POLITIKA: Može li presuda protiv Dodika da bude uvod u njegovu smenu
Britanski ambasador u Sarajevu podgrejao atmosferu tvrdnjama da BiH ima nesporno vlasništvo nad državnom imovinom.
Banjaluka – Uzbudljiva dinamika i napetost koje obavijaju političku scenu Bosne i Hercegovine dobijaju novi zamah iz dana u dan. Nakon što je Milorad Dodik – koji je u centru pažnje složene političke slagalice – nedavno potpisao ukaze o dva zakona koje je (ne)imenovani supervizor Kristijan Šmit pre toga suspendovao, usledila je odmazda iz sveta.
Nemačka je obustavila četiri infrastrukturna projekta u RS vredna više od sto miliona evra, a Amerika je krajem jula uvele sankcije četvorici visokih funkcionera RS, da bi kruna usledila kada je Tužilaštvo BiH pre nekoliko dana podiglo optužnicu protiv predsednika RS i direktora „Službenog glasnika RS” jer su se usudili da objave zakone koje je usvojila Skupština RS, a koje je Kristijan Šmit u međuvremenu stavio van snage.
Onda je britanski ambasador u Sarajevu Džulijan Rajli dodatno podgrejao atmosferu. Suptilna nijansa diplomatskog tona često zna da bude varljiva, pogotovo kada dolazi od važnih igrača kao što je Velika Britanija. Rajli je za banjalučke medije izneo tvrdnju da se zemlja iz koje dolazi ne odnosi pristrasno prema bilo kojem narodu, a onda i sam oponira vlastitom stavu. Govoreći o uzroku cele krize – podeli državne imovine, iznosi teze koji se potpuno podudaraju s politikama bošnjačkih elita. On, naime, smatra da država BiH „ima nesporno vlasništvo nad imovinom”, što, kako je dodao, ne isključuje mogućnost da i niži nivoi vlasti koriste ta dobra.
Dodika je kratko odgovorio: „Kada pokažete poštovanje prema srpskom narodu i institucijama Srpske, onda će se promeniti i naš odnos prema ambasadorima Britanije” i potom dodao da su poruke RS jasne – „imovinu nećete dobiti”.
Formalni povod za optužnicu jeste Dodikovo potpisivanje ukaza o „suspendovanim” zakonima o neobjavljivanju odluka visokog predstavnika i Ustavnog suda, ali oni su doneti baš kao mera za slučaj da (ne)imenovani supervizor pokuša da nametne zakone koji bi Srpsku lišili dejtonskog prava na imovinu.
No, britanski ambasador smatra da je Šmit imenovan u skladu s procedurama, jer za njegovo nameštenje, kako kaže, nije potrebna rezolucija SB UN. Neobičan je i odgovor britanskog diplomate na ironično postavljeno pitanje kako je moguće da je Srbija jedina zemlja na svetu čiji teritorijalni integritet nije važan. Rajli na to kaže kako su „okolnosti povezane s proglašenjem nezavisnosti Kosova izuzetno drugačije” u odnosu na Ukrajinu.
Ombudsman za ljudska prava BiH iz srpskog naroda Nevenko Vranješ pojasnio je da pravosudni sistem treba da štiti garantovana prava, slobode i demokratske tekovine, a ne da služi za gušenje političke volje stečene u demokratskim procesima. „Nedopustivo je da se samo zbog toga što vrši svoju ustavnu funkciju i proglašava zakone koje je usvojilo suvereno narodno predstavništvo, krivičnom progonu izloži predsednik RS, kome je na demokratski održanim izborima funkciju poverilo više od 300.000 građana Srpske”, kaže Vranješ.
Advokat koji brani predsednika RS rekao je da praksa javnog pritiska na Sud BiH saopštenjem iz Kancelarije visokog predstavnika, kao i ambasada nekih država, nesumnjivo krši standarde poštenog sudskog postupka. „Da bi se optužnica potvrdila potrebno je da politika provali i u Sud BiH. Ne postoje pravne norme koje podržavaju visokog predstavnika kao zakonodavca, niti dokument koji aktivno legitimiše Šmita kao visokog predstavnika”, istakao je Dodikov advokat.
Kakav god ishod ovog procesa bio, izvesno je da će i ova kriza potrajati i dodatno onemogućiti zemlju da rešava probleme koji tište građane. Pravnici su pretpostavili nekoliko mogućih scenarija, od toga da Sud BiH ne potvrdi optužnicu – što je malo verovatno, do toga da ona bude potvrđena i da onda otpočne proces koji će se verovatno više bazirati na dokazivanju da je Šmitov zakon nelegitiman. Treća opcija jeste da Dodik i Miloš Lukić budu proglašeni krivim, ali ni pravnicima nije jasno kako će se u tom slučaju sprovesti Šmitov zakon – koji u Republici Srpskoj nije važeći, a koji za nesprovođenje njegovih odluka, sem propisanih kazni od šest meseci do pet godina zatvora, predviđa i sankciju – zabranu vršenja službene dužnosti.
POLITIKA
Banjaluka – Uzbudljiva dinamika i napetost koje obavijaju političku scenu Bosne i Hercegovine dobijaju novi zamah iz dana u dan. Nakon što je Milorad Dodik – koji je u centru pažnje složene političke slagalice – nedavno potpisao ukaze o dva zakona koje je (ne)imenovani supervizor Kristijan Šmit pre toga suspendovao, usledila je odmazda iz sveta.
Nemačka je obustavila četiri infrastrukturna projekta u RS vredna više od sto miliona evra, a Amerika je krajem jula uvele sankcije četvorici visokih funkcionera RS, da bi kruna usledila kada je Tužilaštvo BiH pre nekoliko dana podiglo optužnicu protiv predsednika RS i direktora „Službenog glasnika RS” jer su se usudili da objave zakone koje je usvojila Skupština RS, a koje je Kristijan Šmit u međuvremenu stavio van snage.
Onda je britanski ambasador u Sarajevu Džulijan Rajli dodatno podgrejao atmosferu. Suptilna nijansa diplomatskog tona često zna da bude varljiva, pogotovo kada dolazi od važnih igrača kao što je Velika Britanija. Rajli je za banjalučke medije izneo tvrdnju da se zemlja iz koje dolazi ne odnosi pristrasno prema bilo kojem narodu, a onda i sam oponira vlastitom stavu. Govoreći o uzroku cele krize – podeli državne imovine, iznosi teze koji se potpuno podudaraju s politikama bošnjačkih elita. On, naime, smatra da država BiH „ima nesporno vlasništvo nad imovinom”, što, kako je dodao, ne isključuje mogućnost da i niži nivoi vlasti koriste ta dobra.
Dodika je kratko odgovorio: „Kada pokažete poštovanje prema srpskom narodu i institucijama Srpske, onda će se promeniti i naš odnos prema ambasadorima Britanije” i potom dodao da su poruke RS jasne – „imovinu nećete dobiti”.
Formalni povod za optužnicu jeste Dodikovo potpisivanje ukaza o „suspendovanim” zakonima o neobjavljivanju odluka visokog predstavnika i Ustavnog suda, ali oni su doneti baš kao mera za slučaj da (ne)imenovani supervizor pokuša da nametne zakone koji bi Srpsku lišili dejtonskog prava na imovinu.
No, britanski ambasador smatra da je Šmit imenovan u skladu s procedurama, jer za njegovo nameštenje, kako kaže, nije potrebna rezolucija SB UN. Neobičan je i odgovor britanskog diplomate na ironično postavljeno pitanje kako je moguće da je Srbija jedina zemlja na svetu čiji teritorijalni integritet nije važan. Rajli na to kaže kako su „okolnosti povezane s proglašenjem nezavisnosti Kosova izuzetno drugačije” u odnosu na Ukrajinu.
Ombudsman za ljudska prava BiH iz srpskog naroda Nevenko Vranješ pojasnio je da pravosudni sistem treba da štiti garantovana prava, slobode i demokratske tekovine, a ne da služi za gušenje političke volje stečene u demokratskim procesima. „Nedopustivo je da se samo zbog toga što vrši svoju ustavnu funkciju i proglašava zakone koje je usvojilo suvereno narodno predstavništvo, krivičnom progonu izloži predsednik RS, kome je na demokratski održanim izborima funkciju poverilo više od 300.000 građana Srpske”, kaže Vranješ.
Advokat koji brani predsednika RS rekao je da praksa javnog pritiska na Sud BiH saopštenjem iz Kancelarije visokog predstavnika, kao i ambasada nekih država, nesumnjivo krši standarde poštenog sudskog postupka. „Da bi se optužnica potvrdila potrebno je da politika provali i u Sud BiH. Ne postoje pravne norme koje podržavaju visokog predstavnika kao zakonodavca, niti dokument koji aktivno legitimiše Šmita kao visokog predstavnika”, istakao je Dodikov advokat.
Kakav god ishod ovog procesa bio, izvesno je da će i ova kriza potrajati i dodatno onemogućiti zemlju da rešava probleme koji tište građane. Pravnici su pretpostavili nekoliko mogućih scenarija, od toga da Sud BiH ne potvrdi optužnicu – što je malo verovatno, do toga da ona bude potvrđena i da onda otpočne proces koji će se verovatno više bazirati na dokazivanju da je Šmitov zakon nelegitiman. Treća opcija jeste da Dodik i Miloš Lukić budu proglašeni krivim, ali ni pravnicima nije jasno kako će se u tom slučaju sprovesti Šmitov zakon – koji u Republici Srpskoj nije važeći, a koji za nesprovođenje njegovih odluka, sem propisanih kazni od šest meseci do pet godina zatvora, predviđa i sankciju – zabranu vršenja službene dužnosti.
POLITIKA
