Психолози кроз савјетодавни и психотерапеутски рад примјећују све већи број младих који се суочавају са проблемима самоповређивања или контролом бијеса. Разговарали смо са Мајом Савановић Зорић, психологом и системским породичним психотерапеутом, како бисмо боље разумјели ове трендове и улогу родитеља у њиховом рјешавању.

Зашто све више младих има проблеме са самоповређивањем или контролом бијеса? Према ријечима Маје Савановић Зорић, ово је посљедица различитих фактора који обликују живот младих. Социјални притисци, недостатак емоционалних вјештина и неадекватно суочавање са стресом могу довести до тражења алтернативних начина изражавања, попут самоповређивања или бијеса.

Какву улогу имају очекивања очева или мајки у овим ситуацијама? Очекивања родитеља играју кључну улогу у формирању понашања дјеце. Очеви и мајке преносе своје обрасце понашања и ставове на своју дјецу, што може утицати на развој њихових емоционалних вјештина и способности управљања бијесом или стресом. Очекивања темељена на родним стереотипима, попут "буди јак као мушкарац“, "што плачеш као нека цурица“ или "буди тиха и мирна као дама", могу ограничити дјететову слободу изражавања и довести до проблема. Дакле, врло је једноставно. Ако се од дјевојчица очекује да буду "уредне" и "тихе", могу потиснути своје емоције, док се од дјечака може очекивати да буду "храбри" и "јаки", што их може ограничити у изражавању рањивости и изазвати проблеме с бијесом.
​
Како родитељи могу подржати своју дјецу у превладавању ових изазова? Студије показују да неадекватна пажња или претјерана контрола родитеља могу изазвати осјећај немоћи и фрустрације код младих, што може резултирати тражењем негативних начина изражавања емоција попут самоповређивања или избијања бијеса. Подршка родитеља је веома битна. Разумијевање, правилно постављање граница, стварање отвореног и подржавајућег окружења у којем се млади осјећају сигурно изражавати своје емоције је неопходно. Треба подстицати дијалог о емоцијама и пружити алате и стратегије за суочавање са стресом и бијесом на здрав начин. 

Родитељи требају извијестити о утицају њихових очекивања и увјерења на ментално здравље њихове дјеце те их подстакнути да користе отвореност, подршку и емпатију у одгоју своје дјеце. Младима треба поручити да је у реду бити рањив и изражавати емоције те да потраже помоћ кад год је то потребно како би се избјегли озбиљнији проблеми с менталним здрављем и како би научили здраве стратегије суочавања и превладавања својих емоционалних тешкоћа, порука је Маје за крај.