Sastanak proizvođača duvana Semberije i Posavine: Duvanare održava tradicija i naporan rad
Proizvođači duvana iz Semberije i Posavine, njih stotinjak, okupili su se danas u “Semberskom salašu”, gdje su na tradicionalnom sastanku sa predstavnicima preduzeća “Duvan” dogovorili uslove sadnje i proizvodnje duvana u ovoj godini.
Čedomir Gotovčević, direktor preduzeća “Duvan” kaže da je za ovu godinu planirana nešto veća proizvodnja duvana, za desetak odsto.
“Proizvođači duvana su u prošloj godini ostvarili veći prinos, jer su navodnjavali duvan. U Semberiji je bio nešto slabiji prinos. Naši planovi se zasnivaju na realnim mogućnostima. Očekujemo nešto bolji prinos i minimalnu količinu od 250 tona duvana. Sa tom količinom “Duvan” može nastaviti ovu proizvodnju. Ljudi su zainteresovani za ovu proizvodnju, ali, sve je manje radne snage na našem tržištu. Ukoliko vremenski uslovi budu povoljni, plan ćemo ispuniti. Prosječna otkupna cijena duvana nešto je veća za ovu godinu. U prošloj godini treća klasa duvana plaćana je po 4,70 KM po kilogramu, dok će u ovoj godini biti povećana na pet KM, plus 50 pfeniga podsticaja od “Duvana”. Što se tiče subvencije od resornog ministarstva i opštine, ona je iznosila oko jednu KM po kilogramu, ali, mi se nadamo povećanju i sa njihove strane”, kaže Gotovčević.
Dragan Šepa, sekretar za poljoprivredu i prehrambenu industriju u Privrednoj komori Republike Srpske kaže da je bijeljinski “Duvan” jedino preduzeće koje se bavi organizovanjem proizvodnje duvana.
“U 2022. godini proizvedeno je oko 320 tona duvana, dok je u prošloj godini proizvedeno oko 200 tona duvana. Raduje nas činjenica da “Duvan” ima nove kooperante i da radi na tome da poveća broj kooperanata i proizvođača duvana. Ključno izvozno tržište za naš duvan je Grčka i Italija”, kaže Dragan Šepa.
Brankica Tomaš iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Odjeljenje za prehrambenu industriju, kaže da resorno ministarstvo podstiče proizvodnju duvana isplatom premije.
“Iznos premije za prošlu godinu bio je 0,74 KM po kilogramu, dok je za 2020. godinu premija iznosila 43 pfeniga. Povećani su podsticaji za prošlu godinu, ali je došlo do pada proizvodnje duvana. I za ovu godinu ministarstvo planira identične podsticaje kao i u prošloj godini, ali ćemo razgovarati i o njihovom povećanju”, kaže Brankica Tomaš, ističući da ukupna premija za duvan iznosi oko 150.000 KM.
Bato Perić iz Ljeljenče proizvodi duvan pune tri decenije, trenutno na oko pet hektara.
“Radne snage nema dovoljno i to je naš najveći problem. Duvan proizvodimo na najlošijem zemljištu. Sušare smo isfinansirali, sada ih treba otplatiti. Mi očekujemo da će ove godine biti bolja situacija u duvanarstvu, ali, ne zavisi puno od nas. Premija za duvan bi trebalo da iznosi više od dvije KM, da bismo mi mogli pokriti svoje troškove”, kaže Bato Perić.
Petar Ilišković, Gornja Slatina kod Šamca, kaže da se dugo bavi proizvodnjom duvana, iako su uslovi za ovu tradicionalnu proizvodnju sve teži i teži.
“Nas tradicija održava u životu. Bijeljinski “Duvan” nam je pomogao da se još uvijek zadržimo u ovom poslu. Nadamo se boljim vremenima i većoj zaradi od duvana. Isplativost proizvodnje je upitna iz godine u godinu. Radne snage nema na tržištu, a oni koji rade traže puno novca da bi napunili jednu sušaru duvana”, kaže Ilišković.
(Semberija Info)
Čedomir Gotovčević, direktor preduzeća “Duvan” kaže da je za ovu godinu planirana nešto veća proizvodnja duvana, za desetak odsto.
“Proizvođači duvana su u prošloj godini ostvarili veći prinos, jer su navodnjavali duvan. U Semberiji je bio nešto slabiji prinos. Naši planovi se zasnivaju na realnim mogućnostima. Očekujemo nešto bolji prinos i minimalnu količinu od 250 tona duvana. Sa tom količinom “Duvan” može nastaviti ovu proizvodnju. Ljudi su zainteresovani za ovu proizvodnju, ali, sve je manje radne snage na našem tržištu. Ukoliko vremenski uslovi budu povoljni, plan ćemo ispuniti. Prosječna otkupna cijena duvana nešto je veća za ovu godinu. U prošloj godini treća klasa duvana plaćana je po 4,70 KM po kilogramu, dok će u ovoj godini biti povećana na pet KM, plus 50 pfeniga podsticaja od “Duvana”. Što se tiče subvencije od resornog ministarstva i opštine, ona je iznosila oko jednu KM po kilogramu, ali, mi se nadamo povećanju i sa njihove strane”, kaže Gotovčević.
Dragan Šepa, sekretar za poljoprivredu i prehrambenu industriju u Privrednoj komori Republike Srpske kaže da je bijeljinski “Duvan” jedino preduzeće koje se bavi organizovanjem proizvodnje duvana.
“U 2022. godini proizvedeno je oko 320 tona duvana, dok je u prošloj godini proizvedeno oko 200 tona duvana. Raduje nas činjenica da “Duvan” ima nove kooperante i da radi na tome da poveća broj kooperanata i proizvođača duvana. Ključno izvozno tržište za naš duvan je Grčka i Italija”, kaže Dragan Šepa.
Brankica Tomaš iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Odjeljenje za prehrambenu industriju, kaže da resorno ministarstvo podstiče proizvodnju duvana isplatom premije.
“Iznos premije za prošlu godinu bio je 0,74 KM po kilogramu, dok je za 2020. godinu premija iznosila 43 pfeniga. Povećani su podsticaji za prošlu godinu, ali je došlo do pada proizvodnje duvana. I za ovu godinu ministarstvo planira identične podsticaje kao i u prošloj godini, ali ćemo razgovarati i o njihovom povećanju”, kaže Brankica Tomaš, ističući da ukupna premija za duvan iznosi oko 150.000 KM.
Bato Perić iz Ljeljenče proizvodi duvan pune tri decenije, trenutno na oko pet hektara.
“Radne snage nema dovoljno i to je naš najveći problem. Duvan proizvodimo na najlošijem zemljištu. Sušare smo isfinansirali, sada ih treba otplatiti. Mi očekujemo da će ove godine biti bolja situacija u duvanarstvu, ali, ne zavisi puno od nas. Premija za duvan bi trebalo da iznosi više od dvije KM, da bismo mi mogli pokriti svoje troškove”, kaže Bato Perić.
Petar Ilišković, Gornja Slatina kod Šamca, kaže da se dugo bavi proizvodnjom duvana, iako su uslovi za ovu tradicionalnu proizvodnju sve teži i teži.
“Nas tradicija održava u životu. Bijeljinski “Duvan” nam je pomogao da se još uvijek zadržimo u ovom poslu. Nadamo se boljim vremenima i većoj zaradi od duvana. Isplativost proizvodnje je upitna iz godine u godinu. Radne snage nema na tržištu, a oni koji rade traže puno novca da bi napunili jednu sušaru duvana”, kaže Ilišković.
(Semberija Info)
