Mogu li evropske direktive ugroziti rad domaćih termoelektrana?
Izvor: BHRT/Mirela Savić (S.M.)
Uz pozitivne vijesti iz Brisela ažurirane su i obaveze Bosne i Hercegovine na evropskom putu. Preporuke na kojima moramo raditi kako bismo dobili datum zvaničnog početka pregovora uključuju i nacionalni program za usvajanje pravne stečevine Evropske unije. Šta smo uradili dosad i mogu li evropske direktive ugroziti rad domaćih termoelektrana?
Rad domaćih termoelektrana mogao bi da bude ugrožen, jer Evropska unija planira u bliskoj budućnosti, tačnije do 2025. godine, da uvede izuzetno skupe takse po osnovu emisije ugljen dioksida za izvoz električne energije.
Imamo li plan uspostavljanja internog sistema obračuna taksi, kako bi novac prikupljen na ovaj način ostao kod nas? Ovo pitanje postavljeno je tokom nedavnog zasjedanja Narodne skupštine Republike Srpske.
NEBOJŠA DRINIĆ, zastupnik u Narodnoj skupštini Republike Srpske
"Ima li Vlada Republike Srpske, tačnije resorno ministarstvo, plan internog obračuna taksi po osnovu emisije CO2 kako bi taj novac eventualno bio usmjeren za domaće ekološke projekte".
PETAR ĐOKIĆ, ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske
"Mi sigurno nećemo donijeti nikakvu odluku koja će da šteti Republici Srpskoj ili da stvaramo obaveze prije nego što bude moralo".
Rješenje moramo imati mnogo prije nego što moguće posljedice stignu na naplatu, stav je analitičarke Tanje Topić.
TANjA TOPIĆ, analitičarka
"Nas je ponio trenutak euforije. A, otrježnjenje mora se desiti već danas. Moramo shvatiti da reforme radimo zbog nas, zbog našeg života, a ne samo da bismo, eto, bili član Evropske unije".
Koliko ozbiljno pristupamo energetskoj politici ilustruje i podatak da će nas spor Slovenije protiv rudnika i termoelektrane Ugljevik koštati ukupno 245 miliona maraka, plus 1/3 proizvedene električne energije iz Ugljevika ide Sloveniji. Istovremeno, građani te zemlje već polako prelaze na vlastite elektrane na sunčevu svjetlost.
Dok nosioci vlasti u Bosni i Hercegovini računaju hoće li naše termoelektrane preživjeti iduću godinu, Slovenija već ima precizan i sveobuhvatan energetski plan do 2050. godine.
Uz pozitivne vijesti iz Brisela ažurirane su i obaveze Bosne i Hercegovine na evropskom putu. Preporuke na kojima moramo raditi kako bismo dobili datum zvaničnog početka pregovora uključuju i nacionalni program za usvajanje pravne stečevine Evropske unije. Šta smo uradili dosad i mogu li evropske direktive ugroziti rad domaćih termoelektrana?
Rad domaćih termoelektrana mogao bi da bude ugrožen, jer Evropska unija planira u bliskoj budućnosti, tačnije do 2025. godine, da uvede izuzetno skupe takse po osnovu emisije ugljen dioksida za izvoz električne energije.
Imamo li plan uspostavljanja internog sistema obračuna taksi, kako bi novac prikupljen na ovaj način ostao kod nas? Ovo pitanje postavljeno je tokom nedavnog zasjedanja Narodne skupštine Republike Srpske.
NEBOJŠA DRINIĆ, zastupnik u Narodnoj skupštini Republike Srpske
"Ima li Vlada Republike Srpske, tačnije resorno ministarstvo, plan internog obračuna taksi po osnovu emisije CO2 kako bi taj novac eventualno bio usmjeren za domaće ekološke projekte".
PETAR ĐOKIĆ, ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske
"Mi sigurno nećemo donijeti nikakvu odluku koja će da šteti Republici Srpskoj ili da stvaramo obaveze prije nego što bude moralo".
Rješenje moramo imati mnogo prije nego što moguće posljedice stignu na naplatu, stav je analitičarke Tanje Topić.
TANjA TOPIĆ, analitičarka
"Nas je ponio trenutak euforije. A, otrježnjenje mora se desiti već danas. Moramo shvatiti da reforme radimo zbog nas, zbog našeg života, a ne samo da bismo, eto, bili član Evropske unije".
Koliko ozbiljno pristupamo energetskoj politici ilustruje i podatak da će nas spor Slovenije protiv rudnika i termoelektrane Ugljevik koštati ukupno 245 miliona maraka, plus 1/3 proizvedene električne energije iz Ugljevika ide Sloveniji. Istovremeno, građani te zemlje već polako prelaze na vlastite elektrane na sunčevu svjetlost.
Dok nosioci vlasti u Bosni i Hercegovini računaju hoće li naše termoelektrane preživjeti iduću godinu, Slovenija već ima precizan i sveobuhvatan energetski plan do 2050. godine.
