NATO pretvara Evropu u vojnu bazu
Izvor: Glas Srpske
BANjALUKA - Ukoliko bude usvojena ideja o formiranju takozvanog vojnog Šengena, koji bi omogućio lakši i brži transport NATO vojne opreme i naoružanja, on bi vjerovatno pored centralnoevropskih obuhvatio i balkanske prostore Srbiju, Sjevernu Makedoniju, BiH pa i KiM.
Kaže ovo za “Glas Srpske” general-major u penziji i bivši načelnik Uprave za strategijsko planiranje Vojske Srbije Božidar Forca, komentarišući nedavne izjave načelnika logističke komande NATO saveza general-potpukovnika Aleksandra Solranka, da previše birokratije ometa kretanje vojnih trupa ove alijanse širom Evrope te da je stoga neophodno uvesti “vojni Šengen”. Nacionalni propisi evropskih zemalja trenutno ne dozvoljavaju brzo prebacivanje trupa, ali bi “vojni Šengen”, kako smatraju u NATO-u, mogao da riješi taj problem.
Prema riječima Force, NATO na ovaj način želi stvoriti uslove za neometan transport naoružanja i vojne opreme i kroz države koje nisu članice, bez zadržavanja i bez kontrola. Kaže da se radi o prijedlogu koji je prvi put iznesen još 2017. godine od strane tadašnjeg komandanta američkih oružanih snaga u Evropi Bena Hodžisa, ali i da je ova ideja već postoji u NATO planovima i dokumentima, a prije svega u onom nazvanom “Otvorene granice”, koncipiranom prije par godina.
Nakon odlaska Hodžisa sa funkcije ideja je bačena u zapećak, ali ju je sukob u Ukrajini ponovo oživio. NATO se na ovaj način, smatra Forca, želi što bolje pripremiti za eventualni rat sa Rusijom i primjenu člana pet Povelje NATO saveza o kolektivnoj odbrani. U tom kontekstu podsjeća i na nedavnu izjavu NATO generala Aleksandra Solranka, koji je istakao kako “ističe vrijeme” te da ono što “NATO ne uradi u mirnodopsko vrijeme neće biti spreman u slučaju krize ili rata”.
- Sada verovatno žele da iskoriste posijani strah od Rusije, ali veliko je pitanje kako će se prema ovom pitanju postaviti Slovačka, Mađarska, Turska, ali i još neke druge evropske zemlje - kaže Forca.
Smatra i da će ukoliko ovaj plan ipak zaživi u praksi sigurno obuhvatiti i one države koje nisu članice NATO saveza, ali su u Partnerstvu za mir, poput Srbije, ali i BiH. Srbija se potpisivanjem Dejtonskog sporazuma i Aneksom B, obavezala na propuštanje konvoja NATO-a za potrebe mirovne misije, prije svega u BiH, a kasnije na KiM, a usvojili je i SOFA sporazume, kao i IPAP o brzom premještanju trupa. Iste je svojevremeno aminovao, odnosno potpisao Vuk Drašković, kao ministar inostranih poslova.
Kada je u pitanju BiH, Forca kaže da bi u njenom slučaju moglo biti mnogo problema, zbog dijametralno suprotnih stavova koji imaju zvaničnici Republike Srpske i FBiH, kada je u pitanju odnos prema ovom vojnom savezu.
- Ideja o “vojnom Šengenu” još uvek je na dugom štapu, ali to ne znači da neće biti novih i većih pritisaka na Beograd i Banjaluku da spuste gard i povinuju politici koju vodi ovaj vojni savez - poručio je Forca.
Profesor doktor Mitar Kovač, general-major u penziji i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma iz Beograda, kaže da je NATO posljednjih nekoliko godina opasno militarizovao Evropu. Navodi i da su ovi prostori interesantni za SAD i vodeće zemlje NATO-a, jer se sa Balkana vojne trupe NATO-a mogu prebaciti bilo gdje.
- Zbog toga se prave i neki autoputevi koje velikim delom finansiraju moćne NATO države. Takav je i autoput Niš - Merdare, koji od luke Drač, preko Albanije i preko teritorije KiM izlazi na autoputeve u centralnoj Srbiji, a onda ide dalje, bilo gde u Evropu. Takođe, odatle može da ide i ka istoku u Bugarsku, Rumuniju i Ukrajinu - kaže Kovač, dodajući kako je to loše za Srbiju, ali i za Srpsku, koje pokušavaju da budu neutralne u ovom neobjavljenom ratu SAD, odnosno NATO saveza i Rusije.
BANjALUKA - Ukoliko bude usvojena ideja o formiranju takozvanog vojnog Šengena, koji bi omogućio lakši i brži transport NATO vojne opreme i naoružanja, on bi vjerovatno pored centralnoevropskih obuhvatio i balkanske prostore Srbiju, Sjevernu Makedoniju, BiH pa i KiM.
Kaže ovo za “Glas Srpske” general-major u penziji i bivši načelnik Uprave za strategijsko planiranje Vojske Srbije Božidar Forca, komentarišući nedavne izjave načelnika logističke komande NATO saveza general-potpukovnika Aleksandra Solranka, da previše birokratije ometa kretanje vojnih trupa ove alijanse širom Evrope te da je stoga neophodno uvesti “vojni Šengen”. Nacionalni propisi evropskih zemalja trenutno ne dozvoljavaju brzo prebacivanje trupa, ali bi “vojni Šengen”, kako smatraju u NATO-u, mogao da riješi taj problem.
Prema riječima Force, NATO na ovaj način želi stvoriti uslove za neometan transport naoružanja i vojne opreme i kroz države koje nisu članice, bez zadržavanja i bez kontrola. Kaže da se radi o prijedlogu koji je prvi put iznesen još 2017. godine od strane tadašnjeg komandanta američkih oružanih snaga u Evropi Bena Hodžisa, ali i da je ova ideja već postoji u NATO planovima i dokumentima, a prije svega u onom nazvanom “Otvorene granice”, koncipiranom prije par godina.
Nakon odlaska Hodžisa sa funkcije ideja je bačena u zapećak, ali ju je sukob u Ukrajini ponovo oživio. NATO se na ovaj način, smatra Forca, želi što bolje pripremiti za eventualni rat sa Rusijom i primjenu člana pet Povelje NATO saveza o kolektivnoj odbrani. U tom kontekstu podsjeća i na nedavnu izjavu NATO generala Aleksandra Solranka, koji je istakao kako “ističe vrijeme” te da ono što “NATO ne uradi u mirnodopsko vrijeme neće biti spreman u slučaju krize ili rata”.
- Sada verovatno žele da iskoriste posijani strah od Rusije, ali veliko je pitanje kako će se prema ovom pitanju postaviti Slovačka, Mađarska, Turska, ali i još neke druge evropske zemlje - kaže Forca.
Smatra i da će ukoliko ovaj plan ipak zaživi u praksi sigurno obuhvatiti i one države koje nisu članice NATO saveza, ali su u Partnerstvu za mir, poput Srbije, ali i BiH. Srbija se potpisivanjem Dejtonskog sporazuma i Aneksom B, obavezala na propuštanje konvoja NATO-a za potrebe mirovne misije, prije svega u BiH, a kasnije na KiM, a usvojili je i SOFA sporazume, kao i IPAP o brzom premještanju trupa. Iste je svojevremeno aminovao, odnosno potpisao Vuk Drašković, kao ministar inostranih poslova.
Kada je u pitanju BiH, Forca kaže da bi u njenom slučaju moglo biti mnogo problema, zbog dijametralno suprotnih stavova koji imaju zvaničnici Republike Srpske i FBiH, kada je u pitanju odnos prema ovom vojnom savezu.
- Ideja o “vojnom Šengenu” još uvek je na dugom štapu, ali to ne znači da neće biti novih i većih pritisaka na Beograd i Banjaluku da spuste gard i povinuju politici koju vodi ovaj vojni savez - poručio je Forca.
Profesor doktor Mitar Kovač, general-major u penziji i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma iz Beograda, kaže da je NATO posljednjih nekoliko godina opasno militarizovao Evropu. Navodi i da su ovi prostori interesantni za SAD i vodeće zemlje NATO-a, jer se sa Balkana vojne trupe NATO-a mogu prebaciti bilo gdje.
- Zbog toga se prave i neki autoputevi koje velikim delom finansiraju moćne NATO države. Takav je i autoput Niš - Merdare, koji od luke Drač, preko Albanije i preko teritorije KiM izlazi na autoputeve u centralnoj Srbiji, a onda ide dalje, bilo gde u Evropu. Takođe, odatle može da ide i ka istoku u Bugarsku, Rumuniju i Ukrajinu - kaže Kovač, dodajući kako je to loše za Srbiju, ali i za Srpsku, koje pokušavaju da budu neutralne u ovom neobjavljenom ratu SAD, odnosno NATO saveza i Rusije.
