Дугогодишњи предсједник бијељинског Ронилачког клуба “Наутилус” Мирослав Беновић једини је специјализовани спасилац на води и под водом у зимским условима.

Један је од ријетких са ових простора који је завршио посебну обуку Министарства за ванредне ситуације у Санкт Петергбургу. Мирослав Беновић се професионално бави роњењем од раних двадесетих година, када је добио и свој први ронилачки сертификат. Његова љубав према води и подводном свијету нема границу. Дио подводне чаролије може дочарати фотографија или снимак, али је осјећај који се доживљава свим чулима приликом роњења јединствен, каже један од најпознатијих бијељинских ронилаца.



- Цијело моје дјетињство је било везано за воду. Љета сам проводио на базенима у Дворовима, обалама ријека Саве и Дрине, али дубока љубав према мору, природи, авантуризму, допринијела је да роњење за мене не буде посао нити хоби, већ животно опредјељење. Послије мог студија, 1997. године, положио сам за прву категорију, 1998. за другу. Све је крунусано 2010. када сам стекао инструкторско звање ИДЦ у Београду. Будући да ме увијек више интересао подводни свијет, бављење оним што волим да радим просто се само наметнуло - каже Мирослав.

Сви ови сертификати морају се надограђивати, што је прилично скупо. Скупа је и ронилачка опрема, а новац се мора обезбиједити и за путовања и друге трошкове. Да би зарадио новац Мирослав је отишао у Црну Гору, у Будву, гдје већ пет година има ронилачку школу.

- Ронити се може свуда, и на стајаћим и текућим водама, али роњење у мору има посебну драж. Бити на мору омогућује и контакте с малтене цијелим свијетом. Обучавам људе са ових простора, али и Кинезе, Јапанце, Русе. Овај посао захтијева и одређене жртве попут одвојености од породице, али све има своју цијену - каже Беновић.



Спремност да помогну потврдили су приликом поплава које су Семберију задесиле 2010. године, а онда и цијели регион 2014. године. Показали су тада изузетну храброст и солидарност приликом евакуације људи, као и утврђивања одбрамбених насипа. Искуство спасиоца у поплавама у Семберији била су Мирославу препорука за специјалистичку обуку Министарства за ванредне ситуације у Санкт Петергбургу. Рониоци су важан сегмент Цивилне заштите. Незамјењиви су када дође до несреће каква је утапање или елементарна непогода и незаобилазан фактор у спасавању људи и материјалних добара.

- Обука је била захтјевна и обухватила је све свјетске норме, облике и стандарде спасавања. Морали смо да скачемо са зграде, спуштамо се хеликоптером, ронимо под ледом. Наравно, нагласак је био на спасавању у зимским условима. Непроцјењиво искуство. Драго ми је што сам једини са ових простора имао могућност да боравим у Русији, али бих заиста волио да се она пружи и другим колегама рониоцима. Да се упознају с њиховим начином рада, најновијим достигнућима и техникама спасавања, да виде опрему којом располажу. И да, наравно, много науче - каже Беновић.

Преноси знање

Знање које је стекао у Русији, Мирослав је пренио својим колегама, члановима Ронилачког клуба Наутилус и другим рониоцима, припадницима Цивилне заштите, који су спремни кад год затреба да помогну у било каквим ронилачким задацима. Нада се да ће и његов родни град ускоро имати затворени базен како би се обучавали неки будући рониоци, спасиоци, иструктори, али и пливачи и ватерполисти, те да ће инструкторски посао моћи радити у својој земљи и свом граду.

Српска инфо/Бијељина данас