Боравак у Њемачкој добило 50.000 бх. грађана
Око 50.000 грађана БиХ добило је дозволе за боравак у Њемачкој у протеклих десет година, показују подаци које је Влада Њемачке послала њемачком Бундестагу као одговор на посланичко питање.
Наиме, како је наглашено у овом одговору, у протеклих десет година издате су 17.434 номиналне дозволе за боравак држављанима БиХ, при чему се, како је објашњено, свака номинална дозвола може односити на више људи јер се дозвола води на носиоцу захтјева.
Ако се претпостави да су међу носиоцима урачунати и чланови породица, може се закључити да је овим обухваћено око 50.000 држављана БиХ.
Што се тиче осталих земаља у региону, издато је око 205.000 номиналних дозвола, што би могло да значи да је западни Балкан напустило више од пола милиона грађана, који су свој живот наставили у Њемачкој. За држављане Србије издато је 78.000 номиналних дозвола, што би могло да значи да је из Србије у Њемачку трајно одселило и до 250.000 људи, не рачунајући самопроглашено Косово, које Њемачка статистички води одвојено од Србије. За људе са самопроглашеног Косова издато је 65.600 номиналних дозвола, што би могло да значи и више од 150.000 људи.
За држављане Сјеверне Македоније издато је око 25.000 номиналних дозвола, а за држављане Албаније око 18.000, што значи око по 100.000 појединаца за ове двије земље.
Стево Пашалић, бањалучки демограф, за "Независне новине" каже да су, према његовим подацима, од 2014. до краја 2022. из БиХ отишла 283.734 становника, од чега око половине у земље ЕУ. Према подацима до којих је он дошао, у овом периоду је у Њемачку отишло око 80.000 становника, што би било готово 50 одсто више од наше процјене укупног броја од 17.500 дозвола.Од грађана што су отишли у ЕУ, он истиче да половина има привремене краткорочне дозволе због којих се и даље рачунају као домицилно становништво.
"Ако узмемо све податке у обзир, укључујући и податке о рођенима и умрлима, можемо стручно рећи да је у БиХ крајем 2022. године у БиХ живјело 2,95 милиона становника, од чега је у Републици Српској око милион становника", рекао је он. Према његовим ријечима, краткорочни позитивни ефекти су дотације које од миграције долазе у БиХ, али су дугорочни ефекти лоши због одлива становништва. Тврди да би власти требало да покрену програме инвестирања за дијаспору, која би добила пореске и друге олакшице ако у отаџбини отварају предузећа и запошљавају раднике.
Игор Гавран, економски аналитичар, оцјењује да је из оваквих података јасно да одлазак људи значи да ће у БиХ бити мање оних који стварају нову вриједност, чиме су могли допринијети стварању потенцијала за нови раст.
"Не постоји већи губитак ни за економију ни за друштво од одласка ових и свих осталих грађана. Привремено, у случају да нису отишле баш комплетне породице, то ће генерирати приливе од дознака из иностранства за њихове преостале чланове породице, али и то је само привремено и не може ни изблиза надокнадити губитке", истиче Гавран за "Независне новине".
Тања Топић, бањалучка аналитичарка, наглашава да ће Њемачка имати велике користи од ових људи јер им помаже да попуне недостатке радне снаге, али да је то очигледно велики губитак за БиХ.
"Разумијемо интерес државе која прима ове раднике, али се поставља питања интереса БиХ. Ако је судити по изостанку реакција и системских рјешења у земљи, чини се да доносиоци одлука у БиХ немају или не показују интерес да задрже сопствене грађане у БиХ", закључује Топићева за "Независне".
Независне
Наиме, како је наглашено у овом одговору, у протеклих десет година издате су 17.434 номиналне дозволе за боравак држављанима БиХ, при чему се, како је објашњено, свака номинална дозвола може односити на више људи јер се дозвола води на носиоцу захтјева.
Ако се претпостави да су међу носиоцима урачунати и чланови породица, може се закључити да је овим обухваћено око 50.000 држављана БиХ.
Што се тиче осталих земаља у региону, издато је око 205.000 номиналних дозвола, што би могло да значи да је западни Балкан напустило више од пола милиона грађана, који су свој живот наставили у Њемачкој. За држављане Србије издато је 78.000 номиналних дозвола, што би могло да значи да је из Србије у Њемачку трајно одселило и до 250.000 људи, не рачунајући самопроглашено Косово, које Њемачка статистички води одвојено од Србије. За људе са самопроглашеног Косова издато је 65.600 номиналних дозвола, што би могло да значи и више од 150.000 људи.
За држављане Сјеверне Македоније издато је око 25.000 номиналних дозвола, а за држављане Албаније око 18.000, што значи око по 100.000 појединаца за ове двије земље.
Стево Пашалић, бањалучки демограф, за "Независне новине" каже да су, према његовим подацима, од 2014. до краја 2022. из БиХ отишла 283.734 становника, од чега око половине у земље ЕУ. Према подацима до којих је он дошао, у овом периоду је у Њемачку отишло око 80.000 становника, што би било готово 50 одсто више од наше процјене укупног броја од 17.500 дозвола.Од грађана што су отишли у ЕУ, он истиче да половина има привремене краткорочне дозволе због којих се и даље рачунају као домицилно становништво.
"Ако узмемо све податке у обзир, укључујући и податке о рођенима и умрлима, можемо стручно рећи да је у БиХ крајем 2022. године у БиХ живјело 2,95 милиона становника, од чега је у Републици Српској око милион становника", рекао је он. Према његовим ријечима, краткорочни позитивни ефекти су дотације које од миграције долазе у БиХ, али су дугорочни ефекти лоши због одлива становништва. Тврди да би власти требало да покрену програме инвестирања за дијаспору, која би добила пореске и друге олакшице ако у отаџбини отварају предузећа и запошљавају раднике.
Игор Гавран, економски аналитичар, оцјењује да је из оваквих података јасно да одлазак људи значи да ће у БиХ бити мање оних који стварају нову вриједност, чиме су могли допринијети стварању потенцијала за нови раст.
"Не постоји већи губитак ни за економију ни за друштво од одласка ових и свих осталих грађана. Привремено, у случају да нису отишле баш комплетне породице, то ће генерирати приливе од дознака из иностранства за њихове преостале чланове породице, али и то је само привремено и не може ни изблиза надокнадити губитке", истиче Гавран за "Независне новине".
Тања Топић, бањалучка аналитичарка, наглашава да ће Њемачка имати велике користи од ових људи јер им помаже да попуне недостатке радне снаге, али да је то очигледно велики губитак за БиХ.
"Разумијемо интерес државе која прима ове раднике, али се поставља питања интереса БиХ. Ако је судити по изостанку реакција и системских рјешења у земљи, чини се да доносиоци одлука у БиХ немају или не показују интерес да задрже сопствене грађане у БиХ", закључује Топићева за "Независне".
Независне
