Сједење се не може поништити вјежбањем. И ако вјежбате два сата, а десет сједите, и даље ћете бити у ризику од развоја неких болести. Дуготрајно сједјење једноставно није добро за организам.

Сједилачки начин живота није здрав, то је чињеница коју нам стално понављају. Али знате ли зашто је тако?
Нажалост, нисте само у ризику од дебљања. Некретање носи са собом низ разних других здравствених проблема.
Ономе што нашем тијелу чини превише сједјења тешко се супротставити вјежбањем. Чак и ако вјежбате 7 сати недјељно, што је далеко више од препоручених 2-3 сата, не можете поништити учинке седмосатног сједјења.

1. Дебљање

Ово можда и не треба посебно помињати. Ако унесте више калорија него што их потрошите – дебљаћете се. Математика је једноставна, а сједјење, нажалост, не троши превише калорија.

2. Штети срцу

Научници су ово први пут примијетили у студији која је упоређивала двије наизглед сличне групе: возаче у јавном превозу, који сједе већину дана, и кондуктере, који су углавном на ногама. Иако су им исхрана и начин живота били доста слични, они који су сједјели имали су двоструко већу вјеројатноћу да оболе од срчаних болести од оних који су стајали.

Такође, краће ћете живјети ако се запустите и проводите своје вријеме сједјећи или лежећи.

3. Деменција

Ако превише сједите, ваш мозак би могао да изгледа попут мозга особе с деменцијом. Сједјење такође повећава ризик од болести срца, дијабетеса, можданог удара, високог крвног притиска и високог холестерола, који играју улогу у овом стању. Кретање током дана може чак и више од вјежбања да помогне у смањењу ризика од свих ових здравствених проблема.

4. Дијабетес

Да, већа је вјероватноћа да ћете га добити ако сједите цијели дан. И то не само зато што сагоријевате мање калорија. Изгледа да то стварно чини сједјење. Није јасно зашто, али љекари мисле да сједјење може да промијени начин на који ваше тијело реагује на инсулин, хормон који помаже у сагоријевању шећера и угљених хидрата за енергију, пише wебмд.

5. Дубока венска тромбоза

Дубока венска тромбоза је згрушавање крви, угрушак који се ствара у нози, често зато што предуго сједите без помјерања. Може бити озбиљно ако се угрушак ослободи и задржи у плућима. Можда ћете примијетити отицање и бол, али неки људи немају симптоме. Зато је добра идеја прекинути дуга сједјења.

6. Анксиозност

Могуће је да сте често сами, заробљени пред екраном. Ако вам то омета сан, можете постати још тјескобнији. Осим тога, превише времена које проводите сами може да вас натјера да се повучете од пријатеља и вољених особа, што је повезано са социјалном анксиозношћу. Научници још покушавају да открију тачан узрок.

7. Лоше је за леђа

Сједећи положај представља велики стрес за леђне мишиће, врат и кичму. Још горе је ако сте погрбљени.  Потражите ергономску столицу одговарајуће висине која ће подржати ваша леђа на правим мјестима. Али упамтите: колико год вам било удобно, вашим леђима неће одговарати дуго сједјење. Устаните и помакните се минут или два сваких пола сата како бисте одржали кичму у правилној линији.

8. Варикозне вене

Предуго сједите и крв може да вам се накупи у ногама. То ствара додатни притисак у вашим венама. Могле би да натекну, уврну се или избоче, што лијечници називају проширеним венама. Такође можете видјети паукове вене или снопове поломљених крвних жила. Иако ови проблеми обично нису озбиљни, могу да боле.

9. Остеопороза

Старије особе које нису активне могу имати већу вјеројатноћу да ће добити остеопорозу (ослабљене кости). Иако умјерено вјежбање то неће спријечити, не морате ићи напоље и трчати маратон или се бавити пољопривредом како бисте остали мобилни у својим златним годинама. Само немојте бити на каучу сатима.

10. Канцер

Иако га сједјење не проузрокује, постоји већа вјеројатноћа да ћете добити рак дебелог цријева, ендометријума или плућа. Што више сједите, већи су изгледи. Старије жене имају већи изглед за рак дојке. То се не мијења ако сте суперактивни. Битно је колико сједите.

Због свега поменутог, убаците више кретања у ваш дан. Устаните и растегните се сваких пола сата. Додирните ножне прсте. Прошетајте по канцеларији. Користите степенице. Крените пјешке гдје год је то могуће. Све те ствари могу да помогну у заустављању негативног дјеловања непрекинутог сједјења и да вас одрже на путу према добром здрављу, преноси Н1.

(Н1)
​