OD BIJELjINE DO BRISELA PUTUJE SE GODINAMA
Dvadesetsedmogodišnji Nikola Lero iz Bijeljine, po struci pravnik, boravio je tri mjeseca u Briselu, gdje je stažirao u Evropskom parlamentu. On je jedan od rijetkih mladih iz Bosne i Hercegovine koji je zaslužio ovakvu priliku, a u međuvremenu mu se otvorila mogućnost da razmisli o pohađanju master studija posredstvom stipendija Evropske komisije ili Švedskog instituta.
Svake godine organizacija ,,Humanity in Action’’, čije je sjedište u SAD, a koja djeluje i na teritoriji BiH, na svjetskom nivou bira manje od deset mladih koji će stažirati u Evropskom parlamentu i upoznati se sa procesom donošenja odluka. Ove godine to je pošlo za rukom Nikoli Leri iz Bijeljine, koji je osnovne studije Prava završio u Banjaluci.
-Stažiranje u Evropskom parlamentu dio je ,,Pat Koks’’ Fellowship-a. Koks je nekadašnji predsjednik Parlamenta i on je na neki način patron, zaštitnik tog programa. Svake godine bira se sedam-osam mladih koji će ići u Brisel, kako u Evropski parlament, tako i u nevladine organizacije, da bi vidjeli ideju demokratije na djelu’’, kaže Lero za portal Semberija info.
Za Lerin uspjeh i odlazak u Brisel zaslužne su, između ostalog, godine rada i posvećenosti pravnoj nauci, ali i angažovanje u nevladinom sektoru. Dobitnik je internacionalne nagrade ,,Mladi novinar’’ za širenje demokratskih vrijednosti, član uredništva Magazina ,,Karike’’, te urednik evropskog magazina za mlade ,,Europen Student Think Tank’’. Bivši je saradnik Unicefa u BiH, te potencijalni član Savjetodavne grupe mladih OSCE-a. Na razgovoru za odlazak u Brisel, kako kaže, bio je iskren i direktan – rekao je da želi da mladima u BiH prenese ideju Evropske unije i pomogne u provođenju evropskih procesa, a ne da napusti svoju zemlju.
-Stažiranje u Briselu obavio sam u kabinetu evropskog parlamentarca Ive Vajgla, člana političke grupe ALDE. Iako se čini da su tri mjeseca kratak period, svaki dan je bio veoma intenzivan jer ste sretali mnoge poznate ljude, od ambasadora Tajvana do Incka koji bi došao u posjetu. Ja sam se najviše bavio spoljnim poslovima, radeći na pitanjima Zapadnog Balkana – BiH, Srbije, Makedonije, itd...’’, navodi Lero i ističe da je najveći utisak na njega ostavila ozbiljnost u radu u Evropskom parlamentu i brzina donošenja odluka.
-Navešću jedan primjer. Rezolucija o BiH prihvaćena je u februaru u Strazburu. Ja sam prisustvovao na tri sastanka, i na svakom je donesena neka odluka. Pitaju vas – koji ćemo stav zauzeti i zašto? Koji su argumenti i činjenice? I zatim se donese odluka. Znači, poenta dijaloga nije stalno pričati, kao što predstavljaju kod nas, nego je poenta donijeti i zaključak. U roku od sedam dana održano je glasanje u Strazburu, gdje je prihvaćena Rezolucija, iako se o njoj raspravljalo samo nekoliko dana ranije. To je rezultat jakog tempa, što je za mene bilo nepojmljivo, da se tako brzo donese jedna važna odluka, a oni, u stvari, donesu stotinu sličnih odluka sedmično!’’, naglasio je Lero.
On je dodao da mu je nakon iskustva u Evropskom parlamentu jasno da je EU i dalje zainteresovana za BiH, ali da ljudi u našoj zemlji ne znaju ili neće da prihvate šta zaista znači članstvo u Uniji.
-Cilj ulaska u EU nije da vi postanete formalni član, nego da društveno uređenje i zakoni budu podignuti na viši nivo. Boraveći u Briselu, veoma brzo sam shvatio šta je evropski duh i šta je ono zbog čega treba da težimo EU. Riječ je o tome da vas ljudi tretiraju kao ravne sebi, iako vas vide prvi put u životu. Moj prvi komentar bio je – ljudskost. To je glavna vrijednost koju tamo spoznate jer se osjećate dobrodošlim. Čini mi se da bi u BiH malo koji stažista mogao to da osjeti’’, rekao je Lero i naveo da je u Evropskom parlamentu sreo veoma talentovane i požrtvovane mlade ljude, koji su se izdvojili obrazovanošću.
-Ako sam nešto vidio, vidio sam mlade ljude koji imaju znanje. Tamo ima i mlađih od mene, koji su već parlamentarci. Jednostavno, rade ljudi koji su obrazovani i hiperproduktivni. Drugačija kultura, drugačije ophođenje... Svi oni su svjesni da su počeli od stažiranja, ali su voljom i trudom nakon pet, deset, 15 godina, postali predstavnici u Evropskom parlamentu’’, istakao je ovaj mladi pravnik.
Trenutno je na novoj prekretnici jer treba da izabere jednu od stipendija za master studije za koje je u međuvremenu aplicirao. Prva podrazumijeva boravak u nekoliko evropskih zemalja, dok mu je drugu odobrio Švedski institut.
-Dobio sam stipendiju Evropske komisije, to je Erazmus Mundus i za nju se prijavi zaista veliki broj mladih, ali dobije je samo dva odsto njih jer je to najbolja stipendija u Evropi. Druga stipendija koju su mi odobrili je stipendija Švedskog instituta, riječ je o stipendijama za Zapadni Balkan i Tursku, gdje su izabrali mali broj onih koji su lideri civilnog sektora i koji već imaju toliko iskustva, da će im Švedski institut platiti da studiraju tamo. Riječ je o Univerzitetu Lund i programu evropskih studija, jednom od najprestižnijih univerziteta’’, naglasio je za portal Semberija info Lero.
Svake godine organizacija ,,Humanity in Action’’, čije je sjedište u SAD, a koja djeluje i na teritoriji BiH, na svjetskom nivou bira manje od deset mladih koji će stažirati u Evropskom parlamentu i upoznati se sa procesom donošenja odluka. Ove godine to je pošlo za rukom Nikoli Leri iz Bijeljine, koji je osnovne studije Prava završio u Banjaluci.
-Stažiranje u Evropskom parlamentu dio je ,,Pat Koks’’ Fellowship-a. Koks je nekadašnji predsjednik Parlamenta i on je na neki način patron, zaštitnik tog programa. Svake godine bira se sedam-osam mladih koji će ići u Brisel, kako u Evropski parlament, tako i u nevladine organizacije, da bi vidjeli ideju demokratije na djelu’’, kaže Lero za portal Semberija info.
Za Lerin uspjeh i odlazak u Brisel zaslužne su, između ostalog, godine rada i posvećenosti pravnoj nauci, ali i angažovanje u nevladinom sektoru. Dobitnik je internacionalne nagrade ,,Mladi novinar’’ za širenje demokratskih vrijednosti, član uredništva Magazina ,,Karike’’, te urednik evropskog magazina za mlade ,,Europen Student Think Tank’’. Bivši je saradnik Unicefa u BiH, te potencijalni član Savjetodavne grupe mladih OSCE-a. Na razgovoru za odlazak u Brisel, kako kaže, bio je iskren i direktan – rekao je da želi da mladima u BiH prenese ideju Evropske unije i pomogne u provođenju evropskih procesa, a ne da napusti svoju zemlju.
-Stažiranje u Briselu obavio sam u kabinetu evropskog parlamentarca Ive Vajgla, člana političke grupe ALDE. Iako se čini da su tri mjeseca kratak period, svaki dan je bio veoma intenzivan jer ste sretali mnoge poznate ljude, od ambasadora Tajvana do Incka koji bi došao u posjetu. Ja sam se najviše bavio spoljnim poslovima, radeći na pitanjima Zapadnog Balkana – BiH, Srbije, Makedonije, itd...’’, navodi Lero i ističe da je najveći utisak na njega ostavila ozbiljnost u radu u Evropskom parlamentu i brzina donošenja odluka.
-Navešću jedan primjer. Rezolucija o BiH prihvaćena je u februaru u Strazburu. Ja sam prisustvovao na tri sastanka, i na svakom je donesena neka odluka. Pitaju vas – koji ćemo stav zauzeti i zašto? Koji su argumenti i činjenice? I zatim se donese odluka. Znači, poenta dijaloga nije stalno pričati, kao što predstavljaju kod nas, nego je poenta donijeti i zaključak. U roku od sedam dana održano je glasanje u Strazburu, gdje je prihvaćena Rezolucija, iako se o njoj raspravljalo samo nekoliko dana ranije. To je rezultat jakog tempa, što je za mene bilo nepojmljivo, da se tako brzo donese jedna važna odluka, a oni, u stvari, donesu stotinu sličnih odluka sedmično!’’, naglasio je Lero.
On je dodao da mu je nakon iskustva u Evropskom parlamentu jasno da je EU i dalje zainteresovana za BiH, ali da ljudi u našoj zemlji ne znaju ili neće da prihvate šta zaista znači članstvo u Uniji.
-Cilj ulaska u EU nije da vi postanete formalni član, nego da društveno uređenje i zakoni budu podignuti na viši nivo. Boraveći u Briselu, veoma brzo sam shvatio šta je evropski duh i šta je ono zbog čega treba da težimo EU. Riječ je o tome da vas ljudi tretiraju kao ravne sebi, iako vas vide prvi put u životu. Moj prvi komentar bio je – ljudskost. To je glavna vrijednost koju tamo spoznate jer se osjećate dobrodošlim. Čini mi se da bi u BiH malo koji stažista mogao to da osjeti’’, rekao je Lero i naveo da je u Evropskom parlamentu sreo veoma talentovane i požrtvovane mlade ljude, koji su se izdvojili obrazovanošću.
-Ako sam nešto vidio, vidio sam mlade ljude koji imaju znanje. Tamo ima i mlađih od mene, koji su već parlamentarci. Jednostavno, rade ljudi koji su obrazovani i hiperproduktivni. Drugačija kultura, drugačije ophođenje... Svi oni su svjesni da su počeli od stažiranja, ali su voljom i trudom nakon pet, deset, 15 godina, postali predstavnici u Evropskom parlamentu’’, istakao je ovaj mladi pravnik.
Trenutno je na novoj prekretnici jer treba da izabere jednu od stipendija za master studije za koje je u međuvremenu aplicirao. Prva podrazumijeva boravak u nekoliko evropskih zemalja, dok mu je drugu odobrio Švedski institut.
-Dobio sam stipendiju Evropske komisije, to je Erazmus Mundus i za nju se prijavi zaista veliki broj mladih, ali dobije je samo dva odsto njih jer je to najbolja stipendija u Evropi. Druga stipendija koju su mi odobrili je stipendija Švedskog instituta, riječ je o stipendijama za Zapadni Balkan i Tursku, gdje su izabrali mali broj onih koji su lideri civilnog sektora i koji već imaju toliko iskustva, da će im Švedski institut platiti da studiraju tamo. Riječ je o Univerzitetu Lund i programu evropskih studija, jednom od najprestižnijih univerziteta’’, naglasio je za portal Semberija info Lero.
