Apokaliptične scene u Gazi: Uništeno 45 odsto objekata, slijedi potpuni prekid komunikacije
Фото - Танјуг / АП
Izvor: Nezavisne novine
Izraelski kopneni, morski i vazdušni napadi na Pojas Gaze, koji su uslijedili nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, doveli su do razaranja u toj oblasti kakva nikada ranije nisu viđena, piše Rojters.
U napadima na Gazu uništeno je ili oštećeno najmanje 45 odsto stambenih objekata, navodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja (OCHA).
Procjenjuje se da je uništeno više od 40.000 i da je oštećeno još 222.000 stambenih objekata.
Podatke je nemoguće proveriti i potvrditi, ali britanska agencija navodi da njeni izvještači javljaju da je, primjera radi, u gradu Bejt Hanun "jedva i jedna useljiva zgrada ostala da stoji".
Iz OCHA navode da je oštećeno 279 obrazovnih objekata, što je više od 51 odsto od ukupnog broja obrazovnih objekata u Pojasu Gaze.
Zbog napada izraelskih snaga, nijedan od 625.000 učenika i studenata nije mogao da se obrazuje u normalnim uslovima, prenosi Tanjug.
Istovremeno, više od polovine bolnica i skoro dve trećine domova zdravlja je van funkcije, a oštećena su i 53 vozila hitne pomoći.
Svih 13 bolnica koje se nalaze u gradu Gaza i na sjeveru Pojasa dobilo je nalog za hitnu evakuaciju od izraelske vojske.
Kancelarija UN ističe da je potrošnja vode pala za 90 odsto od početka rata i dodaje da su uočena velika curenja iz glavnog cjevovoda između Kan Junisa i egipatskog grada Rafa.
Kada je riječ o hrani, Gaza navodno ima pšenice koja bi trebalo da bude dovoljna za 12 dana, međutim jedini operativni mlin u toj oblasti ne može da pretvori pšenicu u brašno zbog nestanka struje.
Nema zaliha biljnog ulja, mahunarki, šećera ili pirinča, a stanovnici u proseku čekaju po četiri do šest sati dnevno kako bi dobili polovinu hljeba.
Civilima u Pojasu Gaze je neophodna humanitarna pomoć, međutim u tu oblast je od 10. novembra ušao ukupno 861 kamion sa humanitarnom pomoći.
Prije početka rata, 7. oktobra, u Gazu je u prosjeku ulazilo 500 kamiona na dnevnom nivou.
Procjenjuje se da je od izbijanja sukoba izgubljeno oko 390.000 radnih mesta, a stopa siromaštva je 2020. bila 61 odsto.
Iz Ujedinjenih nacija navode da se očekuje da će stopa siromaštva porasti za više od 20 procenata, kao i da će rat koštati Gazu između četiri i 12 odsto BDP-a 2023. godine.
Palestinski ministar komunikacija Yitzhak Sidr izjavio je da će sve komunikacione i internetske usluge prestati u Pojasu Gaze do četvrtka zbog nestanka goriva, te da će to dodatno "produbiti humanitarnu katastrofu", javlja Anadolija, prenosi N1.
To će uticati na komunikaciju između Civilne odbrane, Crvenog polumjeseca i drugih humanitarnih organizacija, dodao je Sidr, naglasivši da će to "znači gubitak mnogih života".
Izraelski kopneni, morski i vazdušni napadi na Pojas Gaze, koji su uslijedili nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, doveli su do razaranja u toj oblasti kakva nikada ranije nisu viđena, piše Rojters.
U napadima na Gazu uništeno je ili oštećeno najmanje 45 odsto stambenih objekata, navodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja (OCHA).
Procjenjuje se da je uništeno više od 40.000 i da je oštećeno još 222.000 stambenih objekata.
Podatke je nemoguće proveriti i potvrditi, ali britanska agencija navodi da njeni izvještači javljaju da je, primjera radi, u gradu Bejt Hanun "jedva i jedna useljiva zgrada ostala da stoji".
Iz OCHA navode da je oštećeno 279 obrazovnih objekata, što je više od 51 odsto od ukupnog broja obrazovnih objekata u Pojasu Gaze.
Zbog napada izraelskih snaga, nijedan od 625.000 učenika i studenata nije mogao da se obrazuje u normalnim uslovima, prenosi Tanjug.
Istovremeno, više od polovine bolnica i skoro dve trećine domova zdravlja je van funkcije, a oštećena su i 53 vozila hitne pomoći.
Svih 13 bolnica koje se nalaze u gradu Gaza i na sjeveru Pojasa dobilo je nalog za hitnu evakuaciju od izraelske vojske.
Kancelarija UN ističe da je potrošnja vode pala za 90 odsto od početka rata i dodaje da su uočena velika curenja iz glavnog cjevovoda između Kan Junisa i egipatskog grada Rafa.
Kada je riječ o hrani, Gaza navodno ima pšenice koja bi trebalo da bude dovoljna za 12 dana, međutim jedini operativni mlin u toj oblasti ne može da pretvori pšenicu u brašno zbog nestanka struje.
Nema zaliha biljnog ulja, mahunarki, šećera ili pirinča, a stanovnici u proseku čekaju po četiri do šest sati dnevno kako bi dobili polovinu hljeba.
Civilima u Pojasu Gaze je neophodna humanitarna pomoć, međutim u tu oblast je od 10. novembra ušao ukupno 861 kamion sa humanitarnom pomoći.
Prije početka rata, 7. oktobra, u Gazu je u prosjeku ulazilo 500 kamiona na dnevnom nivou.
Procjenjuje se da je od izbijanja sukoba izgubljeno oko 390.000 radnih mesta, a stopa siromaštva je 2020. bila 61 odsto.
Iz Ujedinjenih nacija navode da se očekuje da će stopa siromaštva porasti za više od 20 procenata, kao i da će rat koštati Gazu između četiri i 12 odsto BDP-a 2023. godine.
Palestinski ministar komunikacija Yitzhak Sidr izjavio je da će sve komunikacione i internetske usluge prestati u Pojasu Gaze do četvrtka zbog nestanka goriva, te da će to dodatno "produbiti humanitarnu katastrofu", javlja Anadolija, prenosi N1.
To će uticati na komunikaciju između Civilne odbrane, Crvenog polumjeseca i drugih humanitarnih organizacija, dodao je Sidr, naglasivši da će to "znači gubitak mnogih života".
