ПРИШТИНА - Прије 19 година, у мартовском погрому Срба на Косову и Метохији убијено је 19 људи, уништено око 1.000 кућа, из својих домова протерано 4.000 Срба, а уништено је и оскрнављено скоро 40 православних цркава и манастира. Многи од протјераних још се нису вратили у своје домове.

Погром је додатно утицао на то да се Срби осјећају небезбједно и убрзао исељавање са Косова и Метохије.

Још неопорављени од страдања и прогона 1999, а догодило им се ново. Хорде Албанаца кренуле су пред прољеће 2004. против Срба, трагом лажне информације да су пустили псе на албанску дјецу која су се бјежећи, утопила у Ибру, пише РТС.

Напад је прво организован из јужне Митровице насељене искључиво Албанцима, на сјеверни део града са већинским Србима. Убијени су Јана Тучев и Боривоје Спасојевић.

-И после 19 година се не зна ко је пуцао, а била је једна скупина људи, доле у парку и пуцњеви су долазили из правца високих станова три солитера. Да је постојала жеља да се нађе ко је то урадио, вероватно би се нашло - каже Драган Спасојевић, син убијеног Боривоја.

Истог дана, Албанци су насиље прелили јужно од Митровице. На српске средине око Приштине.

Пали су сви кордони међународних војника испред села Чаглавица.

-Та иста група људо пробила је и трећи кордон Кфора и полиције и кренила ка нашим кућама. Разбијали су  врата, ушли у кућу, поломили све што је могло, шта им се свидело однели су, да би у касним вечерњим сатима негде око 21.30 и запалили кућу - прича Бојан Митић из села Чаглавица.

Прошло је извјесно вријеме сналажења код рођака, у изнајмљеним објектима. Митићима су обновили кућу, вратили су се у њу и наставили да живе, нису је продали.

Исте сцене насиља забиљежене су и у Обилићу, Липљану, Призрену, Гњилану.

На мети албанских хорди су били Срби, цркве и манастири у свим урбаним срединама и приградским насељима попут Срба у Свињару ослоњеном на јужни дио Косовске Митровице, Церској улици и Машинском парку у Обилићу, стамбеним четвртима “Ју програм” у Приштини и Косову Пољу, Патријаршијској улици у Пећи, Гавран насељу и Српској улици у Гњилану и низу других “џепова” у којима су Срби претекли током претходних пет година апсолутног безвлашћа на Косову и Метохији.

Горјеле су цркве Светог Николе у Приштини, Богословија и Свети Архангели у Призрену, Девич у Србици, Свети Илија у Вучитрну, Црква Светог Андреја у Подујеву чији су крст поломиле и обориле разуларене албанске хорде славећи прогон посљедњих Срба из те општине и још низ српских светиња широм јужне српске покрајине.

Сутрадан 18. марта, запалили су православну цркву Светог Николе у Приштини. Тадашњи свештеник је склониште потражио у подруму парохијског дома. Чуо је пуцњаву, људе како корачају по његовом стану. Евакуисали су га румунски специјалци и одвели у касарну, у којој је већ било више стотина Срба из Приштине, Обилића и околних средина.

-Зовем комшије Горанце, да питам шта се догађа и та жена каже, црква је изгорела, сада гори твоја кућа. Ја одем па молим тамо Кфоровце да ме некако пребаце до цркве и они тек негде око 12 сати смиловали се и кажу - имаш само пет минута. И ја кад одем тамо видим да су ми упалили кола, видим стан већ тиња и гори. У цркву сам ушао, видим падају греде, ја сам почео да вриштим, чак сам се набо на неку греду, чак су ми дали и серуме, тако да када сам отишао у касарну нисам знао ни ко сам, ни шта сам - сјећа се бивши приштински парох Мирослав Попадић.

Црква, парохијски дом и други објекти су обновљени, али су уништени писани трагови о Србима у Приштини.

-Огромне књиге и огромна грађа која је, нажалост, изгорела. Овде у храму Светог Николе немамо ништа осим три матичне књиге које су игром случаја остале нетакнуте и у којима су остали подаци. Једна књига крштених, једна књига венчаних и једна умрлих. Све друго је изгорело. Ако нема Срба, онда нема ни проблема, ако нема записаних трагова онда нема ни доказа да је нешто постојало ту на том месту - рекао је приштински парох Станиша Арсић.

Нису само уништени докази посљедице тродневног етничког чишћења. Мало ко је одговарао и био кажњен за насиље, па је у страху да се не понови, услиједило убрзано исељавање Срба из небезбједних средина. Од тада их нема у Обилићу, Свињару, Косовом Пољу. Све градске средине јужно од Митровице су од тада етнички готово чисте.

У погрому су убијени:

Боривоје Спасојевић и Јана Тучев у Косовској Митровици

Ненад Весић је подлегао ранама задобијеним од бомбе у Липљану Добривоје и Борко Столић у селу Драјковце у општини Штрпце Слободан Перић у Гњилану

Златибор Трајковић у Косову Пољу

Драган Недељковић је изгорио испред улаза у Богословију у Призрену

Обиљежавање

У Грачаници ће данас бити обиљежено 19 година од мартовског погрома. У Манастиру Грачаница у 11 часова парастос ће служити Његово преосвештенство епископ рашко-призренски Теодосије, а потом ће бити положено цвијеће испред умјетничке инсталације “Мисинг” на којој се налазе фотографије несталих.

У Дому културе биће отворена изложба радова са Ликовне колоније “Јесен у Призрену 2022” и свечана академија.

Из Дома културе је најављено да ће академији присуствовати представници Епархије рашко–призренске и косовско-метохијске, Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију, локалних самоуправа, Удружења породица “Косметски страдалници”, те учесници Ликовне колоније.

Наступиће Ансамбл “Венац”, Хор призренске богословије, глумац Народног позоришта Приштина Небојша Ђорђевић и чланови Школе балета “Грачаница”.

Петковић: Дужни смо да се сећамо наших страдалника

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић изјавио је да „19 година од једног од најтежих масовних злочина у новијој европској историји – мартовског погрома над српским народом на Косову и Метохији , не само да смо остали ускраћени за кажњавање одговорних, већ смо сведоци да је политичка и друштвена атмосфера из које је овај страшан догађај проистекао и даље присутна и да је, штавише, шовинизам и мржња до данас идеолошка константа у Приштини”.

Петковић је навео да ова и будуће генерације имају обавезу да његују сјећање на жртве и да не забораве чињеницу да је „било планирано да наш народ и све што сведочи о његовом вишевековном трајању на простору Косова и Метохије буду дословно обрисани за неколико дана у масовном таласу насиља.

.Дужни смо да се сећамо наших страдалника, порушених кућа и светиња, јер наши сународници су убијани и прогањани не зато што су то нечим заслужили, већ због онога што јесу, а слична судбина је могла да задеси било ког припадника нашег народа. Зато осећај јединства и националне солидарности јесу вредности које и данас, 19 година касније, и у будућности морамо да афирмишемо. Нажалост, угроженост српског народа на Косову и Метохији није нестала, зато што болест шовинизма и мржње према Србима и свему српском и даље присутна међу представницима албанске политичке елите у Приштини - рекао је Петковић.


Глас Српске