Златном медаљом „Кнез Иво од Семберије”, наградом која се додјељује поводом Дана Града Бијељина, награђен је примаријус др Срђан Мијатовић. Награду је добио за изузетно успјешан рад и постигнуте резултате у побољшању здравља грађана у области ургентне медицине, за допринос у области друштвеног и образовног рада, те афирмацију спорта.

Одлуком Скупштине града, добили сте значајно признање, Златну медаљу „Кнез Иво од Семберије“. Шта за Вас значи ово признање које сте добили у граду у ком сте рођени, у ком живите и радите?
-Када се нечим озбиљно бавите и када се трудите да свој посао радите како ваља, онда вам оваква признања буду потврда да је ваш труд препознат и награђен, а то је увијек лијеп осјећај и додатни вјетар у леђа. Настављам радити и послије добијеног признања са једнаким жаром и са циљем да мој рад  буде још бољи и квалитетнији. Велика је част добити признање од града у ком живим и радим, а у ком су рођена и моја дјеца. Желим нагласити да ово признање није само моје, већ укључује све моје колеге докторе, техничаре и возаче, јер ми функционишемо као један велики тим, односно као велика породица.
 
За оне који Вас не познају, када сте пожељели, а потом и одлучили да се бавите овим изузетно хуманим, али и одговорним позивом?
-Када сам 1994. године завршио тадашњу Пољопривредну школу - смјер ветеринарски техничар, имао сам жељу да упишем Стоматолошки факултет. Међутим, стицајем неких околности пријемни испит сам полагао на Медицинском факултету и потом се уписао на студије медицине. Након завршетка студија посао сам добио у Дому здравља Бијељина гдје сам радио у тадашњој Служби опште медицине и Дјечијем диспанзеру, али оног тренутка кад сам почео радити у Служби хитне медицинске помоћи догодила се љубав према ургентној медицини која траје и данас. Специјализацију из ургентне медицине сам завршио 2012. године на Медицинском факултету у Новом Саду, а тренутно сам на завршној години докторских студија.
 
Запослени сте у Дому здравља као доктор ургентне медицине. Свједоци смо да су управо тимови Службе хитне медицинске помоћи прва и изузетно важна карика у спашавању људског живота. Шта карактерише тимове ове службе?
-Карактерише тимски рад који можда ни у једној грани медицине не долази тако до изражаја као у ургентној медицини. Заједно у тим тешким тренуцима гледамо како да пацијенту помогнемо, тако да огромну захвалност дугујем цијелом свом тиму, који поред љекара укључује и медицинске техничаре и возаче, а велику помоћ нам пружају и људи који се нађу на мјестима несреће. Ургентна медицина је изузетно стресан посао, али у много већем проценту је праћен успјехом, него неуспјехом. Ко уђе у то и заволи, на неки начин постаје и зависан од адреналина који производи ургентна медицина, јер се готово сваког дана срећемо са ситуацијма оживљавања, саобраћајним удесима, разним типовима повреда, порођајима на терену, акутним стањима у стомаку, грудном кошу… Човјека чини срећним кад помогне људима и спасава животе. Има и ситуација гдје се дјелимично помогне, али и оних гдје се апсолутно не може помоћи. То је посао гдје је све у оптицају, и успјех и неуспјех, и живот и смрт, и радост и туга. Морам истаћи да се ургентна медицина може подједнако добро радити у малој средини, као и у већем граду, а Служба хитне медицинске помоћи Бијељина је служба која је имала интензиван напредак последњих десетак година.
 
Поред Вашег професионалног опредјељења, имате и других пословних обавеза.  
-Од старта свог професионалног ангажмана сам био присутан и у спорту. Најприје као предсједник Рукометног клуба ,,Бијељина”, а последњих година као љекар у бројним фудбалским клубовима и женској младој фудбалској репрезентацији Босне и Херцеговине. Знања која сам стекао у спорту су ми помогла у свакодневном раду у Служби хитне медицинске помоћи.
 
Шта сматрате Вашим највећим успјехом?
-Мој највећи животни успјех је стабилна породица. Сматрам великим успјехом што имам здраву, срећну и нормалну породицу. Задатак моје супруге Александре, која је, такође, љекар и мене, јесте да нашу дјецу, Машу и Милоша, изведемо на прави пут и да од њих направимо добре и поштене људе.
 

Биографија

Др Срђан Мијатовић рођен је 22. јула 1975. године у Бијељини гдје је завршио основно и средње образовање. Дипломирао је на Медицинском факултету у Новом Саду, а потом је почео да ради у Дому здравља Бијељина. Специјализацију из области ургентне медицине 2012. године завршио је на Медицинском факултету у Бања Луци, а едукацију из породичне медицине завршио је 2008. године, такође у Бања Луци. Замјеник директора Дома здравља, био је од 2008. године до јануара 2017. године. Од стране Министарства здравља и социјалне заштите РС, 2018. године добио је звање примаријус. Завршио је едукације за ALS и BLS, а носилац је и сертификата за PALS и NALS. Од 2005. године до 2013. године, био је ангажован као професор стручних предмета у Медицинској школи у Бијељини. Потпредсједник је Удружења доктора ургентне медицине РС, а обавља и послове секретара Удружења. Ангажован је за коментатора из области ургентне медицине на специјализацији породичне медицине при Медицинском факултету у Фочи. Учесник је већег броја едукација из области здравства и менаџмента, био је члан тима у поступку акредитације и сертификације Дома здравља Бијељина према стандардима за домове здравља и у поступку имплементације ИСО стандарда (9001:2008, 14001:2005 и 15189:2007). Један је од аутора уџбеника „Менаџмент у здравству“ у издању Медицинског факултета Универзитета у Бања Луци. Аутор је више од 30 публикованих стручних радова у земљи и иностранству. Одборник је у Скупштини града у два сазива, од 2012. до 2016. године и од 2016. године и сада. Од 2009. до 2012. године био је предсједник РК „Бијељина“ који је 2012. године освојио прво мјесто у првенству РС.
 Ожењен је и отац је двоје дјеце.

Када бисте бирали којим путем поново да кренете, који бисте изабрали и гдје видите себе у наредним годинама?
-Кренуо бих истим путем, јер сам особа која увијек има вишка енергије, а ургентна медицина управо пружа велике могућности особама које су енергичне. У будућности себе. наравно. видим у ургентној медицини. Надам се да ће у будућности бити бољи услови за рад у ургентној медицини и то у смислу изједначавања услова рада у цијелој Републици Српској. Колеге у Хитној помоћи у Бања Луци имају скраћено радно вријеме, што значајно побољшава квалитет рада и даје довољно времена да се организам рехабилитује. Такви услови рада су неопходни да би млади доктори жељели да специјализирају ургентну медицину, јер сада је интересовање за ову област медицине јако слабо. Надам се да ће под таквим условима више младих љекара жељети да специјализира ургентну медицину.

портал Семберија инфо