија и то је, углавном, ињекциона, интрамускуларна или интравенска терапија. У просторији за хируршке интервенције радимо интервенције које ми можемо да збринемо, почевши од шивења - до заустављања крварења, а у зависности од процјене љекара око 50 посто повреда ми збринемо овдје и даљу надлежност преузима породични љекар, а уколико су веће повреде, трауматске, онда се прва помоћ пружи овдје и пацијент се шаље на Ургентни блок Опште болнице „Свети врачеви“, истиче др Славиша Митровић, начелник Службе хитне медицинске помоћи.
Захваљујући менаџменту Дома здравља Бијељина Служба располаже како са савременом медицинском опремом, тако и са другом опремом која је неопходном за пружање услуга хитне медицинске помоћи.
-Од опреме бих издвојио шест дефибрилатора, у соби за интервенције имамо мониторинг и можемо да пратимо пацијенте са поремећајем срчаног ритма којима се дају антиаритмици. Служба има седам санитетских возила, као и једно теренско возило (лада нива). Једно санитетско возило користи се за потребе пацијената са подручја општина Пелагићево и Доњи Жабар'', наводи за ,,Семберија инфо'' др Митровић.
Полазећи од норматива у Служби је ангажовано девет тимова хитне медицинске помоћи. Један тим чине доктор и двије медицинске сестре-техничари, као и возач. Пружање хитне медицинске помоћи (примарног нивоа) у и изван установе обезбијеђено је од 00-24 часа сваким даном у седмици.
-У току године имамо око 40.000 прегледа, а у току дана на терену имамо у просјеку од шест до осам интервенција. Наша Служба покрива цијелу подручје града Бијељина. Свакодневно раде двије дежурне екипе, током дана и током ноћи“, рекао је начелник Службе Славиша Митровић.
- Приоритети за излазак на терен су нам саобраћајне несреће, интервенције на јавном мјесту приликом пада и губитка свијести. Велики број пацијената су нам радници који раде на градилиштима. Сада је вријеме радова у шуми и имамо велики број пацијената који долазе са повредама задобијеним моторном тестером, а честе су и повреде пољопривредника на њивама, а сада је тај период“, појаснио је Митровић.
Диспечер је прва карика у ланцу, а од позива до доласка на терен потребно је од седам до 15 минута.
Начелник Митровић је истакао, да се често деси да у истом тренутку имају три до четири интервенције, јер покривају површину која има око 113.000 становника и тада се према тријажи, односно приоритету реаговања, која се састоје из четири степена хитности, одлучује гдје се прво одлази на терен.
Према ријечима начелника Службе хитне меодицинске помоћи, рад у овој Служби је веома специфичан, јер се на терену суочавају са разним изазовима, од порођаја до великих трагедија.
Богданка Михајловић, диспечер у Службе хитне помоћи, истакла је као главну обавезу диспечера тријажу пацијената који се јаве у Службу (по потреби консултују и љекара), као и примање телефонских позива са тријажом истих.
-Приликом сваког позива узимамо податке пацијента, име и презиме, годиште, у каквом је тренутном стању и од чега се лијечи и адреса. Понекад је тешко узети податке путем телефона, с обзиром на чињеницу да се ради о хитним стањима а да су позиваоци често веома узбуђени. Одатле и произилази понекад и неразумијевање, па, чак, и љутња људи који нас позивају несхватајући значај наше потребе за добијање свих информација, јер добијене информације су битне приликом збрињавања пацијената којима је живот угрожен'', појашњава за ,,Семберија инфо'' Богданка Михајловић.
СТЕПЕН ХИТНОСТИ
Приоритет у збрињавању се одређује према степену – реду хитности, а не према дужини чекања.
Тријажу врши доктор, а у изузетним ситуацијама медицински техничари. Ургентна стања која не подлијежу тријажи и захтијевају моменталну и неодложну примјену реанимационих мјера и поступака су застој срца и престанак дисања.
I СТЕПЕН ХИТНОСТИ су критично обољели и тешко повријеђени којима је потребна неодложна помоћ која, ако се правовремено укаже, има велике изгледе да спаси живот, а ту спадају сва стања без свијести, престанак дисања, одсуство пулса, нагло настало отежано дисање, нагло настао јак бол у грудима, нагло настао јак бол у трбуху, нагло настао неуролошки дефицит, једнострана одузетост екстремитета и немогућност говора, опсежна крварења из великих крвних судова.
II СТЕПЕН ХИТНОСТИ су обољели и повријеђени којима је потребна хитна помоћ и интервенција, али се она, за извјестан, краћи период времена може одложити без бојазни од развоја штетних посљедица због тог одлагања, а ту спадају погоршања која се односе на сва хронична стања по системима, хронична опструктивна респираторна обољења, хипертензивна стања, интензивне главобоље, психијатријска стања, отворене и затворене повреде без израженог поремећаја свијести и без компромитованог дисања, те остала стања.
III СТЕПЕН ХИТНОСТИ су лако обољели и повријеђени, чија су обољења и повреде лакше природе, не ремете виталне функције и код којих није потребна хитна медицинска помоћ, већ се може одложити просљеђивањем надлежном породичном љекару.
Семберија инфо
