Валентина Марић из Пучила може бити примјер многима како се може бити незапослен, али се нипошто не смије бити беспослен. Након што је, прије четири године, завршила Факултет пословне економије није могла наћи адекватан посао у струци, али је то није поколебало. У обиљу слободног времена одлучила се да сама себи „измисли“ посао. Посао који воли и у којем ужива да ради. 
 
На идеју да више времена посвети својој кулинарској креативности дошла је након помагања другарици да припреми рођенданску прославу за њену једногодишњу кћерку Тамару. Валентина је тада имала прилику да направи своје прве медењаке и то прво искуство дало јој је енергију за нове изазове.
 
-Након тог рођендана посавјетовала сам се са својом мајком која ми је дала свој рацепт за медењаке. На основу њега почела сам да припремам ове сластице, најприје за породицу и пријатеље, да би их нешто касније почела и продавати. То је почело крајем 2020. године. Нешто више од двије године касније много људи у Семберији, али и шире, чуло је за „Медену кухињицу“. За то сам захвална медијима и друштвеним мрежама а посебно задовољним купцима“, рекла је за ,,Семберија инфо’’ Валентина, додавши да се медењаци највише траже у периоду празника, затим рођендана, вјенчања, пословних сусрета, итд.

Уколико се купују за јело рок трајања медењака из „Медене кухињице“ је шест мјесеци. Ако је његова намјена искључиво украсна, онда је трајање тако упакованих медењака много дуже. Валентина је пред новогодишње и божићне празнике дизајнирала посебне медењаке који су се могли користити и као украс на јелкама. Без обзира на намјену, гастрономску или естетску, „све је јестиво, осим целофана“, са осмјехом нам говори Валентина.
 
-Прво иде припрема тијеста, за шта нам је потребно брашно, маргарин, мед, јаја, ванилин шећер, прашак за пециво, лимун и зачини. Због специфичног укуса медењака и аутентичности ја нећу откривати који су зачини, нека то остане тајна „Медене кухињице“. Када замијесимо тијесто потребно га је оставити најмање два сата у фрижидер на хлађење. Након тога тијесто оклагијом развучемо на дебљину од пет милиметара и калупима правимо жељене облике. Печемо у рерни на 180 степени Целзијусових неких десетак минута. Постоји много рецепата за медењаке и у суштини сви су они слични, разлика је само у мјерама одређених састојака. И то је нешто што свака домаћица може припремити. Код мене важи правило квалитета тако да што се тиче материјала састојке не штедим. Користим домаћи мед и на првом мјесту ми је, уз визуелни изглед, квалитет и укус. Желим да моји купци буду задовољни како изгледом, тако и укусом“, изјавила је Валентина Марић, додавши још да је сваки медењак уникатан примјерак и да са сваким новим медењаком стиче ново искуство, учи нову школу.

Најзахтјевнији посао у „Меденој кухињици“ је украшавање медењака. Процес украшавања траје јако дуго, јер се шара масом која се зове краљевска глазура и прави се од бјеланаца и шећера. Она се природно суши по неколико сати, код сложених мотива потребно је најмање два до три дана да се дође до финалног изгледа медењака. И то је нешто што изискује највише времена и труда, јер се сваки дио наноси након што се претходни осуши. Пракса и стрпљење доводе до све љепше и прецизније израде. Поред уобичајене лепезе облика, боја и украса Валентина излази у сусрет својим муштеријама и прави индивидуализоване медењаке.

-Имам мирну руку и бујну машту. Уз то сам перфекциониста у раду тако да знам по неколико сати посветити једном медењаку док он не испадне онако како мислим да треба. Недавно сам за једну дјевојку направила три посебна медењака за њене другарице. Потпуно персонализовани, много су ме живаца коштали, али и много задовољства причинили“, истакла је за ,,Семберске новине’’ Валентина.

Током претходне двије године „Медена кухињица“ је произвела више од 5.000 медењака. Валентина је много њих и поклонила, тако да је та цифра и већа од 5.000, јер не броји оно што од срца дарује. Истиче да, без икакве сумње, медењаци највише освајају срца и непца најмлађих.
  ​
-Наруџба коју ћу дефинитивно памтити, јесте за Осми март 2022. године од 1.000 комада, која је по обиму рада била највећа до сада и то је нешто гдје сам ја превазишла саму себе. За тај празник у  једном моменту се у мом радном простору  налазило 1.300 медењака. Али, волим да се „такмичим“ сама са собом и да видим колико ја могу да постигнем и надмашим саму себе. Могу рећи да је једна дивна сарадња пресудила и отворила врата успјеха „Медене кухињице“. То је сарадња са „Природно“ из Љељенче која се десила средином 2021. године, када су они код заједничких пријатеља видјели моје медењаке, позвали ме на разговор и понудили да медењаци буду изложени у њиховом изложбеном простору на свим сајмовима на којима „Природно“ учествује. Породици Сјерић хвала за несебичну подршку, јер је, захваљујући њима, „Медена кухињица“ презентовала медењаке на бројним сајмовима (у Бијељини, Београду...). Захвална сам и свима осталима који су ми пружили подршку током ове двије године. Посебно хвала мом ујаку Драгољубу који је ту као техничка подршка за све врсте штампе наљепница и осталог материјала, као и мами која је ту да прискочи када је у питању испорука медењака“, рекла је Валентина, закључивши своју причу за „Семберске новине“ једном мудрошћу: „Оно што може бити и не бити, увијек се на крају крајева покори ономе што мора бити, тако да од оног што вам је суђено не можете побјећи. Ја сам захвална Богу што нисам „побјегла“ од својих медењака“.

Семберија инфо