Производња хране из океана могла би знатно порасти до 2050.
Океани имају велики неоткривен потенцијал да помогну нахранити свијет у наредним деценијама, тврде научници.
Годишња глобална производња хране из мора могла би порасти за 21 до 44 милиона тона до 2050. године, што је пораст од 12 до 25 одсто свог меса потребног за прехрану 9,8 милијарди људи до средине вијека.
О томе је ове седмице извијестио магазин Природа (Nature).
Остваривање таквог повећање одрживе производње хране зависиће од различитих фактора, укључујући политичке реформе, технолошке иновације и будућу потражњу. Храна из мора високо је нутритивна, садржи битне витамине, минерале и масне киселине.
Док у свијету расте потражња за храном, неизвјесно је може ли се понуда повећати без угрожавања других услуга екосистема. Храна из мора, излов рибе и морских плодова и узгој чини само 17 одсто садашње производње меса широм свијета, али би могла имати важну улогу у глобалној сигурности хране.
Кристофер Костело, професор екомомије животне средине, каже да океани имају велики, неоткривен потенцијал да помогну нахранити свијет у наредним деценијама, а то је могуће реализоватии тако да отисак на околиш буде мањи од оног што га производе други извори хране.
Ако се проведу брзе и далекосежне промјене у начину на који управљамо индустријом експлоатације мора и притом очувамо његове екосистеме, можемо ојачати дугорочну сигурност хране и егзистенцију милиона људи, сматра он.
Научници позивају на спровођење даљних истраживања потенцијала производње хране из мора.
Костело и његове колеге израчунавају потенцијалну будућу производњу хране из мора користећи биоекономске моделе. Они кажу да би до 2050. године до 44 одсто хране из мора могло долазити из узгоја.
Агенције
Годишња глобална производња хране из мора могла би порасти за 21 до 44 милиона тона до 2050. године, што је пораст од 12 до 25 одсто свог меса потребног за прехрану 9,8 милијарди људи до средине вијека.
О томе је ове седмице извијестио магазин Природа (Nature).
Остваривање таквог повећање одрживе производње хране зависиће од различитих фактора, укључујући политичке реформе, технолошке иновације и будућу потражњу. Храна из мора високо је нутритивна, садржи битне витамине, минерале и масне киселине.
Док у свијету расте потражња за храном, неизвјесно је може ли се понуда повећати без угрожавања других услуга екосистема. Храна из мора, излов рибе и морских плодова и узгој чини само 17 одсто садашње производње меса широм свијета, али би могла имати важну улогу у глобалној сигурности хране.
Кристофер Костело, професор екомомије животне средине, каже да океани имају велики, неоткривен потенцијал да помогну нахранити свијет у наредним деценијама, а то је могуће реализоватии тако да отисак на околиш буде мањи од оног што га производе други извори хране.
Ако се проведу брзе и далекосежне промјене у начину на који управљамо индустријом експлоатације мора и притом очувамо његове екосистеме, можемо ојачати дугорочну сигурност хране и егзистенцију милиона људи, сматра он.
Научници позивају на спровођење даљних истраживања потенцијала производње хране из мора.
Костело и његове колеге израчунавају потенцијалну будућу производњу хране из мора користећи биоекономске моделе. Они кажу да би до 2050. године до 44 одсто хране из мора могло долазити из узгоја.
Агенције
