Милица Мандић, двострука олимпијска шампионка у теквондоу: Увијек волим доћи у Сарајево :: Semberija INFO ::

 

Милица Мандић, двострука олимпијска шампионка у теквондоу: Увијек волим доћи у Сарајево


Двострука олимпијска шампионка у таекwондоу, свјетска првакиња, освајачица Гранд Приа и великог броја медаља Милица Мандић боравила је у Сарајеву на Европском првенству за јуниоре, те Е1 и Г1 турнирима, догађајима у организацији Теквондо савеза БиХ.

Прије свега добро дошла у Сарајево. У ком си својству на овим догађајима и како ти дјелује цјелокупна организација?

"Дошла сам самовољно, ту сам да подржим клуб, да подржим супруга, једноставно увијек волим да дођем у Сарајеву. Овдје највише што осјетите јесте гостопримство и љубазност свих, једноставно уживам у свему томе, уживам да погледам добар турнир. Мислим да и сама пријава такмичара показује да људи воле да се врате овдје. Ту су дошли људи из Канаде, из Бразила, из Турске, олимпијци, освајачи медаља, то доста говори о квалитету. Добра клопа, добри људи, мислим да је то пун погодак", са осмијехом истиче освајачица златних медаља у Рију и Токију.

Из Токија си се вратила са другом златном медаљом. Какви су утисци са Олимпијских Игара?

"Било је доста стресно. Олимпијске игре су саме себи су на сваке четири године, сада по први пут након пет година. Знала сам да завршавам каријеру и да се завршавају сва такмичења што је био додатни притисак. Толико смо се лијепо спремали, није ме омео систем такмичења са КОВИД протоколима, првенствено Европско првенство је добро прошло, а након тога и припреме, па сам самоувјерено отишла тамо. Свака борба је била тешка, сви су ишчекивали Олимпијске огре, сви су дошли толико спремни и жељни да је свака борба била на живот и смрт. Одлично се завршило, мислим на друго олимпијско злато за крај каријере, некако нисам могла све то да замислим. Али како је све то на крају било тако са осмијехом сам на лицу стално", истиче Мандић.

Како је било спремати се обзиром на читаву КОВИД ситуацију? Људи нису могли излазити из куће, а врхунски спорташи морали су ипак тренирати?

"Било је тешко. Искрено, прошле године мени је било теже јер смо 2020. кренули са припремама за Олимпијаду, али већ у марту све је кренуло низбрдо. Само одлагање Олимпијских игара мени је тешко пало, имала сам 29 година у том моменту, једноставно налазиш се на неком врхунцу и одлаже се за годину дана. То ми је можда мало тешко пало, али ипак као спортиста трудим се да искористим најбоље из сваке ситуације, мораш да се адаптираш. Како је другима, тако је и мени, не могу да пропатим цијелу годину. Лијепо сам се опоравила и регенерисала. Ова година ми није била тешка, све је ишло узлазном путањом, и такмичења и да кажем саме припреме, мислим да сам први пут у животу истински уживала у припремама", открива Мандић.

У финалу си се борила са представницом Јужне Кореје, земљом матицом овог спорта, а мало је недостајало да дође до меча са Бјанком Вокден из Британије од које си поражена у Рију? Да ли је то на неки начин уцјетало на тебе?

"Очекивала сам добру борбу између њих двије у полуфиналу. Доста пута сам губила од Вокден, али у задњем нашем сусрету сам је побиједила, па мислим да сам ту имала малу психичку предност у односу на њу. Тренер Гале и ја смо очекивали од Корејанке да прође, знали смо да је одличан борац, и имали смо тактику за њу. Некако ми је можда лакше пао меч са њом, јер је Бјанка борац који иде на снагу, на издржљивост. Цијели тим велике Велике Британије иде на физичку спрему и због тога је онако тешко. За Корејанку смо имали тактику да што прије задам јак ударац у главу и тачно смо послије тог ударца осјетила да је мало пала, 20-30 посто и то ми је на неки начин олакшало саму борбу", присјећа се Мандић.

Када би упоредила Милицу из Лондона и Милицу из Токија и шта би била највећа разлика у путу до златне медаље?

"Огромна разлика је била у том сазријевању, у Лондону сам имала 20 година, ту сам била војник, шта тренер каже то и радим, а већ скоро 10 година касније осјети се разлика у сазријевању, као и психичка стабилност јер знам због чега сам дошла. Мислим да је то највише ментална разлика, јер сам у Рију била неко дијете које ради шта му се каже, а да сам овамо била зрела дјевојка која и самовољно, а и са тренером зна шта жели", сматра Мандић.

Ти и тренер Драган Јовић Гале ушли сте у кућу славних таекwондоа у Лас Вегасу? Може ли кратак коментар обзиром да имаш велики утјецај и рејтинг у таекwондо спорту?

"Искрено нисам очекивала да са 21 годином уђем у Кућу славних. Такав је био критериј, да смо направили невиђен резултат што је била наша карта за улазак. Свакако лијеп догађај, али нама је најљепша ствар била када је тренер Гале добио награду за најбољег тренера године од Свјетске Теквондо Федерације. Такође, добити награду од Олимпијског комитета своје земље за најбољег спортисту у ери Новака Ђоковића и Иване Шпановић је заиста огромна ствар", каже нам Мандић.

Како би прокоментарисала Теквондо у региону и Босни и Херцеговини?

"Познајем Неџада Хусића који је био феноменалан, како на Европском првенству, тако и на Олимпијским Играма, при томе он је јако млад борац. Његов успјех и вријеме долази за коју годину, чак мислим у Паризу, јер је показао квалитет, а то људи виде. Поред њега познајем и Марију Штетић, дјевојку која је освојила бројне медаље, при томе и сребро ове године на Европском првенству, мислим да само могу да подигну таекwондо у вашој земљи. Млади од њих могу да уче, имају стварно лијеп примјер испред себе, то су момак и дјевојка који су јако фини, добри и прави борци, те мислим да су прави примјер за будуће генерације", истиче Мандић.

Наш Неџад Хусић дошао је до петог мјеста на првом наступу у Токију, а мало му је недостајало до медаље. Какав је заправо пут до олимпијске медаље?

"Тежак је пут искрено. Мислим да мало људи то може да издржи. Тешко је борити се сам са собом, јер другачије је када ти изађеш на борилиште и некад немаш шта да изгубиш. Овдје се преиспитујеш да ли си довољно добар, да ли си заслужио ту медаљу, да ли је то било случајно, да ли ће те неко пребити у тој борби. Једноставно, то су такве нијансе које одлучују на Олимпијским играма, али прави је пут онај који ти тренер каже и у који сам вјерујеш и ако желиш да радиш на себи, како на тренингу, тако и на психичком плану. Не може само да се тренира, а једноставно да се не запиташ да ли си довољно добар. Све то када се споји, јако је тешко некад издржати, сам себе преиспитати, и те борбе које водиш сам са собом некада други не виде, мисле да је све уреду, али некад и није и имаш кризу. Али битно је да и даље радиш и мислим да је то најбитније", каже Мандић.

Шта би поручила младим таекwондоистима и спортистима опћенито?

"Поручила бих им да воле то што раде, мислим да је то један од битних фактора, да ако истински волиш свој спорт и уживаш на тренингу и на такмичењу, једноставно увијек можеш да напредујеш. Битно је да те нико не тјера, већ да сам желиш да освојиш медаљу и да будеш на Олимпијским играма, али исто тако да када је тешко и када имаш кризу треба да радиш на себи. Тада не треба одустати, јер је то само једна мала препрека", закључила је на крају Милица Мандић.

Европско теквондо првенство за јуниоре у Сарајеву јучер је званично завршено.

Након четири дана врхунских борби најбољих јуниорки и јуниора Европе, најбољи резултат остварила је селекција Русије.


​Кликс