Hoće li Bosna i Hercegovina iskoristiti šansu da već u decembru na samitu Evropske unije dobije kandidatski status za članstvo? Mjesec dana nakon što je tako preporučila Evropska komisija i postavila određene uslove, čini se da je više skeptika nego optimista. Među članicama EU ostala je još jedna nepoznanica kada je riječ o prihvatanju kandidature, ali nedostaju pozitivni signali iz Bosne i Hercegovine.

Iako označena kao velika šansa za Bosnu i Hercegovinu, preporuka za kandidatski staus nije stvorila euforiju ni sa jedne strane. Riječ je o iznuđenom potezu uslovljenom bezbjednosnim izazovima u Evropi koji je zatekao političke elite u zemlji, koje se tako i ponašaju, kaže urednik portala 'Buka' Aleksandar Trifunović.

"Ja mislim da mi nismo, na neki način, ni spremni da se nešto ozbiljnije uhvatimo tog pravca prema Evropskoj uniji. I da će taj 'status quo' da obilježi jednu tako značajnu stvar, da smo na poprilično lak način došli u ovaj status. Mi nismo to očekivali, iznenadilo nas je i tako se i ponašamo", smatra Trifunović.

Osam uslova koji prate preporuku Evropske komisije za Bosnu i Hercegovinu godinama predstavljaju nesavladivu prepreku za domaće vlasti. Dodatni impuls stigao je i nakon potpisivanja Sporazuma u okviru Berlinskog procesa za zemlje Zapadnog Balkana. Ratifikacija sporazuma o međusobnom priznanju ličnih dokumenata i diploma i aktivnosti na ispunjavanju uslova možda bi mogli biti dovoljni za zeleno svijetlo u decembru. Apeluju i evropski predstavnici.

"Sada je važno za Savjet ministara i Predsjedništvo Bosne i Hercegovine da brzo započnu proces ratifikacije tri sporazuma", kazao je šef Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini Johan Satler. 

Cilj EU je da dodjelom kandidatskog statusa bh. društvu preda u ruke instrument dodatnog pritiska na političke elite da zemlju vode ka evropskoj budućnosti. Što se tiče skepticizma među članicama Evropske unije, postoji još jedna nepoznanica, kaže Faris Kočan sa Univerziteta u Ljubljani.

"Ja mislim da su dobre šanse, iako najveća prijetnja, ako tako mogu reći, dolazi iz Francuske jer još uvijek ne znamo kako će se Francuska svrstati kod pitanja Bosne i Hercegovine. Dobro je da znamo da Njemačka nema ništa protiv, da je Slovenija, Austrija, Hrvatska i da Holandija čak nema nekih većih zadrški, ako se druge države slažu", navodi Kočan.

Mnogo zavisi od novih vlasti u Bosni i Hercegovini, ali bi njihovo konstituisanje moglo potrajati duže nego što bi htjeli oni koji očekuju reakciju na pozitivne signale iz Brisela.

"Imajući u vidu geopolitički moment u kojem se Evropa nalazi, ako dođe jači i veći pritisak od Evropske unije, ako se stvore neke alijanse na nekim nivoima vlasti koje bi bile spremne da se prihvate istinskih reformskih procesa, možda ipak možemo očekivati ono što u ovom momentu moramo da označimo kao čudo", mišljenja je Vedran Džihić. saradnik Instituta za međunarodnu politiku, Austrija.

Kako nisu vidljivi konkretni pomaci u ispunjavanju uslova, već retorika i najave koje bi mogle da znače i korak unazad, ne iznenađuje skeptičnost većeg dijela javnosti.


BHRT