ИЗ ИСТОРИЈЕ ФК ,,ДВОРОВИ’’
Сјећанње на чувеног Ван Гала
Жико Стевић је мирни и повучени човјек чије је срце куцало за фудбал и ФК ,,Пролетер“ из Дворова. Читав свој вијек је био у сјенци, али увијек спреман да ускочи и ухвати се у коштац са насталим проблемима и одржи стање до коначног побољшања.
Као дјечак је, као и други из његове генерације, дане је проводио на фудбалском игралишту и пикао лопту. Од самог почетка имао је жељу да буде голман и то је и био. Пошто је у то вријеме било неколико голмана једнаког или бољег квалитета, чекао је своју прилику коју је користио на најбољи начин. Бранио је значајним утакмицама у првенству или купу и тиме дао допринос успјесима клуба.
Касније, када је престао активно играти фудбал, посветио се тренерском послу. Најчешће је био помоћни тренер када је испољавао своју лојалност и вриједно проводио зацртане циљеве. По потреби, када би се дешавали проблеми и клуб није имао активног тренера, Жико би спремно ускакао и обављао ту дужност до доласка новог тренера, а онда без поговора настављао свој задатак помоћног тренера. Обављао је тренерски посао до саме смрти.
Био је један од најбољих тренера голмана на нашим просторима и под његовом командом и тренинзима су стасавали многи голмани: Драгиша Ђурић, Јоцо Лопандић, Љубиша Максимовић, Младен Симојловић, а напредовали:Нихад Ибрахимовић, Славиша Маричић и други.
Жико Стевић је први у тренинге увео теоретску наставу када је голманима говорио о системима одбрана, психологији, предвидјанима и сл. Он је све то предано учио из прибављене литературе. Гледао сам када је на тренингу око гола цртао углове како би дочарао мјеста за постављање голмана при одбрани, а да буду затворени сви прилази голу.
Због свега наведеног у тексту, од играча и гледалаца је добио надимак „Ван Гал“ као што се звао славни холандски тренер.
Због својих заслуга за остварену историју клуба, од 2019. године постхумни је носилац „Златне плакете ФК ,,Пролетер“ Дворови’’. Сахрањен је на гробљу у Дворовима, забиљежено је у архиву ФК,,Пролетер“ из Дворова, а што је пренио Владан Сиимеуновић.
Жико Стевић је мирни и повучени човјек чије је срце куцало за фудбал и ФК ,,Пролетер“ из Дворова. Читав свој вијек је био у сјенци, али увијек спреман да ускочи и ухвати се у коштац са насталим проблемима и одржи стање до коначног побољшања.
Као дјечак је, као и други из његове генерације, дане је проводио на фудбалском игралишту и пикао лопту. Од самог почетка имао је жељу да буде голман и то је и био. Пошто је у то вријеме било неколико голмана једнаког или бољег квалитета, чекао је своју прилику коју је користио на најбољи начин. Бранио је значајним утакмицама у првенству или купу и тиме дао допринос успјесима клуба.
Касније, када је престао активно играти фудбал, посветио се тренерском послу. Најчешће је био помоћни тренер када је испољавао своју лојалност и вриједно проводио зацртане циљеве. По потреби, када би се дешавали проблеми и клуб није имао активног тренера, Жико би спремно ускакао и обављао ту дужност до доласка новог тренера, а онда без поговора настављао свој задатак помоћног тренера. Обављао је тренерски посао до саме смрти.
Био је један од најбољих тренера голмана на нашим просторима и под његовом командом и тренинзима су стасавали многи голмани: Драгиша Ђурић, Јоцо Лопандић, Љубиша Максимовић, Младен Симојловић, а напредовали:Нихад Ибрахимовић, Славиша Маричић и други.
Жико Стевић је први у тренинге увео теоретску наставу када је голманима говорио о системима одбрана, психологији, предвидјанима и сл. Он је све то предано учио из прибављене литературе. Гледао сам када је на тренингу око гола цртао углове како би дочарао мјеста за постављање голмана при одбрани, а да буду затворени сви прилази голу.
Због свега наведеног у тексту, од играча и гледалаца је добио надимак „Ван Гал“ као што се звао славни холандски тренер.
Због својих заслуга за остварену историју клуба, од 2019. године постхумни је носилац „Златне плакете ФК ,,Пролетер“ Дворови’’. Сахрањен је на гробљу у Дворовима, забиљежено је у архиву ФК,,Пролетер“ из Дворова, а што је пренио Владан Сиимеуновић.
