Самоука сликарка Гордана Томанић насликала више од хиљаду слика
Од сликања пеглом стигла до уља на платну
Сликање ми дође као редован посао, јер свакодневно сликам по неколико сати. Ријетко прекидам сликање, по дан или два, напуним батерије и поново сједам да сликам, прича за ,,Семберске’’ Гордана Томанић, по занимању трговац, самоука сликарка из Бродца која се ликовном умјетношћу интензивније почела бавити прије седам година.
Гордана је у свијет сликарства ушла тако што се почела бавити енкаустиком - необичном сликарском техником која подразумијева сликање врхом и рубом пегле, исцртавајући уз помоћ воштаних боја и воска занимљиве пејзаже и мртве природе.
Сликарски атеље у кухињи
Данас Гордана слика уља на платну, углавном по наруџби. У почетку је сликала мале формате, да би већ сада прешла и на веће сликарске формате.
- Мој атеље је у кухињи, поред шпорета. Док се крчка ручак на шпорету, ја радим. Чим се заврши доручак, сједам и почињем сликати. Некада сликам и по цијели боговетни дан. Енкаустиком сам се почела бавити сасвим случајно. На интернету сам пронашла занимљив текст о сликању пеглом, као о својеврсној арт - терапији. То је необичан и риједак правац у сликарству. У свијету има свега неколико стотина енкаустичара. Прво јавно појављивање имала сам на Сајму туризма у Бијељини, када сам испред хотела ,,Дрина” посјетиоцима демонстрирала сликање пеглом”.
У међувремену Гордана се преорјентисала на сликање акрилним бојама, али, то је трајало веома кратко. Прешла је на, за њу нову сликарску технику, уљане боје. Прве радове, мале формате, представила је на Ликовној колонији у Бањи ,,Дворови”. Гордана је и члан Удружења ликовних умјентика ,,Свети Лука”.
- Због породичних обавеза нисам била у прилици да учествујем на ликовним колонијама у региону. Велика предност за све људе који се баве креативним радом свакако је интернет. Неко ће препознати оно што радите, ступиће с вама у контакт, пожељеће да и за њега насликате неки мотив, мртву природу или пејзаж родног краја. Већ сада радим и веће формате, педесет пута седамдесет центиметара. Мотиви су ствар инспирације, тренутног стања у којем се човјек налази’’.
Свака слика носи радост и ново сазнање
- У мојој евиденцији већ се налази око хиљаду слика које сам насликала у протеклих неколико година. Тачно знам гдје је која слика отишла. Пуно слика се налази у европским земљама, које су наши људи наручили и однијели током љета, када дођу на годишњи одмор. Увијек ме обрадује то, уколико нека моја слика оде у неки нови град, гдје до тада нисам послала ниједну слику. Највише слика је отишло у Србију, али и широм БиХ. Неке моје слике су стигле до Америке, Аустралије, отишле су у Швајцарску, Аустрију, Њемачку”.
Гордана каже да за своје сликарско умијеће има подршку породице, иако и њене кћерке, Катарина и Кристина, још увијек студенти, имају своје свакодневне обавезе.
- Кћерке су ту, да помогну око набавке материјала, око контаката са наручиоцима слика. Помажу ми око одржавања интернет странице и успостављања контаката са новим наручиоцима слика. Трошкова има, јер је материјал у међувремену поскупио, четкице за сликање, платно, боје. Наравно, од овог посла има и користи, иако треба сате и сате провести над платном. Цијене слика зависе од формата, од мотива који се слика, од договора са наручиоцем. Уколико неко има десетак мојих слика, у том случају пуно лакше ћемо се договорити око цијене сваке наредне слике”, каже за ,,Семберске новине’’ Гордана Томанић, самоука сликарка из Бродца.
Семберске новине - Семберија инфо
Сликање ми дође као редован посао, јер свакодневно сликам по неколико сати. Ријетко прекидам сликање, по дан или два, напуним батерије и поново сједам да сликам, прича за ,,Семберске’’ Гордана Томанић, по занимању трговац, самоука сликарка из Бродца која се ликовном умјетношћу интензивније почела бавити прије седам година.
Сликарски атеље у кухињи
Данас Гордана слика уља на платну, углавном по наруџби. У почетку је сликала мале формате, да би већ сада прешла и на веће сликарске формате.
- Мој атеље је у кухињи, поред шпорета. Док се крчка ручак на шпорету, ја радим. Чим се заврши доручак, сједам и почињем сликати. Некада сликам и по цијели боговетни дан. Енкаустиком сам се почела бавити сасвим случајно. На интернету сам пронашла занимљив текст о сликању пеглом, као о својеврсној арт - терапији. То је необичан и риједак правац у сликарству. У свијету има свега неколико стотина енкаустичара. Прво јавно појављивање имала сам на Сајму туризма у Бијељини, када сам испред хотела ,,Дрина” посјетиоцима демонстрирала сликање пеглом”.
У међувремену Гордана се преорјентисала на сликање акрилним бојама, али, то је трајало веома кратко. Прешла је на, за њу нову сликарску технику, уљане боје. Прве радове, мале формате, представила је на Ликовној колонији у Бањи ,,Дворови”. Гордана је и члан Удружења ликовних умјентика ,,Свети Лука”.
- Због породичних обавеза нисам била у прилици да учествујем на ликовним колонијама у региону. Велика предност за све људе који се баве креативним радом свакако је интернет. Неко ће препознати оно што радите, ступиће с вама у контакт, пожељеће да и за њега насликате неки мотив, мртву природу или пејзаж родног краја. Већ сада радим и веће формате, педесет пута седамдесет центиметара. Мотиви су ствар инспирације, тренутног стања у којем се човјек налази’’.
Свака слика носи радост и ново сазнање
- У мојој евиденцији већ се налази око хиљаду слика које сам насликала у протеклих неколико година. Тачно знам гдје је која слика отишла. Пуно слика се налази у европским земљама, које су наши људи наручили и однијели током љета, када дођу на годишњи одмор. Увијек ме обрадује то, уколико нека моја слика оде у неки нови град, гдје до тада нисам послала ниједну слику. Највише слика је отишло у Србију, али и широм БиХ. Неке моје слике су стигле до Америке, Аустралије, отишле су у Швајцарску, Аустрију, Њемачку”.
Гордана каже да за своје сликарско умијеће има подршку породице, иако и њене кћерке, Катарина и Кристина, још увијек студенти, имају своје свакодневне обавезе.
- Кћерке су ту, да помогну око набавке материјала, око контаката са наручиоцима слика. Помажу ми око одржавања интернет странице и успостављања контаката са новим наручиоцима слика. Трошкова има, јер је материјал у међувремену поскупио, четкице за сликање, платно, боје. Наравно, од овог посла има и користи, иако треба сате и сате провести над платном. Цијене слика зависе од формата, од мотива који се слика, од договора са наручиоцем. Уколико неко има десетак мојих слика, у том случају пуно лакше ћемо се договорити око цијене сваке наредне слике”, каже за ,,Семберске новине’’ Гордана Томанић, самоука сликарка из Бродца.
Семберске новине - Семберија инфо
