Када је прије двадесетак година Јово Јефтић (64), рођени Буковичанин, по професији књижар, купио плац површине десетак дунума у Доњој Буковици, гдје је и рођен, ни он сам није претпостављао шта ће све на том имању изградити и засадити од украсног растиња, цвијећа и воћа.
 
Данас је то једна уређена цјелина за становање, одмор, рекреацију, али и за свакодневно занимање, која испуњава и одмара душу власника имања, али и његових најближих, кћерки, рођака и пријатеља.
 
Руководио сам се младалачким сновима, а имао сам и замисао, односно некакав зацртани циљ, како би то све требало да изгледа. С обзиром на то да сам се бавио приватном дјелатношћу, руководио сам се логиком да они који нешто постигну у животу, могу себи приуштити задовољство да живе на периферији града или да се врате у село одакле су им родитељи и фамилија. На западу пословни успјешни људи живе стотињак километара даље од центра града и то није ништа необично. Послом сам везан за Брчко. Када сам купио овај плац, затекао сам на њему само једну стогодишњу крушку. Знао сам шта хоћу и одлучио сам да на овом плацу изградим кућу и друге занимљиве садржаје. Подијелио сам тај плац на двориште од шест дунума, а на остатку сам засадио двадесетак сорти различитог воћа. Градио сам све ово за себе, дјецу, унучад и своје пријатеље. Осмислио сам бројне детаље. Након изградне артерског бунара, неопходног за наводњавање воћњака, травњака, цвијећа и украсног дрвећа, изградио сам базен, али сам уз све то изградио и друге неопходне објекте у етно стилу. Овдје човјек може у сваком тренутку нешто да ради, али може и да се одмара“.
  Јово каже да је зналачки искористио многе старе објекте од дрвета који су некада били саставни дио сваког сеоског домаћинства, као што су магазе, уџере и амбари.

Сваку од тих уџера претворио сам у занимљив и користан објекат, као што је љетња кухиња или простор за одмор.
 
У тим објектима налазе се старе преслице, старе пегле на угаљ и бројни други предмети који су се некада користили на селу. Дрво је доминантан детаљ у сваком од тих објеката. Имам двије кћерке, старију Јовану, која је завршила право и живи с породицом у Њемачкој, те млађу Јелену, која је завршила медицину и тренутно је специјализант на дерамтологији. Настојао сам да их школујем. Хвала Богу, обје су удате. Имам и два унука, Милоша и Марка. Моја жеља је да се и они мало више укључе у одржавање овог имања, дворишта и воћњака. Све то им може бити од користи, а могу и уживати у овим садржајима“.
 

ДОБРО СЕ ДОБРИМ ВРАЋА

У протеклих двадесетак и више година Јово је помогао многима, те је за свој хумани рад и доброчинство добио одликовање и бројне плакете. Несебично је помагао брчанско Коло српских сестара, СПиКД „Просвјета“, дјецу са Косова, новчано и школским прибором. Он каже да је давно спознао да се добро добрим враћа, те да му је итекако важно то што је све у животу постигао властитим радом, суочавајући се са бројним пословним ризицима, али му је најважније да никада никога није преварио и да је остао чист у души.

Све детаље у простору Јово је осмишљавао, исцртавао и реализовао на терену. Поред базена засађен је јапански јасен, али и друго медитеранско растиње. У дворишту је засађено цвијеће, љековито и украсно биље.

У ово чудно вријеме короне повратак селу се јавља као неминовност и најреалнија опција. Наравно, за све треба воље, труда, средстава и времена. Многи моји пријатељи посјетили су ово, како ја кажем, „највеће брдо у Доњој Буковици“ и били су одушевљени оним што су овдје видјели. Многи су ме након тога питали за савјет, како да уреде неки дио свог простора’’, каже Јово.
 
Семберија инфо