Традиционална српска сарма је она која се кува у шерпи, али постоје неколико варијанти припреме овог специјалитета. Поента је набавити квалитетне састојке и "савити" сарму по личном укусу.

Састојци за праву српску сарму:
 

• 1 велика главица киселог купуса
• 600 грама јунећег мљевеног меса
• 3 шоље белог пиринча
• Црни лук
• Рендана шаргарепа,
• главица бијелог лука
• 200 грама сувих ребара
• 100 грама димљене сланине
•  

Зачини:

Со, суви зачин, бибер, домаћа сува туцана паприка.

Купус за сарме:

За сарме је најбоље користити футошки кисели купус јер је мекан и листови су еластични. Из каце се извади овећа главица киселог купуса и остави да се оцеди. Онда се с ње пажљиво скидају лиске за сарму, а са сваке лиске се ножем одстрани онај задебљали део листа који је везује за корен, јер ће се сарме доцније лакше увијати. Овако припремљене лиске се обавезно оперу хладном водом, да сарма не буде прекисела, па се оставе негде да се оцеде.

Надљев за сарме

Шест стотина грама јунетине, најбоље од предњег черека, самеље се прво на крупну, па на ситну шајбну. Ко воли крупнији надев од меса за сарму, може самлети само једном. Затим се месо издинста, може посебно, а може са луком.

У месо за сарме се дода пола кесице млевеног бибера, нешто јаче од пола кашике зачина од поврћа и кашика суве зачинске паприке. Пропржи се још мало, па склони са плотне. Онда се у издинстано месо убаце две кафене шољице очишћеног и опраног пиринча и надев за сарме је готов. Кувари са медитерана у надев за сарме додају и доста босиљка или оригана, али то значајно мења укус, па ко воли нека изволи да експериментише са сармама. Такође, неко ставља и рендану шаргарепу, што сармама даје слаткаст укус и умањује арому меса.

Умотавање сарме

А сад умотавање сарми, које је за неке нерешива загонетка. Очишћена и опрана лиска киселог купуса се стави на длан, па онда, ближе корену а по средини, стави кашика надљева за сарме. Онда почне да се ролује али чим је надев покривен, крајеви лиске се савијају ка унутра, па се настави с мотањем до краја. Иако ће се многима оваква конструкција сарме учинити несигурном, није тако: чим онај пиринач из надева набубри при кувању, створи се посебан унутрашњи притисак који ће сарму држати на окупу.

Како се ређају сарме у лонац

Слагање сарми у лонац је такође умијеће. На дно посуде се ставе три-четири лиске неискоришћеног киселог купуса, а преко њих се поспе исјечена сланиница и на мање комадиће исјечен чен бијелог лука. У приземље лонца се стављају бибер у зрну и лист лорбера. Тек онда се ређају сарме: прво по ободу у круг, а онда између, док се не покрије дно. Преко овог реда се набаци штогод од сувог меса, а најбоље сува ребра.

Онда опет иду сарме, између којих се ушушкају комади очишћеног бијелог лука и сланиница или комади сувих ребара, па опет сарме, ако их је преостало. То колико ће сарма бити масна одређује то колико масна сува ребра и колико сланине ставите у лонац. Будите свјесни да ће пиринач доста масти да упије и да је сарма калорично јело. Кад је слагање сарми завршено, сарма се налије хладном водом да добро огрезне, па стави на плотну.

Како ће врло брзо онај пиринач у сарми да покупи готово сву воду, сарме морају да се доливају, али се ово чини млаком водом, овог пута обилато. Како год да се припремају, око сарми је увек доста посла. Зато је неписано правило да се сарме увек спремају у повећој посуди. Онда се сарме оставе да се крчкају колико год хоћете, ништа им неће бити. Вјерује се да се су сарме укусније што се дуже крчкају и што се више пута подгријавају. Ово друго ипак избјегавајте због здравља а ако имате могућности сарма има најбољи укус из глинених посуда.
​
Сарме се једу уз прилог од киселог млијека или преливене домаћим мајонезом. Урнебес салата је такође адекватна уз сарме. Сарма нема потребу да се уз њу једе било каква салата. Од пића добро и квалитетно црвено вино прати одличан укус сарме.

(Независне)