ПОРОДИЦА МИХАЈИЛОВИЋ ИЗ СРЕДЊЕ ЧАЂАВИЦЕ ЈЕДНА ЈЕ ОД ПОРОДИЦА СА ПРОСТОРА СЕМБЕРИЈЕ И МАЈЕВИЦЕ КОЈУ КРАСИ ТРОЈЕ ДЈЕЦЕ :: Semberija INFO ::

 

ПОРОДИЦА МИХАЈИЛОВИЋ ИЗ СРЕДЊЕ ЧАЂАВИЦЕ ЈЕДНА ЈЕ ОД ПОРОДИЦА СА ПРОСТОРА СЕМБЕРИЈЕ И МАЈЕВИЦЕ КОЈУ КРАСИ ТРОЈЕ ДЈЕЦЕ


Најмлађи Михајиловићи су прави чувари српске традиције
 
Љубица и Лако Михајиловић из села Средња Чађавица брачни су пар који има троје дјеце. У браку су од 2006. године, а прва кћерка Анђела рођена је 2007. године, затим, 2010. године добили су сина Николу, а 2012. обрадовани су са још једном дјевојчицом, Кристином, коју од миља зову Нина. Обоје су запослени, али и поред тога, они се баве и пољопривредом.
 
 
 Сво троје малишана Михајиловић су школарци, а поносни родитељи су истакли да је најстарија Анђела завршила основну школу у Средњем Драгаљевцу као вуковац и као ђак генерације.

-Ове године, Анђела је кренула у први разред Техничке школе „Михајло Пупин“, смјер Информационе технологије. Никола похађа седми разред у Основној школи у Средњем Драгаљевцу, а Нина је четврти разред и похађа школу у Средњој Чађевици. Сво троје су одлични ђаци и добра дјеца, на шта смо изузетно поносни“, казали су за ,,Семберске новине'' Љубица и Лако Михајиловић.

Поред свих школских обавеза које савладавају са лакоћом, све троје се баве спортом, али су и фолклораши, што их чини озбиљним чуварима старе српске традиције.
 

 
-Све троје тренирају теквондо и фолклор у СКУД-у „Семберија“ у Бијељини. Фолклором су почели да се баве још у вријеме када је кореограф долазио у Доњу Чађевицу, а када су престали да у том селу одржавају тренинзи, уписали смо их у СКУД „Семберија“. Много тога су почињали да тренирају, један од спортова био је и тенис, а Никола је похађао и часове хармонике. Од свега тога су одустали, али су се, ипак, пронашли у фолклору и теквондоу“, рекла је мама Љубица.
 
Тата Лако је истакао да је његова одлука, али и супруге Љубице да остану да живе у селу.
-Када живите у селу морате бити спремни на велика одрицања, једно од њих је и одрицање због ваннаставних активности за дјецу, а то је 30 километара вожње у оба правца. За дјецу је много боље на селу, имају више слободе, али је јако напорно свакодневно одвожење на тренинге. Али, ако су они испуњени и срећни, то све постаје неважно. Веома нам је битно да су у друштву и да се друже, јер су њима први другари удаљени један километар од наше породичне куће. Нажалост, крај у коме ми живимо полако изумире, прва продавница је удаљена од нас пет километара“, истакао је Лако Михајиловић.
 
-Искрено, трошкови нису мали када имате троје школараца и веома нам је помогло што су дјеца добила ове бесплатне уџбенике. Да смо морали и њих да купимо на самом почетку школске године, морали би да потрошимо око 2.000 конвертибилних марака како би их спремили за школу и то само да им обезбиједимо основне ствари, а то није мала сума новца. Ипак, на нама родитељима је да им обезбиједимо све, без обзира на наша финансијска примања“, истакао је тата Лако, што потврђује и мама Љубица.
 
Родитељи малих Михајиловића су нам рекли да им је сваки дан веома динамичан, те да, док су они на послу, обавезе око њихових малишана преузима бака.
-Сваки дан су у нашој кући нека дешавања, никада није монотоно. Увијек смо ту да им помогнемо око задаће, а посебно је то било наглашено у вријеме пандемије корона вируса и онлајн наставе. Они су у том периоду били, да се изразимо у „кључним“ разредима, Анђела је у том периоду била седми разред и од предмета добила хемију, Никола је из Средње Чађавице прешао у школу у Доњем Драгаљевцу и самим тим требало је да се адаптира на нову средину, а Нина је тек учила да пише. Трудимо се да млађима ограничимо кориштење мобилних телефона, док Анђела, иако је најстарија, телефон користи када јој је, заиста, потребан“, кажу Михајиловићи и истичу да није била тешка одлука да имају троје дјеце.
 
-Искрено нисмо ништа планирали, тако се десило и ништа не бисмо мијењали. Све троје се лијепо слажу, али међу њима, као и између већине браће и сестрица, има размирица, али никада ништа озбиљно. Анђела као најстарија, а притом је и у пубертету, воли да им командује, али је увијек ту за њих да им помогне шта год да им затреба. Никола и Нина стално „ратују“, али се јако воле. Нина воли да га „чачка“, а Никола то не воли и онда избије „рат“ између њих. Међутим, све је то нормално између браће и сестара“, истакли су поносни родитељи.
-Без икаквог страха сви се могу одлучити на двоје, троје и више дјеце, јер све може када има воље и жеље, финансијски аспект јесте битан, али није најважнији“, поручују на крају разговора за „Семберија инфо“ Љубица и Лако Михајиловић, поносни родитељи троје преслатке дјеце.

Семберија инфо