ДРАГИША МАРЈАНОВИЋ 1956-2020. ГОДИНЕ - Од фудбала до приватног бизниса
Драгиша Марјановић врло млад наступа за сеонирску екипу ФК ,,Пролетера’', јер се као дјечак у јуниорима показао и доказао као добар играч одбране, а играо је десног бека или центархалфа, што би по данашњој терминологији било штопер.
Био је јак и чврст и није се бојао дуела у које је улазио без размишљања и скоро увијек излазио као побједник. Био је интелигентан играч, па је на вријеме ,,читао’’ намјере противника, што му је доносило предност у игри. Поштован и омиљен код суиграча и навијача који су га поштовали и цијенили због његових квалитета. Имао је и једне епизодне припреме са ФК ,,Радник“ Бијељина на Јелси, али је тада одлучио да, ипак, остане у Дворовима и посвети се школовању у чему није погријешио. Био је члан једне од најсјајнихих генерација ,,Пролетера’’ која се пласирала, а касније и такмичила у 3. Лиги СФРЈ.
По природи је био шерет и шаљивџија, па је на тренинзима и утакмицама често правио разне смицалице након којих су се сви весело смијали и препричавали их даље.
Рано је завршио фудбалску каријеру, јер је он тако одлучио, а потом се посветио приватном бизнису. Медјутим, и даље је био уз свој ,,Пролетер’’ и помагао га у својим могућностима, а на крају 1999. године је био и предсједник клуба, а личним материјалним средствима је финансирао такмичење клуба и тако успио да обезбиједи опстанак клуба у 2. Лиги ФСРС, на задовољство навијача.
Од активног играња фудбала се опростио, званично, на пријатељској утакмици са ФК ,,Црвена звезда“ из Београда 15.08.1984. године, уз пригодне поклоне.
Нажалост, прерано је напустио овоземаљски живот и сахрањен је на Новом бежанијском гробљу у Београду.
За учешће у стварању историје ФК ,,Пролетер“ Дворови, од 2019. године је носилац „ЗЛАТНЕ ПЛАКЕТЕ ФК“ПРОЛЕТЕР“ ДВОРОВИ, забиљежио је из архива ФК ,,ПРОЛЕТЕР“ Дворови Владан Симеуновић.
Био је јак и чврст и није се бојао дуела у које је улазио без размишљања и скоро увијек излазио као побједник. Био је интелигентан играч, па је на вријеме ,,читао’’ намјере противника, што му је доносило предност у игри. Поштован и омиљен код суиграча и навијача који су га поштовали и цијенили због његових квалитета. Имао је и једне епизодне припреме са ФК ,,Радник“ Бијељина на Јелси, али је тада одлучио да, ипак, остане у Дворовима и посвети се школовању у чему није погријешио. Био је члан једне од најсјајнихих генерација ,,Пролетера’’ која се пласирала, а касније и такмичила у 3. Лиги СФРЈ.
По природи је био шерет и шаљивџија, па је на тренинзима и утакмицама често правио разне смицалице након којих су се сви весело смијали и препричавали их даље.
Рано је завршио фудбалску каријеру, јер је он тако одлучио, а потом се посветио приватном бизнису. Медјутим, и даље је био уз свој ,,Пролетер’’ и помагао га у својим могућностима, а на крају 1999. године је био и предсједник клуба, а личним материјалним средствима је финансирао такмичење клуба и тако успио да обезбиједи опстанак клуба у 2. Лиги ФСРС, на задовољство навијача.
Од активног играња фудбала се опростио, званично, на пријатељској утакмици са ФК ,,Црвена звезда“ из Београда 15.08.1984. године, уз пригодне поклоне.
Нажалост, прерано је напустио овоземаљски живот и сахрањен је на Новом бежанијском гробљу у Београду.
За учешће у стварању историје ФК ,,Пролетер“ Дворови, од 2019. године је носилац „ЗЛАТНЕ ПЛАКЕТЕ ФК“ПРОЛЕТЕР“ ДВОРОВИ, забиљежио је из архива ФК ,,ПРОЛЕТЕР“ Дворови Владан Симеуновић.
