Заштита географског поријекла производа и брендирање доноси бројне предности за произвођаче, али и потрошаче. И док у Европској унији од извоза производа са ознаком географског поријекла зараде више од седам милијарди еура, у нашој земљи је занемарив број производа који су заштићени овим ознакама. Шта су наши брендови?

У домаћинству породице Митровић из Лабуцке код Лопара породична трпеза незамислива је без сира зарца. Подмајевичке домаћице, окупљене у пољопривредној задрузи “Зарац”, након много година оживјеле су производњу сира јединственог за ово поднебље.

"Сир зарац једно вријеме био је заборављен, сад је доживио неки 'бум'. Велика је потражња, сад смо ми у проблему, немамо сировину, не можемо да испоштујемо колико нам захтјева тржиште", каже Душка Митровић, домаћица.

Цвија Крајишник производи јединствене сиреве по рецептури са обронака планине Влашић. Баш као и подмајевичким домаћицама, потребно је брендирање и заштита производа како би била конкурентнија на тржишту.

"Заиста би то био велики корак што у производњи мојих сирева, што свих осталих, међутим оно што ја радим, сама количина не може нешто много да се производи", каже Цвија Крајишник. 

Један од предуслова освајања већих тржишта, али и више цијене и сигурног пласмана је заштита географског поријекла. У Републици Српској за сада је само један производ заштићен ознаком географског поријекла – невесињски кромпир.

"Тај крај је познат по кромпиру, али сада када имате заштиту поријекла тај производ постаје и скупљи, када можете да ставите ознаку одакле долази и сама ознака доноси одређене ствари које купцу говори више о томе производу", истиче Веселин Дутина, директор Аграрног фонда Требиња.

"То би свакако допринијело и бољој запослености, бољем БДП РС и читав низ бенефита би остварили уколико бар дио ових добрих пракси успијемо примјенити на нашем подручју", сматра предсједник Подручне привредне коморе Бијељина Стево Савић.

У сусједној Србији до сада је ознаком географског поријекла заштићено преко 70 домаћих производа, а ефекти су већ видљиви.

"Странци често долазе код нас и увијек су задовољни храном и питају гдје могу да купе, а да би купили- ви морате имати сертификат, жиг, да би се ти производи нашли у специјалиизованим продавницама", наводи Горан Јовић,  директор Привредне коморе Србије.

Ипак, да ситуација иде на боље, показује и примјер семберског купуса, који је у фази брендирања, а најављено је и брендирање мајевичког сира.

"Важно је да стандардизујемо производњу и квалитет који купци очекују. Друга ствар, важно је због купаца који очекују увијек исти квалитет и који очекују да за новац добију највише што могу", наглашава Никола Стајић из Удружења "Семберски купус".

Производи заштићени ознакама географског поријекла су доста конкуретнији, препознатљивији те имају већу цијену. И док је у ЕУ препознат значај и вриједност заштићених и брендираних производа са ознакама географског поријекла, БиХ и даље заостаје.


Извор: БХРТ/Ивана Трбић