Научници су идентификовали ДНК животиња, биљака и микроба стар два милиона година, што досеже најдаље у прошлост до сада, из седимента који потиче са крајње сјеверне тачке Гренланда.

Истраживачи су саопштили да детектовани фрагменти ДНК припадају мамутима, јеленима, зечевима, леминзима и гускама, као и тополи, брези и туји.

ДНК је самореплицирајући материјал који садржи генетску информацију у живим организмима.

Мамут је био рођак слона који је у далекој прошлости лутао Сјеверном и Централном Америком, док није изумро са осталим великим сисарима током великог леденог доба прије око 10.000 година. Ово откриће показује да је врста захватала шире подручје него што се до сада сматрало.

"Нико није могао да предвиди да је на Гренланду постојала таква разноврсност биљака и животиња прије два милиона година, у вријеме када је клима била веома слична ономе што очекујемо за неколико година због глобалног загријавања", изјавио је Еске Вилерслев, директор Фондације центра за геогенетику Лундбек и лидер студије објављене у журналу "Природа", преноси Срна.

Студија је показала да ДНК, под одговарајућим условима, може да опстане много дуже него што се до сада претпостављало.

Вилерслев је рекао да сада не би био изненађен да се пронађе ДНК стар четири милиона година.

Истраживачи су извукли и секвенционирали ДНК и 41 седментна узорка богатих органским материјама узетих са пет локација на полуострву Пери ленд, које залази у Арктички океан.

Идентификовано је укупно преко 100 врста животиња и биљака.
​
(Независне)