INTERVJU: AKADEMIK PROFESOR DR NENAD VUNjAK
Akademik profesor doktor Nenad Vunjak, koji već 14 godina predaje na Fakultetu poslovne ekonomije u Bijeljini, krajem prošle godine objavio je, sa još dvojicom autora, knjigu ,,Korporativno upravljanje tržištem kapitala’’, koju će bijeljinskoj publici predstaviti 22. aprila u 13 časova u amfiteatru Fakulteta poslovne ekonomije.
Koliko je javnost upoznata sa pojmom korporativno upravljanje?
- O korporativnom upravljanju se mnogo priča, organizuju se simpozijumi, mnogi nešto pišu o tome, ali ja sam shvatio da studenti i narod nisu najbolje razumeli o čemu je reč. Počela su da se mešaju dva pojma - korporativno rukovođenje i korporativno upravljanje, kako u BiH, tako i u Srbiji. A gde je tu razlika? Korporativno rukovođenje je više vezano za izvršnu vlast, za direktora, za predsednika kompanije, dok korporativno upravljanje govori o odnosima i donošenju odluka između menadžera, akcionara i kontrole od strane nadzornog odbora. Oni koji se bave korporativnim upravljanjem, više razmišljaju o tome, kako povezati manjinske akcionare sa većinskim, kako dati blagovremeno informacije koje će biti transparentne.
Knjiga je nastala u okviru koautorstva. Sa kojim kolegama ste sarađivali i koliki je njihov doprinos u stvaranju ovog djela?
-Koautori su profesor dr Miroslav Vitez i docent dr Milan Radović. Sva trojica smo se potrudili da svoje znanje prenesemo na stranice knjige. Između ostalog, ja sam dao doprinos u pojašnjenju korporativnog upravljanja, Vitez je odlično pojasnio oblast hartija od vrednosti, jer je njihov vrsni poznavalac, dok se Radović bavio berzama. Odlučili smo da uzmemo i materijale od Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u Evropi, kao i od Međunarodne finansijske institucije IFC, te da njihove principe prilagodimo našim uslovima.
Koji su to paradoksi koji se javljaju na našim prostorima u oblasti korporativnog upravljanja?
-Svako nepoštovanje zakonskih odluka koje prolazi nekažnjeno, jeste paradoks. Ne može neko biti vlasnik, akcionar, i da istovremeno bude u nadzornom odboru, te da sam sebe kontroliše, a to se kod nas dešava. Zatim, po principima međunarodnih računovodstvenih i finansijskih standarda, firme moraju da naprave završni račun. Međutim, mi imamo firme koje pripremaju dva završna računa. Jedan koji ide u javnost, drugi koji je u fioci. E, taj koji je u fioci je onaj pravi. To rade da bi platili što manje poreza, umesto da deo od prihoda daju državi, podele dividendu akcionarima. Mi jesmo prepisali neke zakone i propise, ali je problem što se oni u praksi ne primenjuju.
Zbog čega je važno da poslodavci i firme shvate značaj korporativnog upravljanja?
-Navešću jedan primer. Ako govorimo o akcionarstvu, akcionar generalno ima potrebu da dobije što veću dividendu. Menadžer razmišlja kako od dividende da što više uloži u razvoj neke infrastrukture ili mašina, kako bi i sutra bio menadžer. Radnika interesuje samo plata. I tu sada postoji sukob radnika, menadžera i akcionara. Upravo kroz korporativno upravljanje treba se potruditi da se ti različiti interesi pomire. Zato je važno da ovu knjigu pročitaju ljudi koji sede u nadzornim odborima, menadžeri, direktori i drugi. Smatram da će ona imati praktičnu vrednost za njih.
Postoji li zainteresovanost za edukaciju o ovoj temi?
-Postoje ljudi koji se interesuju, ali mislim da je način na koji se vrši edukacija pogrešan. U Srbiji, gde, takođe, predajem na fakultetima, postoje privatne agencije koje organizuju jednodnevne kurseve o korporativnom upravljanju i mislim da je reč o agencijama koje su bliske vlasti. One dovode pomoćnike ministara, članove nadzornih odbora, naplate im po 150 evra, kurs počne u 10 časova ujutro, a završi se u 15 časova, i neko dobije sertifikat. Međutim, ti ljudi ne shvataju da su tek ,,načeli’’ korporativno upravljanje.
O čemu se još čitaoci mogu informisati čitajući knjigu ,,Korporativno upravljanje tržištem kapitala’’?
-Mogu da nauče kako kupiti hartiju u odnosu kupac - broker - prodavac. Navedene su 23 operacije nakon kojih će neka hartija biti zavedena kao vaša u Centralnom registru hartija. Moći će da se edukuju i o ulaganju u hartije od vrednosti. Kod nas, recimo, narod zna samo za štednju, ali nije upućen, da ukoliko su uslovi u tom momentu bolji, može da ulaže u hartije od vrednosti. Istina, iza ovoga treba da stoji država. Na kraju knjige pripremili smo registar od 160 pojmova koje smo opisali u dve rečenice. Još bih naglasio da je pola tiraža već podeljeno, jer nama nije cilj zaraditi na ovoj knjizi, nego edukovati narod. Na nekim fakultetima se već koristi kao glavni udžbenik, a na nekim kao dopunski.
Biografija
Akademik profesor dr Nenad Vunjak rođen je 1951. godine u Gornjoj Rogatici. Ekonomski fakultet završio je 1974. godine u Subotici, gdje je ostao da radi kao asistent. Magistrirao je 1976. godine, a doktorirao 1979. Za redovnog profesora izabran je 1992. godine iz oblasti Finansija i finansijskog menadžmenta. Do oktobra 2017. godine bio je profesor na Ekonomskom fakultetu u Subotici i Odjeljenju fakulteta u Novom Sadu i Bujanovcu. Sada predaje na Visokoj školi modernog biznisa u Beogradu, te na Fakultetu poslovne ekonomije u Bijeljini.
Semberija info
Koliko je javnost upoznata sa pojmom korporativno upravljanje?
- O korporativnom upravljanju se mnogo priča, organizuju se simpozijumi, mnogi nešto pišu o tome, ali ja sam shvatio da studenti i narod nisu najbolje razumeli o čemu je reč. Počela su da se mešaju dva pojma - korporativno rukovođenje i korporativno upravljanje, kako u BiH, tako i u Srbiji. A gde je tu razlika? Korporativno rukovođenje je više vezano za izvršnu vlast, za direktora, za predsednika kompanije, dok korporativno upravljanje govori o odnosima i donošenju odluka između menadžera, akcionara i kontrole od strane nadzornog odbora. Oni koji se bave korporativnim upravljanjem, više razmišljaju o tome, kako povezati manjinske akcionare sa većinskim, kako dati blagovremeno informacije koje će biti transparentne.
Knjiga je nastala u okviru koautorstva. Sa kojim kolegama ste sarađivali i koliki je njihov doprinos u stvaranju ovog djela?
-Koautori su profesor dr Miroslav Vitez i docent dr Milan Radović. Sva trojica smo se potrudili da svoje znanje prenesemo na stranice knjige. Između ostalog, ja sam dao doprinos u pojašnjenju korporativnog upravljanja, Vitez je odlično pojasnio oblast hartija od vrednosti, jer je njihov vrsni poznavalac, dok se Radović bavio berzama. Odlučili smo da uzmemo i materijale od Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u Evropi, kao i od Međunarodne finansijske institucije IFC, te da njihove principe prilagodimo našim uslovima.
Koji su to paradoksi koji se javljaju na našim prostorima u oblasti korporativnog upravljanja?
-Svako nepoštovanje zakonskih odluka koje prolazi nekažnjeno, jeste paradoks. Ne može neko biti vlasnik, akcionar, i da istovremeno bude u nadzornom odboru, te da sam sebe kontroliše, a to se kod nas dešava. Zatim, po principima međunarodnih računovodstvenih i finansijskih standarda, firme moraju da naprave završni račun. Međutim, mi imamo firme koje pripremaju dva završna računa. Jedan koji ide u javnost, drugi koji je u fioci. E, taj koji je u fioci je onaj pravi. To rade da bi platili što manje poreza, umesto da deo od prihoda daju državi, podele dividendu akcionarima. Mi jesmo prepisali neke zakone i propise, ali je problem što se oni u praksi ne primenjuju.
Zbog čega je važno da poslodavci i firme shvate značaj korporativnog upravljanja?
-Navešću jedan primer. Ako govorimo o akcionarstvu, akcionar generalno ima potrebu da dobije što veću dividendu. Menadžer razmišlja kako od dividende da što više uloži u razvoj neke infrastrukture ili mašina, kako bi i sutra bio menadžer. Radnika interesuje samo plata. I tu sada postoji sukob radnika, menadžera i akcionara. Upravo kroz korporativno upravljanje treba se potruditi da se ti različiti interesi pomire. Zato je važno da ovu knjigu pročitaju ljudi koji sede u nadzornim odborima, menadžeri, direktori i drugi. Smatram da će ona imati praktičnu vrednost za njih.
Postoji li zainteresovanost za edukaciju o ovoj temi?
-Postoje ljudi koji se interesuju, ali mislim da je način na koji se vrši edukacija pogrešan. U Srbiji, gde, takođe, predajem na fakultetima, postoje privatne agencije koje organizuju jednodnevne kurseve o korporativnom upravljanju i mislim da je reč o agencijama koje su bliske vlasti. One dovode pomoćnike ministara, članove nadzornih odbora, naplate im po 150 evra, kurs počne u 10 časova ujutro, a završi se u 15 časova, i neko dobije sertifikat. Međutim, ti ljudi ne shvataju da su tek ,,načeli’’ korporativno upravljanje.
O čemu se još čitaoci mogu informisati čitajući knjigu ,,Korporativno upravljanje tržištem kapitala’’?
-Mogu da nauče kako kupiti hartiju u odnosu kupac - broker - prodavac. Navedene su 23 operacije nakon kojih će neka hartija biti zavedena kao vaša u Centralnom registru hartija. Moći će da se edukuju i o ulaganju u hartije od vrednosti. Kod nas, recimo, narod zna samo za štednju, ali nije upućen, da ukoliko su uslovi u tom momentu bolji, može da ulaže u hartije od vrednosti. Istina, iza ovoga treba da stoji država. Na kraju knjige pripremili smo registar od 160 pojmova koje smo opisali u dve rečenice. Još bih naglasio da je pola tiraža već podeljeno, jer nama nije cilj zaraditi na ovoj knjizi, nego edukovati narod. Na nekim fakultetima se već koristi kao glavni udžbenik, a na nekim kao dopunski.
Biografija
Akademik profesor dr Nenad Vunjak rođen je 1951. godine u Gornjoj Rogatici. Ekonomski fakultet završio je 1974. godine u Subotici, gdje je ostao da radi kao asistent. Magistrirao je 1976. godine, a doktorirao 1979. Za redovnog profesora izabran je 1992. godine iz oblasti Finansija i finansijskog menadžmenta. Do oktobra 2017. godine bio je profesor na Ekonomskom fakultetu u Subotici i Odjeljenju fakulteta u Novom Sadu i Bujanovcu. Sada predaje na Visokoj školi modernog biznisa u Beogradu, te na Fakultetu poslovne ekonomije u Bijeljini.
Semberija info
