Један из плејаде Дворовљана који су свој фудбалски вијек провели у „Пролетеру“, иако су имали понуда и других клубова. Зато и јесу ушли у историју.
​
Радован Јовић, кога сви познајемо и зовемо Кајац, поникао је у млађим категоријама клуба код тренера Стеве Томића, Станка Перића и Слободана Савића и припада оној генерацији пионира која је 1975. године освијила првенство СР БиХ побиједивши у финалу реномирани ФК ,,Челик“ из Зенице. Наставио је са радом и тренинзима и послије тога да би за сениорски тим дебитовао исте године /1975/ у првенственој утакмици Зонске лиге БиХ „Сјевер“ коју је ,,Пролетер'' играо у Шамцу са ФК ,,Борац“. Тренер је био Боца Поповић, а Кајац је у игру ушао умјесто Веселина Нешковића. Од тада, па све до 1990. године успјешно је наступао за сениоре, а већи дио каријере је био и капитен екипе. Одиграо је више од  500 званичних утакмица за „Пролетер“, а посебан куриозитет је то да је у читавој каријери добио два или три жута картона. Занимљиво је и то да је током каријере постигао само један погодак и то  против ФК  ,,Семберија“ из Попова 1982. године. Био је поштован од саиграча и управе клуба и незамјењива карика „центархалфа“ (по садашњем штопера) у екипи.

Био је признати мајстор у фабрици „Зенит“ у Бијељини одакле је  својим ауторитетом доводио у клуб провјерене и истакнуте фудбалере из других клубова који су у њега имали неизмјерно повјерење. И данас, када неко од нас путује по свијету и сретне се са бившим играчима, обавезно питају за Кајца. Поштовали су га и противнички тимови и играчи.

-Своју посљедњу званичну утакмицу у ФК ,,Пролетер“ Двборови је одиграо 1990. године у Регионалној лиги БиХ „Сјевер“ када смо у Дворовима играли против ФК ,,Јединство“ из Калесије. За заслуге у стварању историје клуба, од 1999. године је носилац „СРЕБРНЕ ПЛАКЕТЕ ФК ,,ПРОЛЕТЕР“Дворови'', подсјећа Владан Симеуновић.