Јосип Панџа, тренер бијељинске Будућности, у разговору за МеридианСпортБХ је између осталог говорио о припремама свог тима за наредну сезону и стању у босанскохерцеговачкој кошарци.

Пред екипом Будућности је наступ у Лиги БиХ, кога су изборили након сјајне прошле сезоне у којој су постали шампиони Републике Српске, пошто су у финалној серији били успјешнији од Славије.

Бијељинци су у склопу припрема за наредну такмичарску годину до сада одиграли три пријатељска утакмице. Након тријумфа против Цедевите Јуниор (93:89) и Вриједносница из Осијека (93:58), услиједио је пораз од једног од ривала из Лиге БиХ, бањалучког Борца, који је славио са 83:73.

“И нама и Борцу је то била трећа пријатељска утакмица. Полако се дијеле улоге у тимовима, испробавамо све могуће варијанте. Рана је фаза за неке закључке, али оно што мене генерално задовољава је чињеница да ми можемо физички парирати Борцу иако смо старији на неким позицијама. Бањалучани имају сјајан тркачки тим, они ће у предстојећој сезони дефинитивно бити најбржа екипа у Лиги БиХ, одлучили су се за комбинацију од четири старија играча уз остале младе.

Савршено трче у оба правца, но ми смо им одлично парирали. Физички смо радили од првог августа до првог септембра и озбиљно смо се дигли, тако да сам тим сегментом задовољан. Имали смо неких проблема у шуту извана, против Борца смо шутирали 0/13 за три уз неке промашене зицере, но генерално мислим да можемо играти са сваким ако буде здрави, што нам је у овом моменту најбитније” – започео је Јосип Панџа.



Бијељинци су у мечевима против два тима из Хрватске постигли по 93 поена, чиме су показали да би у наредној сезони могли да буду једна од ефикаснијих екипа у Лиги БиХ.

“Наш меч против Цедевите Јуниор је био пресликан као онај против Борца, јер су обје екипе изузетно моћне тркачки. Успјели смо парирати, али проблем утакмице у Лакташима је био тај што смо стварно све промашили, велики број бацања и отворених тројки. Ту смо остали кратки за неке поене, но сигурно ћемо тражити да играмо брзу, транзициону кошарку са великим бројем посједа, имамо играче за то.

Није изненађење да ће наше утакмице бити на велики број поена, а оно што мени треба је да се среде наше одбрамбене ствари. Мислим да имамо велики нападачки потенцијал, међутим дефанзивно је ту доста играча који не могу да испрате све захтјеве, тако да ћемо много акцента морати ставити на тај сегмент. Ја се надам да ће до почетка сезоне све то сјести на своје мјесто” – рекао је Панџа, а потом је кратко повукао паралелу између свог бившег клуба Челика и Будућности:

“Неке ствари из Челика ћемо сигурно пренијети и у Будућност. У сезони у којој смо се пласирали у Лигу 6, играли смо без плејмејкера, ту су били млади Подојак и Бечировић, који нису имали велико искуство на тој позицији, а данас нам је ту Захирагић, вјероватно најбољи организатор игре у Лиги БиХ, као и Пељто и Купусовић.

Они имају искуство и знање, виде све и играју за тим, тако да су креаторски најквалитетнији у лиги. Тамо смо имали Делалића који је један од најбољих играча у лиги, док нам је сада ту Илић који је сјајан нападачки потенцијал, али одбрамбено мора да се пуно дигне. Има неких сличности, има и разлика, но генерално сам задовољан овим тимом, као што сам био и оним”.



Као што је познато, Панџа је са кадетском репрезентацијом БиХ 2015. године постао шампион Европе. У Будућност је недавно стигао Његош Сикираш, а Јосип је у редове своје екипе покушао довести још једног члана златне генерације, Аљошу Јанковића.

“Нажалост, Сикираш је имао проблема са опекотинама првог степена, па је пропустио велики дио припрема. Са њим крећем од почетка, а ту мислим на рад на стадиону и рад на поправљању физичке спреме. Његош је лутао пет-шест година, нигдје није добио праву шансу и он је сигурно момак коме желим дати пуно пажње, настојаћу да га вратим на кошаркашку мапу. Он је једна здрава особа и добар човјек, сигурно је свјестан да је ово прилика да се спусти двије степенице у односу на оно што је играо, па да се онда залети. Управо то је некада потребно, да се спустиш двије степенице испод, да би се потом дигао четири изнад. Максимално вјерујем у Његоша, понављам да још увијек није физички спреман али ће све бити океј до почетка домаћег шампионата. Ако буде имао стрпљења и радио, вјерујем да ће ово бити добра сезона за њега.

Попуњени смо на свим позицијама, међутим никад не знамо да ли ће нас задесити неке повреде и хоћемо ли поново изаћи на тржиште. То је увијек отворено, али ако ови момци буду здрави, неће бити потребе да се нешто додатно мијења. Аљоша Јанковић је играч из репрезентације са којим ја лично имам одличне односе и два пута сам га наговарао да дође у Будућност, међутим он се није одлучио на тај корак. Приватно и животно је везан за Бањалуку, а сада није члан Борца, тако да ћемо видјети гдје ће и да ли ће уопште наставити каријеру. Био бих препун туге ако би се престао професионално бавити кошарком, зато што је он један од најинтелигентнијих играча које сам упознао, а његова висина и остале физичке предиспозиције му омогућавају да на бековским позицијама игра на озбиљном нивоу. Изузетно сам разочаран и жао ми је што немамо могућност за нову сарадњу, јер Аљоша је сигурно један од мојих најдражих играча” – истакао је тренер Будућности.



Наставио је о још неким играчима са којима се попео на кров Европе:
“Дефинитивно их све пратим, они су мени обогатили живот. Џанан Муса је одиграо спектакуларно Европско првенство и мислим да је запостављен у медијима. Ставили смо акценат на неке националистичке глупости, свакакве глупе изјаве ‘искачу из паштете’. Не прича се о чињеницама, а чињеница је да је Муса одиграо фантастичан Евробаскет, међу првих пет стријелаца је у групној фази. Играо је толико зрело и рационално, сигуран сам да би се вратио у НБА лигу да није потписао за Реал Мадрид. Много је сазрио.

Гледали смо га као дијете, имао је неке своје бубице и неке ствари које му се нису гледале кроз прсте, али њему су тек 23 године а већ је био у НБА лиги, Ефесу и Шпанији, гдје је проглашен и за МВП-а Ендеса лиге. Знам да је животно сазрио јер поставља друге приоритете и има добро усмјерење, што и терен показује, а терен никад неће слагати. Ако си физички и ментално неспреман, провалићеш се, а ако си спреман, бићеш добар ако имаш квалитет. Каријере златних кадета отприлике теку како сам и очекивао, осим Његоша, гдје сам предвиђао да ће он направити европски искорак.

Ипак, и Сикираш има тек 23 године, битно ми је да је насмијан, ради на себи и има свој мир, а уз пуно рада вјерујем да ћемо га вратити на кошаркашку мапу Европе и да ће поново бити репрезентативац БиХ. Сани Чампара је прешао у Задар, а ја лично знам Јусупа, одличног тренера који извлачи максимум из својих играча који желе много да раде. Познат је његов систем са пуно рада и физичке трке, тако да, ако Сани буде радан, у Задру ће направити праве ствари, вјерујем у њега. Чампарина рука је савршена и одговара сваком тренеру, сигуран сам да ће искористити минутажу на позицијама један и два”.



Сљедећа тема разговора је била Лига БиХ. Најактуелнија дешавања у вези са њом су нови проблеми у којима се нашао Братунац, као и могућност да Славија из Источног Сарајева уђе у друштво најбољих.

“Желим да Славија заигра у Лиги БиХ, а жао ми је што је Ацо Дамјановић добио отказ јер је радио сјајан посао. Они су били одлични против нас у финалу, ми смо јачи индивидуално и побиједили смо јако тешко. Тим из Источног Сарајева заслужује највиши ранг по својој дворани и навијачима, стварно им желим срећу и да се то оствари. Сјајни су и као наш пријатељски клуб. Стварно ми је жао Братунца, са колегом Огњеном имам добар однос али не знам каква је тачно ситуација, претпостављам да је проблем у финансијама. Искрено, и ја сам у овом већ десетак година и увијек је проблем око тога када ће сезона почети, да ли ће почети, ко ће добити позивницу и колико ће клубова играти. Генерално, то ме више и не занима. Ако се људи нервирају због нечега што не могу промијенити, онда су глупи. Бавим се својим тимом, желим да будемо бољи него што смо били јуче, сав фокус ми је усмјерен на то. Када ће Лига БиХ стартовати одлучиће људи из КС БиХ, а с обзиром на њихове односе и на то да свако вуче ка свом властитом интересу, право стање и термин за почетак се неће још дуго знати.

Борац сам видио уживо и знам да ће бити добри, колега Кашћелан ради супер посао јер његови тимови играју агресивно и брзо, а сигуран сам да ће то за екипе из БиХ које буду играле против њих бити доста недостижно. Симпатичан су тим, гурају младе, а имају и неке важније старије играче, као нпр. Гаврића, Ланговића, Мартина и Ребеца који је сјајна двојка, вјерујем у њих. Широки ради некако самозатајно, али Велић је преискусан и предобар тренер да би дозволио да игра са слабијим ростером, тако да ће и они сигурно бити у самом врху табеле. Колега Трбић је поново преузео Спарс, а према неким назнакама, они ће имати комбинацију млађих и пар искуснијих играча. Познавајући његов рад, сматрам да ће такође бити агресивна екипа и квалитетна у трчању. О осталима искрено немам превише информација, бавим се само својим тимом и презадовољан сам радом момака” – поручио је наш саговорник.



Вратили смо се на Будућност, за чију инфраструктуру 35-годишњи стручњак има само ријечи хвале.
“Морам да нагласим да ми имамо бриљантне услове за рад, пуно боље него остали клубови на територији БиХ, а једини проблем нам је што Бијељина нема своју дворану па немамо гдје да тренирамо. Све остале услове имамо на располагању, а ја сам наслиједио тим од Дарија Чојића, који је визионар босанскохерцеговачке кошарке. Стално ‘измишља’ нове кошаркаше, доводи младе из мањих градова, те они послије постану велики европски играчи. Ја сам тотално различит тренер, он је неко ко гура појединца, а ја јурим резултат.

Морам да наставим његов пут јер је он осмислио овај клуб, настојаћу да нађем баланс у коме ће прилику добијати млади играчи, а да успут правимо и добар резултат. Рецимо, имамо Џафића, једног од најталентованијих високих играча у Европи, међутим он мора да схвати да је само рад пут у напредак. Сама посвећеност је битна да би био дио тима, он не може да добије поклоњене минуте зато што је млад, већ мора да се избори за њих и буде конкурентан. Наш тим је приоритетно направљен да бисмо од наших играча направили репрезентативце.

Имамо потенцијалног репрезентативца Захирагића, Илића, као и Јовановића од којег очекујем да буде изненађење првенства, а ту је и Сикираш, сви они уз добру сезону могу доспјети до националног тима или отићи у неки већи клуб и зарадити више новца, што би мени искрено био већи успјех него да остваримо неки супер резултат. На располагању су нам и искуснији кошаркаши, као што су Пељто, Божовић, Кајмаковић и Еркић, који могу да уче ове млађе, стварно је ужитак радити овдје у Бијељини” – објаснио је Панџа.



Окренули смо се причи о тренерском послу, који је у Босни и Херцеговини изузетно тежак.

“Мислим да сам на својим почецима био смијешан тренер, али уз себе сам имао људе који су ми вјеровали и давали пуну слободу. Сваки дан се трудим, управо прије овог позива сам анализирао утакмицу против Борца, у кошарци сам цијели дан, волим да будем у тренду и учим нове ствари. Морам да нађем свој мир када дође неки неуспјех, тренер се мора најбоље показати у моментима када нешто не иде. Када све иде, онда су сви паметни и добри. Права карактеристика лидера је да повуче када неке ствари не функционишу добро. Генерално, мислим да морам напредовати сваки дан и исто тражим од својих играча. Не успоређујем се ни са ким другим, уживам у овом послу и поредим се само са собом од јуче. Гледајући из овог угла, знам да сам био тотална незналица, али покушавам да сваким даном будем све бољи. Имам огромно самопоуздање и сматрам да знам да радим свој посао. Радим га поштено и посвећено, а то на крају увијек донесе резултат, само је потребно стрпљење” – казао је Јосип, а затим смо прокоментарисали чињеницу да домаћи тренери тешко добијају прилику у клубовима из БиХ:

“Немам ништа ни против једног колеге, али морамо да окренемо ситуацију. Да ли тренера из БиХ има у Хрватској, Србији или Сјеверној Македонији, колико их има у Црној Гори? Погледајте то и одговор на постављено питање ће вам бити јасан. Волим када неко познато име стигне у БиХ, нпр. сви можемо учити од Велића, али ми искрено иде на живце када овдје дођу ‘резервни’ тренери из Србије, Црне Горе или Хрватске који тамо не могу да нађу ангажман. Мислим да ми овдје и те како вриједимо, ту је доста младих стручњака који треба да добију своју шансу. Да мени Мевлудин Делибашић није дао прилику у Какњу, данас бих вјероватно био у Њемачкој и радио ригипс. Функционери би требали бити храбрији, сматрам да имамо пуно талентованих момака којима треба дати шансу. Тренерски посао је искуствен, као и новинарски, бићеш бољи у њему што га дуже радиш, наравно ако си спреман улагати у себе. Ако ниси, онда и не треба да се бавиш тим. Као што ти покушаваш напредовати сваки дан, тако покушавам и ја, али има још много мојих колега који су запостављени и изузетно ми је жао због тога”.



Главни актер ове приче је у ранијем периоду своје каријере са доста успјеха водио Какањ, с којим је у сезони 2015/2016 играо финале Лиге БиХ и Купа Мирзе Делибашића. Помоћник у овој екипи му је био Бењамин Шабић, тренер рођен 1997. године, а дотакли смо се још неких стратега из БиХ који заслужују више пажње.

“Шабић је преузео клуб послије мене, имао је неке добре и неке лошије резултате. Ми смо и приватно пријатељи, он је сјајан таленат за овај посао, међутим дошао је у ситуацију да је поменути Делибашић, који је пуно улагао, изашао из клуба и Какањ је остао са малим буџетом. Да ти кажем искрено, не доводи тренер играча, него буџет. Ако неки клуб то нема, не можеш очекивати резултате од њега. Ми смо били и први у Лиги БиХ, играли смо њено финале и финале Купа БиХ против Игокее. Какањ је један мали клуб, но одређена средства су се улагала, никада као у Широком, Спарсу, Борцу или Слободи, али се улагало. Шабић се са смањеним буџетом борио за опстанак, али он сигурно има мјеста.

Ахмет Пашалић ради сјајне ствари, но он се бори са финансијама. Како ће мотивисати играча који три мјесеца није добио плату? Рецимо, мој помоћник из репрезентације Енес Нумановић је сјајан тренер који је имао утицај на наше освајање титуле, али не може нигдје да добије шансу да самостално ради. Ту је и Драган Мичић из Бањалуке, мој пријатељ и такође сјајан тренер и педагог, има кошарку у малом прсту, међутим не може да добије шансу, није ни политички подобан. Био је у Козари, али заслужује много већи ангажман од тога. Тихомир Мустапић и Недељко Зеленика су сјајни тренери, али добијају прилику само кад су буџети мали, а тад је тешко правити велики резултат.

Ацо Дамјановић ради врхунске ствари и након сјајне сезоне у Славији добије отказ, то су само нека имена која су ми на прву пала на памет. Кад има пара, Босна доводи странца за тренера, а кад нема пара, дај да их води Ахмет Пашалић. Има много непоштених ствари у босанскохерцеговачкој кошарци, али шта да се ради, ја не могу утицати на то. Могу утицати само на свој тим. Волим и поштујем своје колеге, хвалићу их на сваком мјесту, али не треба занемарити ни тренере са стране, нпр. Кашћелан и Невен Николић раде сјајан посао, показали су квалитет и респектујем их. Немам ништа против људи са стране, само не волим када са стране дођу неки који овдје продају демагогију и маглу, те обрну велике паре и оду, а наши тренери нису добили шансу” – рекао је Јосип.



За крај, још једном смо се осврнули на партије БиХ на Евробаскету, као и на тренутно стање у Лиги БиХ и домаћој клупској кошарци.

“Рекао бих да је репрезентација Босне и Херцеговине одиграла добро првенство, не могу рећи спектакуларно јер се не треба радовати кад не прођемо групу. Били смо близу, али играло се добро. Адис је преузео ‘врућ кромпир’ од Ведрана који је сјајно водио тим, а онда је остварио двије побједе, оно против Словеније је најбоља утакмица БиХ свих времена. Да смо били физички спремнији, сигурно бисмо били још конкурентнији. Имали смо прилику против Француске, а против Литваније нисмо имали никакве шансе и то се видјело од почетка. Генерално, мислим да се фокус ставио на неке погрешне ствари, националистичке и глупе. Хајде да причамо о лијепим стварима које су се десиле на Евробаскету. Не могу рећи да је то екстра резултат, али је добар, солидан, били смо у најтежој могућој групи” – навео је Панџа, па рекао завршну ријеч о националном шампионату:

“Желим свим клубовима да осигурају буџет и волио бих да се направи лига од мање екипа, па да играмо четворокружно. Ми смо остали једини у Европи који играмо мало утакмица, само двадесетак. Шта ћу ја од толико кола, не могу дати шансу младом играчу јер могу да добијем отказ ако изгубим неки меч. Ако имам 40 утакмица, онда сам у могућности да користим већу ротацију и отвара се простор да дам прилику младима. Не знам у шта гледају ови људи из КС БиХ, за сваког би било боље да они нешто разумију, и за судије да напредују, као и за младе играче.

Надам се да ће неко у савезу прогледати, те да се неће водити само властитим интересима и вући свако на своју националистичку страну. Ја немам ораха у џепу, кажем све што мислим и ништа не упакујем. Дајем неке критике, али нека и други критикују мене, немам никакав проблем с тим. Ако је за добробит босанскохерцеговачке кошарке, хајдемо сви према напријед. Мислим да су ово најгора времена клупске кошарке у БиХ икада, то морамо признати”.



Будућност своју наредну провјеру има у виду тузланске Слободе, још једне екипе са којом ће се такмичити и у Лиги БиХ. Ова утакмица је на програму у сриједу.

Још увијек није познато када ће стартовати нова сезона Лиге БиХ, али за очекивати је да се то догоди у октобру.

Пише: Никола Игњатић
​