OPASNIJE JE OD CIGARETA I ALKOHOLA: OVO JE GLAVNI UZROK BRZOG STARENjA I PRERANE SMRTI
Psihološki faktori, kao što su osjećanje nezadovoljstva, usamljenosti itd. doprinose biološkoj starosti osobe i do 1,65 godina.
Višedecenijsko istraživanje završeno je prošle godine i pokazalo je snažnu vezu između mentalnih poremećaja i razvoja fizičke bolesti i smrti.
Slična studija, objavljena 2021. godine, otkrila je da je istorija problema mentalnog zdravlja povezana sa ubrzanim starenjem u srednjim godinama.
Štaviše, ovaj efekat ubrzanog starenja pojavio se mnogo godina pre nego što su se pojavile neke bolesti povezane sa starenjem.
Imajući u vidu ovakva istraživanja, naučnici iz SAD i Hong Konga, u nastojanju da stvore novi sat za merenje biološke starosti, napravili su kompjuterski algoritam koji među parametre uključuje nekoliko psiholoških faktora, kao i krvne biomarkere.
U studiji su učestvovali samo ispitanici stariji od 45 godina, a algoritam je testiran na podacima od skoro 5.000 zdravih ljudi i još 7.000 drugih. Ovo je prvi put da su naučnici testirali sat za mjerenje biološke starosti isključivo na velikoj kineskoj populaciji (većina studija je sprovedena na uzorku zapadnih populacija) i jedan je od prvih koji je uključio stresore mentalnog zdravlja među faktore koji se razmatraju.
Autori su otkrili da psihološki faktori, kao što su osećanje nezadovoljstva i usamljenosti, doprinose biološkoj starosti osobe i do 1,65 godina. Ovaj efekat je nadmašio druge demografske karakteristike, uključujući biološki pol, područje stanovanja, bračni status i pušački status.
– Zaključili smo da psihološku komponentu u studijama starenja ne treba zanemariti s obzirom na to da ona ima značajan uticaj na biološku starost – naveli su autori istraživanja.
Ovaj najnoviji pokušaj da se napravi biološki sat uključuje fizičke informacije o 16 faktora krvi, nivo holesterola, kao i indeks telesne mase, obim struka i krvni pritisak. Psihološko stanje učesnika istraživanja procenjeno je na osnovu osam osećanja: dosada, usamljenost, nezadovoljstvo (nesreća), nedostatak fokusa, nemir, depresija, beznađe ili strah. To je, naravno, pojednostavljena verzija mentalnog zdravlja, ali je ipak učinila procenu biološkog sata preciznijom.
Loše psihičko stanje dodaje 1,65 godina
Kada je algoritam testiran isključivo na bolesnim ljudima, uključujući one koji boluju od raka, bolesti srca, bolesti jetre ili pluća ili moždanog udara, procenjeno je da su ti ljudi stariji od svojih vršnjaka u grupi zdravih ljudi. Međutim, efekat ovih bolesti na procenjenu starost nije prelazio 1,5 godine. Ovo je nešto manje od efekta svih psiholoških varijabli zajedno, koje su ubrzale starenje za 1,65 godina. Na primjer, samo pušenje je dodalo 1,25 godina.
Naravno, to ne znači da ovaj algoritam kaže da je pušenje manji zdravstveni rizik od depresije ili usamljenosti. Pušenje i dalje ostaje jedan od vodećih faktora rizika za brojne tumore i srčana oboljenja. Ali na osnovu procjena ovog algoritma, moguće je da ako se jedna osoba koja je sama (što dodaje 0,59 godina) i osjeća se nezadovoljno (što dodaje 0,35 godina), često oseća beznadežno (što dodaje 0,28 godina) i ima poteškoća sa spavanjem ( što dodaje 0,44 godine), a sve to zapravo ima veći uticaj na njeno zdravlje nego samo pušenje. Autori studije kažu da njihovi rezultati pokazuju da snažan uticaj lošeg psihičkog stanja ima istu težinu i značaj kao i neke ozbiljne bolesti i pušenje.
– Zbog toga bi promovisanje mentalnog zdravlja trebalo posmatrati kao moguću intervenciju protiv starenja koja bi mogla imati iste koristi kao i terapije za lečenje fizičkih bolesti – kažu oni.
(Srpska Info)
Višedecenijsko istraživanje završeno je prošle godine i pokazalo je snažnu vezu između mentalnih poremećaja i razvoja fizičke bolesti i smrti.
Slična studija, objavljena 2021. godine, otkrila je da je istorija problema mentalnog zdravlja povezana sa ubrzanim starenjem u srednjim godinama.
Štaviše, ovaj efekat ubrzanog starenja pojavio se mnogo godina pre nego što su se pojavile neke bolesti povezane sa starenjem.
Imajući u vidu ovakva istraživanja, naučnici iz SAD i Hong Konga, u nastojanju da stvore novi sat za merenje biološke starosti, napravili su kompjuterski algoritam koji među parametre uključuje nekoliko psiholoških faktora, kao i krvne biomarkere.
U studiji su učestvovali samo ispitanici stariji od 45 godina, a algoritam je testiran na podacima od skoro 5.000 zdravih ljudi i još 7.000 drugih. Ovo je prvi put da su naučnici testirali sat za mjerenje biološke starosti isključivo na velikoj kineskoj populaciji (većina studija je sprovedena na uzorku zapadnih populacija) i jedan je od prvih koji je uključio stresore mentalnog zdravlja među faktore koji se razmatraju.
Autori su otkrili da psihološki faktori, kao što su osećanje nezadovoljstva i usamljenosti, doprinose biološkoj starosti osobe i do 1,65 godina. Ovaj efekat je nadmašio druge demografske karakteristike, uključujući biološki pol, područje stanovanja, bračni status i pušački status.
– Zaključili smo da psihološku komponentu u studijama starenja ne treba zanemariti s obzirom na to da ona ima značajan uticaj na biološku starost – naveli su autori istraživanja.
Ovaj najnoviji pokušaj da se napravi biološki sat uključuje fizičke informacije o 16 faktora krvi, nivo holesterola, kao i indeks telesne mase, obim struka i krvni pritisak. Psihološko stanje učesnika istraživanja procenjeno je na osnovu osam osećanja: dosada, usamljenost, nezadovoljstvo (nesreća), nedostatak fokusa, nemir, depresija, beznađe ili strah. To je, naravno, pojednostavljena verzija mentalnog zdravlja, ali je ipak učinila procenu biološkog sata preciznijom.
Loše psihičko stanje dodaje 1,65 godina
Kada je algoritam testiran isključivo na bolesnim ljudima, uključujući one koji boluju od raka, bolesti srca, bolesti jetre ili pluća ili moždanog udara, procenjeno je da su ti ljudi stariji od svojih vršnjaka u grupi zdravih ljudi. Međutim, efekat ovih bolesti na procenjenu starost nije prelazio 1,5 godine. Ovo je nešto manje od efekta svih psiholoških varijabli zajedno, koje su ubrzale starenje za 1,65 godina. Na primjer, samo pušenje je dodalo 1,25 godina.
Naravno, to ne znači da ovaj algoritam kaže da je pušenje manji zdravstveni rizik od depresije ili usamljenosti. Pušenje i dalje ostaje jedan od vodećih faktora rizika za brojne tumore i srčana oboljenja. Ali na osnovu procjena ovog algoritma, moguće je da ako se jedna osoba koja je sama (što dodaje 0,59 godina) i osjeća se nezadovoljno (što dodaje 0,35 godina), često oseća beznadežno (što dodaje 0,28 godina) i ima poteškoća sa spavanjem ( što dodaje 0,44 godine), a sve to zapravo ima veći uticaj na njeno zdravlje nego samo pušenje. Autori studije kažu da njihovi rezultati pokazuju da snažan uticaj lošeg psihičkog stanja ima istu težinu i značaj kao i neke ozbiljne bolesti i pušenje.
– Zbog toga bi promovisanje mentalnog zdravlja trebalo posmatrati kao moguću intervenciju protiv starenja koja bi mogla imati iste koristi kao i terapije za lečenje fizičkih bolesti – kažu oni.
(Srpska Info)
