АНАЛИЗА КОАЛИЦИЈЕ ПОД ЛУПОМ: СТРАНКЕ СА НАЈВИШЕ НОВЦА У БИХ ПОБЈЕЂУЈУ НА ИЗБОРИМА! :: Semberija INFO ::

 

АНАЛИЗА КОАЛИЦИЈЕ ПОД ЛУПОМ: СТРАНКЕ СА НАЈВИШЕ НОВЦА У БИХ ПОБЈЕЂУЈУ НА ИЗБОРИМА!


Коалиција за слободне и поштене изборе ,, Под лупом'' на јавној презентацији у Сарајеву представила резултате анализа у области финансирања политичких странака у БиХ са фокусом на трошкове изборне кампање за Опште изборе 2018. године.
Представљене су двије анализе финансијског пословања политичких странака у изборним годинама, резултати Упитника за политичке странке и интерактивна wеб апликација о трошковима изборне кампање за Опшее изборе 2018. године. Ова апликација је прва такве врсте и пружа увид у аналитичке картице о финансијском пословању 19 политичких странака које су парламентарне на државном или ентитетском нивоу.
Финансирање политичких странака једна је од најслабије уређених и регулисаних области изборног процеса у БиХ. Закони и прописи који регулишу област финансирања политичких странака су застарјели, недоречени, недовољног опсега, прописију изразито ниске санкције које су стимулирајуће за могуће прекршиоце и крше се у пракси без адекватних посљедица по прекршиоце. Поједини сегменти који се ослањају на тему финансирања политичких странака нису регулисани правним оквиром, као што је злоупотреба јавних средстава у страначке сврхе или регулисање рада повезаних правних лица у дјелимичном или потпуном власништву политичких странака или високо рангираних функционера странака.
Група држава за борбу против корупције Вијећа Европе - ГРЕЦО далаје укупно 9 препорука властима БиХ које се односе на унапређење сегмента финансирања политичких странака од којих је на задовољавајући начин имплементирана свега 1 препорука, 5 је дјелимично имплементирано, а 3 нису уопште имплементиране.
Низ је евидентираних, неријетко у пракси доказаних, проблема и мањкавости правног оквира у садржајном и техничком смислу и код финансијског пословања политичких странака (евидентирање прихода, расхода и дуговања), извјештавања о финансијском пословању (недовољна транспаренстност и кршење рокова за извјештавање), те контроли финансијског пословања (мањак капацитета, недостатак координације, неблаговремена контрола, неизрицање санкција усљед коруптивног политичког утицаја и сл).
Све наведено упућује на неопходност унапређења законске регулативе у области финансирања политичких странака, што је свакако неодвојив сегмент унапређења цјелокупног изборног процеса за чим БиХ жуди, а грађани жељно исчекују годинама.
Кључни налази анализа постизборних финансијских извјештаја политичких странака о изборној кампањи за Опште изборе 2018. године показују да трећина (34%) политичких странака није поднијела постизборне финансијске извјештаје о изборној кампањи за Опће изборе 2018. године или их је поднијела са закашњењем, што је незнатан напредак у односу на Локалне изборе 2016. године када то није учинило чак 57% политичких странака.
Трошкови изборне кампање за Опште изборе 2018. године износили су 9,6 милиона КМ (14% дозвољеног лимита), што је око 2,6 милиона КМ више него што је потрошено за изборну кампању за Локалне изборе 2016. године. Политичке странке су највише новца у кампањи трошиле на категорију трошкова „Остали трошкови пропаганде (26% укупних трошкова свих политичких странака, тј. чак 2,5 милиона КМ). Из ове класификације трошкова и ове категорије није видљиво на шта су странке трошиле јавни новац из којег се углавном финансирају, а ова категорија трошкова је више од 3 пута увећана у односу на Локалне изборе 2016. године. Сврставање трошкова у ову категорију скрива стварне трошкове политичких странака у изборној кампањи.
Политичке странке оствариле су приходе по свим основама у износу од 15,6 милиона КМ у анализираном извјештајном периоду. Чак 70% прихода политичких странака у анализираном извјештајном периоду долази из буџета различитих нивоа власти, тј. грађани у највећој мјери финансирају политичке странке.
Расходи политичких странака у анализираном извјештајном периоду, а који укључују трошкове изборне кампање и административно режијске трошкове, износе 19,8 милиона КМ и виши су за 4,2 милиона КМ од евинедтираних прихода – то практично значи да су странке пословале са „губитком“ од 4,2 милиона КМ у вријеме изборне кампање за Општее изборе 2018. године. Политички субјекти су исказали укупна дуговања у износу од 8,6 милиона КМ у анализираном извјештајном периоду.
Деветанест парламентарних политичких странака на државном и ентитетском нивоу, које су дио посебног узорка за анализу, су у анализираном извјештајном периоду оствариле укупан приход од 13,8 милиона КМ. Укупни расходи 19 селектованих политичких странака за исти извјештајни период износе 17,6 милиона КМ и виши су за 3,8 милиона КМ од евидентираних прихода.
На 19 политичких станака које су у селектованом узорку ове анализе отпада укупно 88% остварених прихода свих политичких странака које су учествовале на Општим изборима 2018. године (укупно 69 политичких странака).
Управо оне странке које располажу са највећим количинама новца су и оне које освајају највише гласова и мандата на изборима за државни и ентитетске парламенте. Народски речено:,,Колико пара, толико музике''.
 
Топ 5 политичких странака по оствареним приходима:
1. Странка демократске акције (СДА);
2.Савез независних социјалдемократа (СНСД);
3. Социјалдемократска партија БиХ (СДП БиХ);
4. Савез за бољу будућност (СББ);
5. Хрватска демократска заједница БиХ (ХДЗ БиХ)
То су уједно, уз Српску демократску странку (СДС) на шестом мјесту, и једине политичке странке које су оствариле преко милион КМ прихода.
 
Топ 5 политичких странака по евидентираним трошковима у изборној кампањи:

1. Странка демократске акције (СДА);
2. Социјалдемократска партија БиХ (СДП БиХ);
3. Савез за бољу будућност (СББ);
4. Српска демократска странка (СДС);
5. Савез независних социјалдемократа (СНСД)
 
То су уједно, уз Хрватску демократску заједницу БиХ (ХДЗ БиХ) на шестом мјесту, и једине политичке странке које су потрошиле преко милион КМ у извјештајном периоду који обухвата и изборну кампању.
 
Деветнаест парламентарних политичких странака из узорка пријавиле су укупна дуговања у износу од 7,5 милиона КМ што чини 88% укупних дуговања свих политичких странака.
 
ПРЕПОРУКЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ОБЛАСТИ ФИНАНСИРАЊА
ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА У БиХ
 
Коалиција Под лупом дала је укупно 12 препорука за унапређење области финансирања политичких странака у БиХ, како слиједи.
 
  1. Покренути ревизију правног оквира у области финансирања политичких странака у БиХ и дати препоруке за унапређења.
  2. Повећати новчане казне за политичке странке, одговорна лица политичких странака и прекршиоце за које се утврди да су кршили одредбе Закона о финансирању политичких странака у БиХ, Изборног закона БиХ, других закона и/или проведбене акте ЦИК БиХ (нпр. минимална казна 100.000 КМ).
  3. Увести санкцију привремене забране финансирања политичке странке из буџета уколико се утврде неправилности у њеном финансијском пословању и извјештавању.
  4. Повећати „извјесност кажњавања“ кроз независан рад институција у складу са законом и у циљу превенције незаконитости у области финансирања политичких странака.
  5. Спријечити злоупотребу јавних ресурса у предизборне сврхе и сврхе изборне кампање кроз законско регулисање овог питања.
  6. У потпуности и без одлагања имплементирати препоруке ГРЕЦО-а које се односе на област финансирања политичких странака у БиХ.
  7. Увести обавезу евидентирања свих прихода политичких странака па и оних најмање вриједности.
  8. Укинути могућност прилога у готовини и поштивати обавезе пословања преко једног трансакцијског рачуна у банци.
  9. Увести обавезу детаљног приказа расхода у финансијским извјештајима по новој једноставнијој класификацији расхода како би грађани благовремено имали увид на шта политичке странке троше јавни новац којим се у највећој мјери финансирају.
  10. Повећати транспарентност политичких странака у области финансијског пословања кроз јавну и проактивну објаву финансијских показатеља и финансијских извјештаја, а у складу са стандардима отворености података у изборима.
  11. Унаприједити систем контроле финансијског пословања политичких странака како у изборној тако и неизборној години кроз јачање људских и техничких капацитета Службе за ревизију ЦИК-а, као и укључивањем других институција које контролишу финансијско пословање правних лица или надлежност за ревизију финансирања политичких странака пренијети на институције државне ревизије.
  12. Покренути иницијативу о доношењу државног закона о политичким организацијама.