BIJELjINA: SLAVA MANASTIRA DRAGALjEVAC I RUKOPOLOŽENjE
U srijedu 26. jula Manastir u Dragaljevcu posvećen Svetom arhangelu Gavrilu proslavio je svoju hramovnu slavu. Tim povodom svetim evharistijskim sabranjem načalstvovao je Njegovo Preosveštenstvo episkop zvorničko-tuzlanski g. Fotije.
Sestrinstvo manastira Svetih Arhangela, predvođeno visokoprepodobnom mati Teodorom potrudilo se da sve bude svečano kako to i dolikuje, te su zajedno sa svojim duhovnikom protom stavroforom Lazom Stjepanovićem i mnoštvom vjernog naroda dočekli svog duhovnog oca i prvojereja naše eparhije čiji dolazak u portu hrama su oglasila najveća i najsvečanija zvona. Veliki broj vjernika, ne samo iz Dragaljevca, nego i iz Brčkog i Bijeljine danas je došao na svetu Liturgiju.
Sve prisutne je bogonadahnutim riječima pouke pozdravio Preosvećeni vladika Fotije:
''Časni oci, visokoprepodobna mati igumanijo, uvažena gospodo, draga braćo i sestre. Neka je srećan i blagosloven današnji veliki praznik Sabor svetoga arhangela Gavrila.
Ja sam zamonašen u Manastiru Kovilju koji upravo praznuje svete arhangele kao svoju slavu. Sećam se, kao student teologije, kad smo dolazili u Kovilj. Tada je slava trajala tri dana. Ljudi su iz cele Vojvodine dolazili na slavu i spavali su u porti manastira, kao danas u Manastiru Ostrog. Veliki praznik, veliki sabor. Čitane su molitve za zdravlje, mirosani su vernici svetim uljem.
Dakle, nije slučajno što je danas veliki praznik, jer je sveti arhangel Gavrilo, arhangel vaskrsenja. Svima nam je poznat kao Beli anđeo iz Manastira Mileševe. To je verovatno najpoznatija freska arhangela Gavrila. Sveti arhangel Gavrilo je blagovesnik volje Božije, blagovesnik velikih tajni Božjih.
U Starom Zavetu se mnogo puta javljao u ključnim trenucima istorije spasenja. Zabeleženo je da se javio svetom proroku Mojsiju kada se on pripremao da izvede narod iz Egipatskog ropstva. Takođe, predanje kaže da mu je on ''izdiktirao'' Petoknjižje, a posebno odeljak u kome se govori o stvaranju sveta. Javio se i proroku Danilu i otkrio mu je malu apokalipsu, tačnije šta će se sve desiti do dolaska Mesije, ali je svojim proroštvom o sedminama dolazio i o Drugom dolasku Hristovom na kraju istorije i sveta. Danilo je bio prorok Otkrovenja Božijeg pre svetog Jovana Bogoslova. Sveti arhangel Gavrilo se u Jerusalimskom hramu javio roditeljima Presvete Bogorodice, Joakimu i Ani i blagovestio im da će se roditi dete i da će se nazvati blažena među ženama. Poznato je i da se u gradu Nazaretu javio samoj Presvetoj Bogorodici, blagovesteći joj rođenje Spasitelja sveta od nje, Gospoda našeg Isusa Hrista. Taj praznik nam je poznat kao Blagovesti. Predanje je zabeležilo i da se arhangel Gavrilo jvaio Gospodu Hristu u Getsimanskom vrtu, ukrepljujući ga kao čoveka da izdrži stradanje koje mu predstoji. Ali kruna njegovog javljanja jeste ono ženama mironosicama na praznom Hristovom grobu. Zato se i naziva Arhangel vaskrsenja. Jer je blagovestio ženama da je Hristos vaskrsao: ''Ne bojte se vi; jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovdje; jer ustade kao što je kazao. Hodite da vidite mjesto gdje je ležao Gospod. I idite brzo i recite učenicima njegovim da ustade iz mrtvih; i gle, on će pred vama otići u Galileju; tamo ćete ga vidjeti. Eto kazah vam.'' (Mt, XVIII 5-7) Sveti arhangel Gavrilo je, kao što rekosmo, blagovesnik vaskrsenja Hristovog i to je punoća njegove službe i dela u istoriji i ikonomiji spasenja. Slično tako i sveti arhangel Mihailo koji je bio vojskovođa vojske nebeske i se uvek praznuje i spominje zajedno sa svetim arhangelom Gavrilom jer su im službe povezane i srodne u blagodati Božijoj. Eto, imamo koga da poštujemo i kome da se molimo. A lik svetoga arhangela Gavrila imamo pred sobom kad god vidimo lik Belog anđela iz Mileševe.
Kad god praznujemo nekoga od nebeskih anđelskih sila mi treba da se poučavamo i ugledamo na njihovu revnost. Na potpuno poslušanje volji Božijoj, jer kod njih ne postoji nijedan promil pomisli da se odbija volja Božija. Nebeske sile u savršenoj harmoniji služe potpuno ispunjavajući volju Božiju. Sa druge strane imamo demone koji su izabrali put protivljenja, bunta i gordosti. Otpali su od Boga i postali su neprijatelji Boga i Crkve, čoveka i spasenja našega. Zato postoji za nas monahe, a i sve ostale, filosofija smirenja i poslušanja koja je angelska, ili demonska filosofija bunta, hule svakoga zla i bezakonja. Takva pedagogija stoji i pred našom decom. Da li ćemo biti slični anđelima nebeskim, ili, kako se kaže u jevanđelju, jaganjcima Božjim ili ćemo biti slični demonima, jarcima. ''A kad dođe Sin čovječij u slavi svojoj i svi sveti anđeli s njime, onda će sjesti na prijestolu slave svoje. I sabraće se pred njim svi narodi, i razlučiće ih između sebe kao pastir što razlučuje ovce od jaraca. I postaviće ovce s desne strane sebi, a jarce s lijeve. ''(Mt. XXV 31-33)Odvojiće pravedne od nepravednih. Ovce i jaganjci su drugačiji. Jaganjci su oni ljudi koji su se upodobili Jagnjetu Hristu. Vidi se hristolikost na nečijem liku. Svaki svetitelj na ovim freskama je hristolik. Sveti anđeli su hristoliki. A kad se slikaju demonizovani ljudi oni se prikazuju sa iskrivljenim likom Božjim i to se vidi na licima. Vidi se zlo u očima.
U svakom slučaju, danas su mladi ljudi pred velikim iskušenjem kojim putem da pođu. Današnji praznik nas upućuje da idemo putem spasenja i putem svetih otaca iz našeg srpskog roda. Idimo putem našeg anđela čuvara koji neprestano stoji uz nas, stražari u čuva nas. Isto tako i svaki kršteni narod ima svog anđela čuvara. Mi u Crkvi zaista živimo u zajednici sa angelima i svetima, zato se od nas očekuje angelopodobni život. Život podoban svetiteljima i vrlinskim ljudima. Život podoban čestitim ljudima, ako nas plaši izraz 'sveti'. Da budemo bar čestiti i dostojanstveni ljudi. Dobri domaćini, koji niti kome šta otimaju niti koga ugnjetavaju, nego žive od dela ruku svojih. To su bili dobri Srbi domaćini. To su bili dobri ratnici, kad je trebalo ginuti na Kosovu išli su. Kad je trebalo da brane siročad i udovice, išli su. To su ljudi čestiti i uvek su tu da priteknu i pomognu.
Neka Bog da dobro ovoj našoj svetoj obitelji Manastira Dragaljevac i mati igumaniji, sestrama. Da se sestrinstvo umnoži jer niji lako brinuti ovo manastiru. Proti Lazi kao dugogodišnjem duhovniku ovde hvala na brizi o ovoj svetinji i na brizi o dušama vaših parohijana i ljudi koji dolaze, trude se, Bogu mole i čuvaju ovu svetinju da ide napred i da se razvija.
Neka Gospod blagoslovi i sveti arhangel Gavrilo čuva ovu svetinju. Da zaista budemo blagosloven narod i pravi Srbi u ovo naše raspeto vreme i teško vreme.''
Njegovom Preosveštenstvu episkopu Fotiju danas su sasluživali: protojerej-stavrofor Tomo Ćirković, paroh u Kopru (Mitropolija zagrebačko-ljubljanska); protojerej Srđan Vasiljević, paroh gornjozabrđski; jerej Bojan Krstanović, paroh mrtvički te protođakon Lazar Ilić, eparhijski đakon i đakon Radovan Nenić.
Sada već tradicionalno za blagoljepije na slavskoj liturgiji u manastiru Dragaljevac zaduženi su bili pojci iz vizantijskog hora ''Sveti Roman Melod'' iz Brčkog, predvođeni protom Aleksandrom Reljićem.
U toku Svete Liturgije, Episkop Fotije je rukopoložio dostojnog đakona Radovana Nenića u svešteni čin prezvitera.
Nakon besjede Preosvećenog Vladike Fotija, izvršen je ophod oko svetog hrama sa krstom, litijama i ikonama i učinjen je i pomen preminulim sveštenicima koji su sahranjeni pored hrama.
Poslije litije arhijerejski namjesnik brčanski, protojerej-stavrofor Miodrag Tošić, osveštao je slavske darove i prelomio slavski kolač sa ovogodišnjim kumom gospodinom Dragom Andrićem iz Brčkog.
U nastavku je pripremljena trpeza ljubavi za sve prisutne.
Sestrinstvo manastira Svetih Arhangela, predvođeno visokoprepodobnom mati Teodorom potrudilo se da sve bude svečano kako to i dolikuje, te su zajedno sa svojim duhovnikom protom stavroforom Lazom Stjepanovićem i mnoštvom vjernog naroda dočekli svog duhovnog oca i prvojereja naše eparhije čiji dolazak u portu hrama su oglasila najveća i najsvečanija zvona. Veliki broj vjernika, ne samo iz Dragaljevca, nego i iz Brčkog i Bijeljine danas je došao na svetu Liturgiju.
Sve prisutne je bogonadahnutim riječima pouke pozdravio Preosvećeni vladika Fotije:
''Časni oci, visokoprepodobna mati igumanijo, uvažena gospodo, draga braćo i sestre. Neka je srećan i blagosloven današnji veliki praznik Sabor svetoga arhangela Gavrila.
Ja sam zamonašen u Manastiru Kovilju koji upravo praznuje svete arhangele kao svoju slavu. Sećam se, kao student teologije, kad smo dolazili u Kovilj. Tada je slava trajala tri dana. Ljudi su iz cele Vojvodine dolazili na slavu i spavali su u porti manastira, kao danas u Manastiru Ostrog. Veliki praznik, veliki sabor. Čitane su molitve za zdravlje, mirosani su vernici svetim uljem.
Dakle, nije slučajno što je danas veliki praznik, jer je sveti arhangel Gavrilo, arhangel vaskrsenja. Svima nam je poznat kao Beli anđeo iz Manastira Mileševe. To je verovatno najpoznatija freska arhangela Gavrila. Sveti arhangel Gavrilo je blagovesnik volje Božije, blagovesnik velikih tajni Božjih.
U Starom Zavetu se mnogo puta javljao u ključnim trenucima istorije spasenja. Zabeleženo je da se javio svetom proroku Mojsiju kada se on pripremao da izvede narod iz Egipatskog ropstva. Takođe, predanje kaže da mu je on ''izdiktirao'' Petoknjižje, a posebno odeljak u kome se govori o stvaranju sveta. Javio se i proroku Danilu i otkrio mu je malu apokalipsu, tačnije šta će se sve desiti do dolaska Mesije, ali je svojim proroštvom o sedminama dolazio i o Drugom dolasku Hristovom na kraju istorije i sveta. Danilo je bio prorok Otkrovenja Božijeg pre svetog Jovana Bogoslova. Sveti arhangel Gavrilo se u Jerusalimskom hramu javio roditeljima Presvete Bogorodice, Joakimu i Ani i blagovestio im da će se roditi dete i da će se nazvati blažena među ženama. Poznato je i da se u gradu Nazaretu javio samoj Presvetoj Bogorodici, blagovesteći joj rođenje Spasitelja sveta od nje, Gospoda našeg Isusa Hrista. Taj praznik nam je poznat kao Blagovesti. Predanje je zabeležilo i da se arhangel Gavrilo jvaio Gospodu Hristu u Getsimanskom vrtu, ukrepljujući ga kao čoveka da izdrži stradanje koje mu predstoji. Ali kruna njegovog javljanja jeste ono ženama mironosicama na praznom Hristovom grobu. Zato se i naziva Arhangel vaskrsenja. Jer je blagovestio ženama da je Hristos vaskrsao: ''Ne bojte se vi; jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovdje; jer ustade kao što je kazao. Hodite da vidite mjesto gdje je ležao Gospod. I idite brzo i recite učenicima njegovim da ustade iz mrtvih; i gle, on će pred vama otići u Galileju; tamo ćete ga vidjeti. Eto kazah vam.'' (Mt, XVIII 5-7) Sveti arhangel Gavrilo je, kao što rekosmo, blagovesnik vaskrsenja Hristovog i to je punoća njegove službe i dela u istoriji i ikonomiji spasenja. Slično tako i sveti arhangel Mihailo koji je bio vojskovođa vojske nebeske i se uvek praznuje i spominje zajedno sa svetim arhangelom Gavrilom jer su im službe povezane i srodne u blagodati Božijoj. Eto, imamo koga da poštujemo i kome da se molimo. A lik svetoga arhangela Gavrila imamo pred sobom kad god vidimo lik Belog anđela iz Mileševe.
Kad god praznujemo nekoga od nebeskih anđelskih sila mi treba da se poučavamo i ugledamo na njihovu revnost. Na potpuno poslušanje volji Božijoj, jer kod njih ne postoji nijedan promil pomisli da se odbija volja Božija. Nebeske sile u savršenoj harmoniji služe potpuno ispunjavajući volju Božiju. Sa druge strane imamo demone koji su izabrali put protivljenja, bunta i gordosti. Otpali su od Boga i postali su neprijatelji Boga i Crkve, čoveka i spasenja našega. Zato postoji za nas monahe, a i sve ostale, filosofija smirenja i poslušanja koja je angelska, ili demonska filosofija bunta, hule svakoga zla i bezakonja. Takva pedagogija stoji i pred našom decom. Da li ćemo biti slični anđelima nebeskim, ili, kako se kaže u jevanđelju, jaganjcima Božjim ili ćemo biti slični demonima, jarcima. ''A kad dođe Sin čovječij u slavi svojoj i svi sveti anđeli s njime, onda će sjesti na prijestolu slave svoje. I sabraće se pred njim svi narodi, i razlučiće ih između sebe kao pastir što razlučuje ovce od jaraca. I postaviće ovce s desne strane sebi, a jarce s lijeve. ''(Mt. XXV 31-33)Odvojiće pravedne od nepravednih. Ovce i jaganjci su drugačiji. Jaganjci su oni ljudi koji su se upodobili Jagnjetu Hristu. Vidi se hristolikost na nečijem liku. Svaki svetitelj na ovim freskama je hristolik. Sveti anđeli su hristoliki. A kad se slikaju demonizovani ljudi oni se prikazuju sa iskrivljenim likom Božjim i to se vidi na licima. Vidi se zlo u očima.
U svakom slučaju, danas su mladi ljudi pred velikim iskušenjem kojim putem da pođu. Današnji praznik nas upućuje da idemo putem spasenja i putem svetih otaca iz našeg srpskog roda. Idimo putem našeg anđela čuvara koji neprestano stoji uz nas, stražari u čuva nas. Isto tako i svaki kršteni narod ima svog anđela čuvara. Mi u Crkvi zaista živimo u zajednici sa angelima i svetima, zato se od nas očekuje angelopodobni život. Život podoban svetiteljima i vrlinskim ljudima. Život podoban čestitim ljudima, ako nas plaši izraz 'sveti'. Da budemo bar čestiti i dostojanstveni ljudi. Dobri domaćini, koji niti kome šta otimaju niti koga ugnjetavaju, nego žive od dela ruku svojih. To su bili dobri Srbi domaćini. To su bili dobri ratnici, kad je trebalo ginuti na Kosovu išli su. Kad je trebalo da brane siročad i udovice, išli su. To su ljudi čestiti i uvek su tu da priteknu i pomognu.
Neka Bog da dobro ovoj našoj svetoj obitelji Manastira Dragaljevac i mati igumaniji, sestrama. Da se sestrinstvo umnoži jer niji lako brinuti ovo manastiru. Proti Lazi kao dugogodišnjem duhovniku ovde hvala na brizi o ovoj svetinji i na brizi o dušama vaših parohijana i ljudi koji dolaze, trude se, Bogu mole i čuvaju ovu svetinju da ide napred i da se razvija.
Neka Gospod blagoslovi i sveti arhangel Gavrilo čuva ovu svetinju. Da zaista budemo blagosloven narod i pravi Srbi u ovo naše raspeto vreme i teško vreme.''
Njegovom Preosveštenstvu episkopu Fotiju danas su sasluživali: protojerej-stavrofor Tomo Ćirković, paroh u Kopru (Mitropolija zagrebačko-ljubljanska); protojerej Srđan Vasiljević, paroh gornjozabrđski; jerej Bojan Krstanović, paroh mrtvički te protođakon Lazar Ilić, eparhijski đakon i đakon Radovan Nenić.
Sada već tradicionalno za blagoljepije na slavskoj liturgiji u manastiru Dragaljevac zaduženi su bili pojci iz vizantijskog hora ''Sveti Roman Melod'' iz Brčkog, predvođeni protom Aleksandrom Reljićem.
U toku Svete Liturgije, Episkop Fotije je rukopoložio dostojnog đakona Radovana Nenića u svešteni čin prezvitera.
Nakon besjede Preosvećenog Vladike Fotija, izvršen je ophod oko svetog hrama sa krstom, litijama i ikonama i učinjen je i pomen preminulim sveštenicima koji su sahranjeni pored hrama.
Poslije litije arhijerejski namjesnik brčanski, protojerej-stavrofor Miodrag Tošić, osveštao je slavske darove i prelomio slavski kolač sa ovogodišnjim kumom gospodinom Dragom Andrićem iz Brčkog.
U nastavku je pripremljena trpeza ljubavi za sve prisutne.
