САБИРА ПАЗАРАЦ, ДИЗАЈНЕР ОДЈЕЋЕ: ЖИВОТ СА СТИЛОМ И СА ПУНО РАДА :: Semberija INFO ::

 

САБИРА ПАЗАРАЦ, ДИЗАЈНЕР ОДЈЕЋЕ: ЖИВОТ СА СТИЛОМ И СА ПУНО РАДА


Модна ревија „Базар“, седамдесетих година прошлог вијека наградила је Сабиру Салихбеговић, модног креатора из Бијељине, студента економије, првом наградом и путовањем у Рим за најбоље сашивен модел одјеће на такмичењу кројача - аматера
 
Сјећање на ову, али и на награду женске модне ревије „Нада“, када је за „лутке из ваше радионице“ Сабира добила прву награду за два јастучета „миш“ и „лав“, у износу од 50.000 динара, нису изблиједиле до данашњег дана.
Сабира, дјевојачки Салихбеговић, удато Пазарац, више од тридесет го­ди­на траје и опстаје у свијету модних креација и умјетности.
 

- Прву награду добила сам 1977. го­ди­не. Почела сам шити и креирати од своје тринаесте године. У овом послу, као и у сваком другом, пуно тога се наслиједи од родитеља. Сви у фамилији имамо некакав дар за те лијепе, креативне ствари. У Сарајеву сам завршила економију 1978. године. Први посао сам добила у сарајевском „Тасу“. Након тога сам, иако сам првобитно завршила Учитељску школу у Бијељини, полагала и средњу текстилну школу. Шивење и креације у то вријеме доносили су ми солидан приход за трошкове студија. Пуно сам  путовала по свијету. Тај прозор у свијет, одлазак у Италију, Ен­глеску, Аустрију, Мађарску, пуно ми је значио. Када одете у иностранство и видите како живе млади људи у тим земљама и шта они раде, онда се и вама отварају неки нови видици“, сјећа се својих младалачких, студентских година Сабира Пазарац.

Она каже да је у младости пуно ра­ди­ла, велики дио дана проводила за ши­ваћом машином. И данас се пуно ради, каже Сабира, а кудикамо се мање има и мање се зарађује.
 

- Сасвим случајно сам отишла на еко­номију. Планирала сам да упишем Ликовну академију у Сарајеву. Вјеровала сам у свој природни дар и нисам се озбиљно припремала за то. Да не бих губила још једну годину, упишем економију. У Сарајеву сам пуно креира­ла одјећу и шила. Након „Базарове“ награде за модне креаторе аматере имала сам пуне руке посла. Живјела сам код једне дивне  породице, код Ка­сима Чаушевића изнад Башчаршије. Прихватили су ме тада као своје дијете. Уступили су ми шиваћу машину, тако да сам ту истовремено и шила и студира­ла.  Носила ме младост, елан, воља, до­бра организација посла. Све полази из нас самих. Љубав према послу и самодисциплина су услов за добар резултат. Ниједан посао не треба радити површно, без воље и жара“, поручује данас младим нараштајима Сабира Пазарац.
 

Скице и симболи

Све што преживљава и ради, Сабира црта и преноси на мале скице. Скице су пуне симбола, тог унутрашњег преживљавања. И рат и нека ружна времена саткана су, каже, у њеним сликама и њеним скицама. А преживјело се, додаје на крају, захваљујући  добрим људима и пријатељима из студентских дана.

​Сабира дуго већ опстаје у овом креа­тивном послу, не запостављајући ни св­оју прву љубав, сликарство.

АРХИВА СЕМБЕРСКИХ НОВИНА