Rekao je: Ko dobije Istanbul vladaće Turskom; Istanbul je izgubio
Foto: Tanjug/AP
Lokalni izbori u Turskoj su, praktično, bili prva provera vladavine turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana otkako je pre dve godine, posle neuspelog državnog udara, uveden predsednički sistem u toj zemlji. Da su i građani to tako shvatili, jasno je i iz činjenice da ih je na izbore izašlo oko 80 odsto.
Prema nepotpunim rezultatima, na osnovu 55 odsto prebrojanih glasačkih listića, sa 51 odsto osvojenih glasova vodi Narodni savez, koalicija koju predvodi Erdoganova Partija pravde i razvoja (AKP), dok je opozicioni Nacionalni savez na čelu sa Republikanskom partijom osvojio 37 odsto glasova.
Predsednik Turske je, međutim, već je izvesno, izgubio u prestonici Ankari, u kojoj živi više od 10 miliona stanovnika, od ukupno 57 miliona žitelja Turske s pravom glasa.
U kojoj meri je rezultat u Ankari važan Erdoganu pokazuje i to što je njegova AKP već saopštila da očekuje promenu ishoda lokalnih izbora u prestonici u svoju korist, jer će uložiti žalbe na kršenje izborne procedure.
Prema poslednjim informacijama, tesnu pobedu u Istanbulu je odneo opozicionar Ekrem Imamoglu iz Republikanske narodne stranke sa 48,79 odsto glasova, dok je Erdoganov kandidat Binali Jildirim (AKP) osvojio 48,51 odsto. Za Imamoglua je glasalo 4.169.987 stanovnika Istanbula, dok je je Jildirimu glas dalo 4.146.042 ljudi.
Sputnjik podsećai da je Erdogan ranije poručio da će "onaj ko pobedi u Istanbulu vladati Turskom".
Komentarišući ove rezultate, spoljnopolitički komentator Boško Jakšić kaže da bi moglo da se kaže da je Erdogan doživeo najteži poraz otkako je pre 16 godina došao na vlast. Izgubio je Ankaru, a na putu je da izgubi Istanbul, gde je rođen i gde je počeo svoju političku karijeru kao gradonačelnik.
Prema njegovoj oceni, opoziciona partija i njen lider Kemal Kiličdaroglu opredelili su se za kandidate koji mogu da privuku i konzervativne segmente društva koje je dosad vladajuća stranka kontrolisala, i očigledno je ta taktika uspela.
"Ako se vratimo na visok odziv birača, koji je iznad 80 odsto, onda ovi lokalni izbori mogu da budu presek autentičnog raspoloženja turskih birača, odnosno njihovog rastućeg nezadovoljstva. Moglo bi da se kaže da je to mnogo manje zbog autokratske Erdoganove vlasti, a mnogo više zbog stanja u ekonomiji, koje je na granici recesije. Nezaposlenost je u stalnom rastu, inflacija preko 20 procenata“, ukazuje Jakšić.
Za nekadašnjeg dopisnika Tanjuga iz Turske Vojislava Lalića lako se može ispostaviti da je rezultat koji je Erdogan ostvario na lokalnim izborima u stvari Pirova pobeda. Pogotovo ako bi, kako se najavljuje, posle Ankare, Izmira i još nekih velikih mesta, izbore izgubio i u Istanbulu.
"Ako bi to bio poraz i u Istanbulu, onda bi to bio veliki poraz vladajuće partije koja ne zna šta je poraz od 2001. godine, kada ju je Erdogan osnovao, a 2002. sa njom prvi put pobedio na parlamentarnim izborima", kaže Lalić.
Kao i Jakšić, i on smatra da je Erdogan kažnjen za promašaje u ekonomskoj politici.
"On je, posle velikog uspeha i velikog razvoja turske privrede, doveo zemlju do recesije. Pokušao je da krivicu prebaci na zapadne zemlje, pre svega na Ameriku, da je Tursku, jednu od 15 vodećih ekonomija, na taj način htela da potisne na sporedni kolosek. Građani koji očigledno osećaju ekonomske probleme u svom džepu ovoga puta to nisu prihvatili zdravo za gotovo. Oni su ga kaznili, čak i oni koji su ranije glasali za Erdogana", objasnio je sagovornik Sputnjika.
Na pitanje da li će se ovakav Erdoganov rezultat odraziti na međunarodnu opoziciju Turske, Lalić kaže da to neće mnogo uticati na Erdoganovu spoljnu politiku, jer ona je dosta razuđena.
Jakšić je pak ukazao na još jedan iznenađujući segment izbora, a tiče se glasanja Kurda.
"Erdogan je posle predsedničkih izbora u junu prošle godine zahvaljivao Kurdima i njihovoj glavnoj stranci za podršku koju su mu iskazali, ali ovoga puta je jasno da se većina glasova Kurda prelila opozicionoj Republikanskoj partiji i da je to, takođe, doprinelo ovom Erdoganovom rezultatu", kaže sagovornik Sputnjika.
"Turska politika na neki način ulazi u jednu novu eru tokom koje će ova dva izrazita politička bloka stranaka, koji su se formirali i izašli na ove izbore, funkcionisati paralelno sa snažnim predsedničkim sistemom koji je Erdogan predstavio posle referenduma 2017. Izbori su bili bitka između kampanje opstanka Turske, kako je to predstavljao Erdogan i njegova vladajuća Partija pravde i razvoja i ekonomskih pitanja na kojima je insistirala opozicija koju tradicionalno predvodi Narodna republikanska stranka, naslednica Ataturkove stranke", mišljenja je Jakšić.
SPUTNjIK
Prema nepotpunim rezultatima, na osnovu 55 odsto prebrojanih glasačkih listića, sa 51 odsto osvojenih glasova vodi Narodni savez, koalicija koju predvodi Erdoganova Partija pravde i razvoja (AKP), dok je opozicioni Nacionalni savez na čelu sa Republikanskom partijom osvojio 37 odsto glasova.
Predsednik Turske je, međutim, već je izvesno, izgubio u prestonici Ankari, u kojoj živi više od 10 miliona stanovnika, od ukupno 57 miliona žitelja Turske s pravom glasa.
U kojoj meri je rezultat u Ankari važan Erdoganu pokazuje i to što je njegova AKP već saopštila da očekuje promenu ishoda lokalnih izbora u prestonici u svoju korist, jer će uložiti žalbe na kršenje izborne procedure.
Prema poslednjim informacijama, tesnu pobedu u Istanbulu je odneo opozicionar Ekrem Imamoglu iz Republikanske narodne stranke sa 48,79 odsto glasova, dok je Erdoganov kandidat Binali Jildirim (AKP) osvojio 48,51 odsto. Za Imamoglua je glasalo 4.169.987 stanovnika Istanbula, dok je je Jildirimu glas dalo 4.146.042 ljudi.
Sputnjik podsećai da je Erdogan ranije poručio da će "onaj ko pobedi u Istanbulu vladati Turskom".
Komentarišući ove rezultate, spoljnopolitički komentator Boško Jakšić kaže da bi moglo da se kaže da je Erdogan doživeo najteži poraz otkako je pre 16 godina došao na vlast. Izgubio je Ankaru, a na putu je da izgubi Istanbul, gde je rođen i gde je počeo svoju političku karijeru kao gradonačelnik.
Prema njegovoj oceni, opoziciona partija i njen lider Kemal Kiličdaroglu opredelili su se za kandidate koji mogu da privuku i konzervativne segmente društva koje je dosad vladajuća stranka kontrolisala, i očigledno je ta taktika uspela.
"Ako se vratimo na visok odziv birača, koji je iznad 80 odsto, onda ovi lokalni izbori mogu da budu presek autentičnog raspoloženja turskih birača, odnosno njihovog rastućeg nezadovoljstva. Moglo bi da se kaže da je to mnogo manje zbog autokratske Erdoganove vlasti, a mnogo više zbog stanja u ekonomiji, koje je na granici recesije. Nezaposlenost je u stalnom rastu, inflacija preko 20 procenata“, ukazuje Jakšić.
Za nekadašnjeg dopisnika Tanjuga iz Turske Vojislava Lalića lako se može ispostaviti da je rezultat koji je Erdogan ostvario na lokalnim izborima u stvari Pirova pobeda. Pogotovo ako bi, kako se najavljuje, posle Ankare, Izmira i još nekih velikih mesta, izbore izgubio i u Istanbulu.
"Ako bi to bio poraz i u Istanbulu, onda bi to bio veliki poraz vladajuće partije koja ne zna šta je poraz od 2001. godine, kada ju je Erdogan osnovao, a 2002. sa njom prvi put pobedio na parlamentarnim izborima", kaže Lalić.
Kao i Jakšić, i on smatra da je Erdogan kažnjen za promašaje u ekonomskoj politici.
"On je, posle velikog uspeha i velikog razvoja turske privrede, doveo zemlju do recesije. Pokušao je da krivicu prebaci na zapadne zemlje, pre svega na Ameriku, da je Tursku, jednu od 15 vodećih ekonomija, na taj način htela da potisne na sporedni kolosek. Građani koji očigledno osećaju ekonomske probleme u svom džepu ovoga puta to nisu prihvatili zdravo za gotovo. Oni su ga kaznili, čak i oni koji su ranije glasali za Erdogana", objasnio je sagovornik Sputnjika.
Na pitanje da li će se ovakav Erdoganov rezultat odraziti na međunarodnu opoziciju Turske, Lalić kaže da to neće mnogo uticati na Erdoganovu spoljnu politiku, jer ona je dosta razuđena.
Jakšić je pak ukazao na još jedan iznenađujući segment izbora, a tiče se glasanja Kurda.
"Erdogan je posle predsedničkih izbora u junu prošle godine zahvaljivao Kurdima i njihovoj glavnoj stranci za podršku koju su mu iskazali, ali ovoga puta je jasno da se većina glasova Kurda prelila opozicionoj Republikanskoj partiji i da je to, takođe, doprinelo ovom Erdoganovom rezultatu", kaže sagovornik Sputnjika.
"Turska politika na neki način ulazi u jednu novu eru tokom koje će ova dva izrazita politička bloka stranaka, koji su se formirali i izašli na ove izbore, funkcionisati paralelno sa snažnim predsedničkim sistemom koji je Erdogan predstavio posle referenduma 2017. Izbori su bili bitka između kampanje opstanka Turske, kako je to predstavljao Erdogan i njegova vladajuća Partija pravde i razvoja i ekonomskih pitanja na kojima je insistirala opozicija koju tradicionalno predvodi Narodna republikanska stranka, naslednica Ataturkove stranke", mišljenja je Jakšić.
SPUTNjIK
