БИЉАНА ВУЈАНОВИЋ, ЗНАЊЕ ИЗ ЛОНДОНА ПРИМЈЕЊУЈЕ КОД НАС :: Semberija INFO ::

 

БИЉАНА ВУЈАНОВИЋ, ЗНАЊЕ ИЗ ЛОНДОНА ПРИМЈЕЊУЈЕ КОД НАС


Биљана Вујановић, рођена Тузланка, након рата у Бијељини је завршила основну и  средњу – Пољопривредно – медицинску школу – смјер фармацеутски техничар. У Београду је, како каже, у року завршила Фармацеутски факултет. Након тога се вратила у Бијељину и четири године је радила у „Благолексу“. У међувремену је почела хонорарно радити и као професор стручних предмета у Пољопривредно – медицинској школи. У међувремену је почела радити у сарајевском „Босналијеку“, гдје ради већ седам година као медицински представник. У питању је рад на терену, обилазак љекара и фармацеута, како Биљана каже, успостављање директног контакта између лијека и здравственог радника.

-Ништа лично ја не продајем. Мој посао је да објасним како лијек функционише, које су предности и недостаци одређеног лијека, зашто баш тај лијек треба да буде прописан пацијенту, које су индикације, контраиндикације и нежељени ефекти. То је својеврсна повезница између лијека и здравственог радника. Процијењено је да имам добре презентацијске вјештине, тако да често за „Босналијек“ радим  одређене презентације, радионице и wорк шопове.  То су својеврсне мини – едукације, да би се здравственим радницима пренијели неки новитети са свјетског нивоа. Нажалост, наши здравствени радници немају довољно новца да би посјећивали свјетске конгресе. Ми, као велика компанија, плаћамо присуства на конгресима и податке које тамо добијемо преносимо на здравствене раднике“.

Када је у новембру 2017. године конкурисала за стипендију „Чивнинг“, коју Британска влада даје као својеврсну помоћ  за неких 160 сиромашних и земаља у развоју, Биљана није знала да ће она бити међу сретницима којима ће та стипендија бити и додијељена.

- Британска влада овом стипендијом жели да помогне сиромашне земље. Овај програм подразумијева едукацију младог кадра који има неке лидерске карактеристике, који је способан да помало мијења неке ствари у друштву. Услов је да се вратите у земљу из које сте дошли и да знање пренесете на друге. Има ту и разговора и тестова, тако да сам у јулу знала да идем. Отишла сам у Лондон у септембру, на Универзитеру колеџ Лондон, који је рангиран као трећи универзитет у Великој Британији, након Кембриџа и Оксфорда, а као седми универзитет фармације у свијету. Врло је престижан. Изабрала сам програм који се зове – клиничка фармација. Клиничка фармација код нас је још у повојима. Има нас неколико у РС и БиХ који бисмо вољели тиме да се бавимо. Да ли ћемо у томе успјети, видјећемо”.
 


Живот у Лондону
 

-Лондон је предиван град, нешто најљепше што ми се могло догодити у животу. Град је изузетно скуп за живот. Собица у студентском дому, са купатилом, гдје кухињу дијелите са седам до осам људи, кошта вас око 800 фунти, па и више, скоро око 2.000 КМ. То су огромне цифре. Живјела сам са троје стипендиста из Србије у приватном смјештају. Плаћали смо чак и мање него што су то плаћали студент у студентском дому. Одлично смо се слагали. Артикли у супермаркету нису скупи, можда су и јефтинији него код нас. Хигијена, козметика је јефтинија него код нас, скоро дупло. Струја, гас и вода су јефтинији него код нас, али су станарине баснословно високе. Ми смо, нас четворо, стан плаћали 2.900 фунти, око 6.500 КМ. Моја стипендија у Лондону је била већа него моја плата овдје. Имали смо могућност да радимо 20 сати седмично, али, то због обавеза на факултету нисам користила. Сваки слободан  тренутак сам користила да упознам Лондон и Енглеску. Стипендија је покривала моје трошкове. Излаз у сваки клуб се плаћа након 22 сата навече. Пиво је у Лондону шест фунти. Студенти се довијају на разне начине и редовно смо излазили. Улаз у сваки музеј је бесплатан и то је највећа предност Лондона. Јесу покрали, како неки кажу, цијели свијет, али вам сада дају могућност да бројна умјетничка дјела и споменике свјетске културе и баштине видите бесплатно. Ријеке туриста то свакодневно обилазе и разгледају. У Лондону имате бесплатне бископске представе на отвореном. Често имате бесплатне концерте. Око 40 одсто површине Лондона је прекривено зеленилом. Пуно издвајају  за одржавање паркова, цвијећа, зелених површина. Паркови се навече затварају и отварају ујутро око седам сати. Људи леже на трави и тамо је то нормално. Лондон је мултикултуралан град. Око 51 одсто се у Лондону причају сви други језици, а 49 одсто енглески. У Лондону можете да будете оно што јесте и да вам нико због тога не приговара било шта.
 

Биљана каже да је, након што јој је одобрена стипендија, сама морала да аплицира на одређене факултете и да сама пронађе смјештај у Лондону.

-Платили су ми комплетно једногодишње школовање, мастер студиј, које није било јефтино. За некога ко није у саставу ЕУ, година школовања на том факултету износи 26.000 фунти. Овдје за тај новац можете купити стан. Имала сам бесплатну повратну карту, те мањи износ за неке основне потрепштине. Мастер студиј је трајао пуну годину дана. Био је веома захтјеван. Имала сам три дана недјељно предавања од девет до 17 сати поподне. Два дана седмично сам радила на клиници са клиничким фармацеутима и љекарима. Имала сам четири испита, плус дисертацију. Сваки испит се састојао из више цјелина, тако да је то био константан рад и полагање појединих цјелина. Њихов начин радаје нешто другачији у односу на наш начин школовања. И овдје имамо изузетно надарене и талентоване студенте, али они тамо имају систем школовања. Тамо се систем поштује, људи су жељни знања. На конгресима сви дижу два прста и нешто питају. Код нас је срамота да било шта питаш. Сале на конгресима су дупке пуне и сви су заинтересовани да науче нешто ново”, закључује за портал Семберија инфо Биљана Вујановић.

портал Семберија ИНФО (Љ.Љубојевић)