Osnovna škola Sveti Sava, Bijeljina: Učionica puno bolja od rada na daljinu
Đorđe Mirković je već šest godina na funkciji direktora Osnovne škole „Sveti Sava“ u Bijeljini koju trenutno pohađa 1.286 učenika. U prvi razred u ovoj školskoj godini upisano je 150 učenika. U uslovima pandemije virusa korona, kaže direktor Mirković, striktno se poštuju preporuke nadležnih zdravstvenih i obrazovnih institucija.
„Dobro smo se organizovali, dezinfikovali smo školu, poštuju se propisana pravila. Učenici poštuju sva uputstva, kao i njihovi nastavnici“, kaže direktor Mirković, ističući da su odjeljenja podijeljena u grupe, tako da u učionicama maksimalno boravi do petnaest učenika. „Školski čas traje dvadeset minuta. Imamo prostoriju za izolaciju, u slučaju da neki od učenika dobije temperaturu. Odmah se pozivaju roditelji učenika i obavještava se Higijensko – epidemiološka služba Doma zdravlja“.
Direktor Mirković kaže da nastavnici za sada uspješno usklađuju svoje obaveze, jer smatra da je ovakav način rada puno efikasniji nego rad na daljinu.
Lokalna i šira javnost direktora Mirkovića poznaju po nesebičnom i požrtvovanom radu na uređenju školskog prostora, renoviranju školskih objekata, krečenju, popravki školskog krova, jer je i on lično učestvovao u većini tih akcija.
Mirković kaže da se kompletan školski kolektiv, na čelu s njim, uključio u aktivnosti renoviranja i uređenja školskog prostora.
„Prije šest godina zatekao sam školu u lošem stanju, te sam došao na ideju da sopstvenim radnim akcijama možemo puno toga promijeniti nabolje. Ne možemo izgraditi novi objekat, ali možemo okrečiti učionice, popraviti fasadu, ukoliko je malter otpao. To su neka minimalna ulaganja. Imao sam u proteklih šest i po godina punu podršku kolektiva, tako da smo uradili fasadu na aneksu školskog objekta koji je izgrađen davne 1902. godine. Tokom ovog raspusta, zahvaljujući donaciji od 15.000 dolara (27.000 KM), koju nam je poslao naš bivši učenik Brano Perković, on trenutno živi i radi u San Francisku, u SAD, sanirali smo stepenište koje je bilo kritično, kao i školske hodnike i vrata na učionicama. Dobili smo potpuno novi prostor i novi, ljepši školski ambijent. Neki su se čudili kada direktora vide na skeli, ali, smatram da je to sasvim normalno i prirodno, ukoliko neko želi domaćinski da se odnosi prema firmi i kući u kojoj radi. Školu doživljavam kao svoju drugu kuću. Ovdje sam proveo 35 godina prosvjetiteljskog rada“.
Đorđe Mirković kaže da mu nije žao što je još jedan godišnji odmor proveo radeći u školi.
„Već šest godina nisam išao na godišnji odmor, jer taj period koristim da nešto uradimo u školi. Moja djeca su pohađala ovu školu, unučad idu u ovu školu. Početkom prošlog vijeka u ovoj školi je radio i moj pradjed Đoko Mirković kao učitelj, tako da je i tradicija uticala na takav moj odnos prema ovoj školi“, kaže direktor Đorđe Mirković.
Semberija info
„Dobro smo se organizovali, dezinfikovali smo školu, poštuju se propisana pravila. Učenici poštuju sva uputstva, kao i njihovi nastavnici“, kaže direktor Mirković, ističući da su odjeljenja podijeljena u grupe, tako da u učionicama maksimalno boravi do petnaest učenika. „Školski čas traje dvadeset minuta. Imamo prostoriju za izolaciju, u slučaju da neki od učenika dobije temperaturu. Odmah se pozivaju roditelji učenika i obavještava se Higijensko – epidemiološka služba Doma zdravlja“.
Direktor Mirković kaže da nastavnici za sada uspješno usklađuju svoje obaveze, jer smatra da je ovakav način rada puno efikasniji nego rad na daljinu.
Lokalna i šira javnost direktora Mirkovića poznaju po nesebičnom i požrtvovanom radu na uređenju školskog prostora, renoviranju školskih objekata, krečenju, popravki školskog krova, jer je i on lično učestvovao u većini tih akcija.
Mirković kaže da se kompletan školski kolektiv, na čelu s njim, uključio u aktivnosti renoviranja i uređenja školskog prostora.
„Prije šest godina zatekao sam školu u lošem stanju, te sam došao na ideju da sopstvenim radnim akcijama možemo puno toga promijeniti nabolje. Ne možemo izgraditi novi objekat, ali možemo okrečiti učionice, popraviti fasadu, ukoliko je malter otpao. To su neka minimalna ulaganja. Imao sam u proteklih šest i po godina punu podršku kolektiva, tako da smo uradili fasadu na aneksu školskog objekta koji je izgrađen davne 1902. godine. Tokom ovog raspusta, zahvaljujući donaciji od 15.000 dolara (27.000 KM), koju nam je poslao naš bivši učenik Brano Perković, on trenutno živi i radi u San Francisku, u SAD, sanirali smo stepenište koje je bilo kritično, kao i školske hodnike i vrata na učionicama. Dobili smo potpuno novi prostor i novi, ljepši školski ambijent. Neki su se čudili kada direktora vide na skeli, ali, smatram da je to sasvim normalno i prirodno, ukoliko neko želi domaćinski da se odnosi prema firmi i kući u kojoj radi. Školu doživljavam kao svoju drugu kuću. Ovdje sam proveo 35 godina prosvjetiteljskog rada“.
Đorđe Mirković kaže da mu nije žao što je još jedan godišnji odmor proveo radeći u školi.
„Već šest godina nisam išao na godišnji odmor, jer taj period koristim da nešto uradimo u školi. Moja djeca su pohađala ovu školu, unučad idu u ovu školu. Početkom prošlog vijeka u ovoj školi je radio i moj pradjed Đoko Mirković kao učitelj, tako da je i tradicija uticala na takav moj odnos prema ovoj školi“, kaže direktor Đorđe Mirković.
Semberija info
