SVETISLAV MILjKOVIĆ IZ BALATUNA DO SADA IZRADIO 1.000 ČAMACA
Svetislav Miljković iz semberskog sela Balatun, preciznije zaseoka Panjik, nadaleko je čuven po svom umijeću izrade metalnih čamaca. Kako po izradi čamaca, on je poznat i kao jedan od najboljih veterana fudbalera Semberije, jer je kao mlad igrao za lokalni seoski klub.
Miljković je po struci bravar, koji je nakon završene srednje škole otišao za poslom u Suboticu, gdje je radio na sklapanju željezničkih vagona, a zatim je prešao u Bagersko – brodarsko preduzeće u Beogradu, gdje je bio zadužen za održavanje brodova.
Početkom 90 - ih godina, u svom rodnom mjestu, počeo je izrađivati čamce.
Svetini čamci su veoma prepoznatljivog i posebnog kroja, jer kako on kaže, plovila izrađuje prema svojim skicama i šablonima, ali često unosi neke novine.
-Prvi čamac koji sam napravio bio je dugačak 11,5 metara, a najviše čamaca sam napravio i još uvijek pravim, dužine 5,5 metara, i ti su najbolji. Za izradu čamca potrebno je oko tri dana, ali to nerijetko traje i sedam dana, jer uvijek me neko zamoli da mu nešto zavarim, napravim..., pa u tim slučajevima moram prekinuti pravljenje čamca. Većinom sve radim sam.Jedino mi je pomoć potrebna kada treba da se čamac prevrne, jer, ipak, je to posao za više ljudi. Čamce pravim od metala, uz pomoć brusilice i aparata za varenje, a, naravno, uz sve to potrebno je i ,,malo mozga’’, kroz osmijeh kaže Miljković.
-Do sada sam napravio oko 1.000 čamaca, a najspecifičniji je bio za jednu mušteriju, čiji je čamac otpremljen na Zvorničko jezero. Svaki novi čamac koji napravim bolji je od prethodnog, jer čovjek se godinama usavršava. Uvijek saslušam mušteriju i njihove zahtjeve, ali nekada njihovi zahtjevi nisu izvodljivi, jer ukoliko bi usvojio sve njihove želje ne bi dobili funkcionalan čamac. Iz tog razloga ja im predložim najbolje idejno rješenje koje oni prihvate, jer ja imam dugogodišnje iskustvo u izradi. Patos ili osnova su glavni i njima treba posvetiti mnogo pažnje. Ipak, najvažnije je da čamac ne propušta vodu. Kako imam dugogodišnje iskustvo u izradi, tako imam i u vožnji čamaca, jer posjedujem dozvolu za vožnju čamca“, kazao je za ,,Semberija info’’ Svetislav Miljković i istakao da se ni jedan čamac koji je on napravio nije prevrnuo, ali ni propustio vodu.
Ovaj vrsni majstor naglašava da mladi danas nisu baš zainteresovani da uče njegov zanat koji, kako priznaje, nije nimalo lak, jer da bi neko pravio čamac mora to voljeti i biti posvećen poslu.
Svetislavovi čamci završili su kako širom Semberije, tako i susjedne Srbije, a i Republike Srpske. Jednom prilikom, prisjeća se, imao mušteriju sa Pala. Tvrdi, kvalitetan i siguran čamac najbolja je preporuka. Majstor Svetislav ističe da i kada su najveće suše u Semberiji nije se desilo da čamac koji je izašao iz njegove radionice ne pokisne kada ga završi.
-Sigurno da tako treba, jer ,,čamac ne može bez vode’’, šali se Svetislav i naglašava da svake godine mnogo posla ima pred tradicionalnu Savsku regatu.
Ni ove godine nije drugačije.
-Na Savskoj regati, koja se tradicionalno organizuje svake godine, 90 odsto čamaca, koji učestvuju na regati, nastalo je u mojoj radionici. Trenutno imam poručena tri plovila. Na jednom su radovi već počeli. Ovaj posao volim da radim i radiću ga dokle me god zdravlje služi“, zaključio je za kraj razgovora za „Semberija info“ Svetislav Miljković, širom Semberije poznatiji kao majstor Sveto iz Balatuna.
U već oronuloj radionici, majstoru Svetislavu svakodnevno, dugi niz godina, društvo pravi i Josip Broz Tito.
-Godinama je uz mene, a i priliči da bude sa mnom u radionici. I Tito je bio bravar po zanimanju, ali majstor svjetskog ranga. Dok ja radim drug Tito sve pomno prati. Znam sigurno, dok sam ja u radionici, biće i on’’, poručuje majstor Sveto.
Što se tiče cijene za pravljenje čamca nekada je to bilo, tvrdi majstor Svetislav, koliko košta materijal, toliko i ruke. Sada je sve mnogo drugačije. Cijene metala su skočile, a narod nema para. Kada bih se vodio nekadašnjom logikom o dogovoru sa mušterijom, bilo bi mnogima skupo da im napravim čamac, a mnoge ljude poznajem. S obzirom da je tako, mi se onda ,,lako dogovorimo’’ za cijenu. Mušterija kaže šta želi, ja koliko to košta, a ,,često se nađemo na pola puta’’, objašnjava majstor Svetislav Miljković.
(Semberija info)
Miljković je po struci bravar, koji je nakon završene srednje škole otišao za poslom u Suboticu, gdje je radio na sklapanju željezničkih vagona, a zatim je prešao u Bagersko – brodarsko preduzeće u Beogradu, gdje je bio zadužen za održavanje brodova.
Početkom 90 - ih godina, u svom rodnom mjestu, počeo je izrađivati čamce.
Svetini čamci su veoma prepoznatljivog i posebnog kroja, jer kako on kaže, plovila izrađuje prema svojim skicama i šablonima, ali često unosi neke novine.
-Prvi čamac koji sam napravio bio je dugačak 11,5 metara, a najviše čamaca sam napravio i još uvijek pravim, dužine 5,5 metara, i ti su najbolji. Za izradu čamca potrebno je oko tri dana, ali to nerijetko traje i sedam dana, jer uvijek me neko zamoli da mu nešto zavarim, napravim..., pa u tim slučajevima moram prekinuti pravljenje čamca. Većinom sve radim sam.Jedino mi je pomoć potrebna kada treba da se čamac prevrne, jer, ipak, je to posao za više ljudi. Čamce pravim od metala, uz pomoć brusilice i aparata za varenje, a, naravno, uz sve to potrebno je i ,,malo mozga’’, kroz osmijeh kaže Miljković.
-Do sada sam napravio oko 1.000 čamaca, a najspecifičniji je bio za jednu mušteriju, čiji je čamac otpremljen na Zvorničko jezero. Svaki novi čamac koji napravim bolji je od prethodnog, jer čovjek se godinama usavršava. Uvijek saslušam mušteriju i njihove zahtjeve, ali nekada njihovi zahtjevi nisu izvodljivi, jer ukoliko bi usvojio sve njihove želje ne bi dobili funkcionalan čamac. Iz tog razloga ja im predložim najbolje idejno rješenje koje oni prihvate, jer ja imam dugogodišnje iskustvo u izradi. Patos ili osnova su glavni i njima treba posvetiti mnogo pažnje. Ipak, najvažnije je da čamac ne propušta vodu. Kako imam dugogodišnje iskustvo u izradi, tako imam i u vožnji čamaca, jer posjedujem dozvolu za vožnju čamca“, kazao je za ,,Semberija info’’ Svetislav Miljković i istakao da se ni jedan čamac koji je on napravio nije prevrnuo, ali ni propustio vodu.
Ovaj vrsni majstor naglašava da mladi danas nisu baš zainteresovani da uče njegov zanat koji, kako priznaje, nije nimalo lak, jer da bi neko pravio čamac mora to voljeti i biti posvećen poslu.
Svetislavovi čamci završili su kako širom Semberije, tako i susjedne Srbije, a i Republike Srpske. Jednom prilikom, prisjeća se, imao mušteriju sa Pala. Tvrdi, kvalitetan i siguran čamac najbolja je preporuka. Majstor Svetislav ističe da i kada su najveće suše u Semberiji nije se desilo da čamac koji je izašao iz njegove radionice ne pokisne kada ga završi.
-Sigurno da tako treba, jer ,,čamac ne može bez vode’’, šali se Svetislav i naglašava da svake godine mnogo posla ima pred tradicionalnu Savsku regatu.
Ni ove godine nije drugačije.
-Na Savskoj regati, koja se tradicionalno organizuje svake godine, 90 odsto čamaca, koji učestvuju na regati, nastalo je u mojoj radionici. Trenutno imam poručena tri plovila. Na jednom su radovi već počeli. Ovaj posao volim da radim i radiću ga dokle me god zdravlje služi“, zaključio je za kraj razgovora za „Semberija info“ Svetislav Miljković, širom Semberije poznatiji kao majstor Sveto iz Balatuna.
I Tito u radionici
U već oronuloj radionici, majstoru Svetislavu svakodnevno, dugi niz godina, društvo pravi i Josip Broz Tito.
-Godinama je uz mene, a i priliči da bude sa mnom u radionici. I Tito je bio bravar po zanimanju, ali majstor svjetskog ranga. Dok ja radim drug Tito sve pomno prati. Znam sigurno, dok sam ja u radionici, biće i on’’, poručuje majstor Sveto.
Za cijenu se lako dogovorimo
Što se tiče cijene za pravljenje čamca nekada je to bilo, tvrdi majstor Svetislav, koliko košta materijal, toliko i ruke. Sada je sve mnogo drugačije. Cijene metala su skočile, a narod nema para. Kada bih se vodio nekadašnjom logikom o dogovoru sa mušterijom, bilo bi mnogima skupo da im napravim čamac, a mnoge ljude poznajem. S obzirom da je tako, mi se onda ,,lako dogovorimo’’ za cijenu. Mušterija kaže šta želi, ja koliko to košta, a ,,često se nađemo na pola puta’’, objašnjava majstor Svetislav Miljković.
(Semberija info)
