Василије Перић, актуелни начелник општине Угљевик, већ деветнаест година успјешно обавља начелничку функцију у овој подмајевичкој општини. Од једне слабо развијене општине, каже Перић, Угљевик је израстао у изразито развијену општину коју просјек плата запослених тренутно сврстава у сами врх Републике Српске, одмах иза општине Станари. Перић тврди да  је протеклих деветнаест година обиљежено великим радом и резултатима постигнутим на више фронтова.
 
-Када сам почетком 2001. године дошао на чело ове општине, буџет је износио нешто мање од три милиона КМ. Тренутно имамо буџет од 13 милиона КМ, што са поносом често истичем. Нама то није пало с неба, већ је резултат заједничког рада и труда општине, као локалне самоуправе, али и свих грађана и вриједних и позитивних људи који су са нама заједно радили за добробит општине Угљевик. Буџет планирамо и трошимо у складу са потребама грађана. Успјели смо да од изразито неразвијене општине постанемо, по критеријима Владе РС, једна од најразвијенијих општина у Републици Српској. С обзиром на то да је тренутно актуелна предизборна кампања, има и оних који кажу да смо затворена општина, односно нека „црна рупа“. Тада с правом постављам питање, како су онда  овдје нашли запослење и људи из Зворника, Лопара, Брчког, Бијељине и других градова. За развој ове општине свакако је најзаслужнији угаљ који се овдје копа стотинама година. За нас је РиТЕ „Угљевик“ била и остала покретач развоја општине и цјелокупне регије“.
 
Перић каже да је управо та чињеница, да је општински буџет нарастао са три на тринаест милиона КМ, створило претпоставку да се могу реализовати значајни послови, изузетно важни за квалитет живота грађана ове општине.
 
- Општина Угљевик је свих ових година била препознатљива по реализацији значајних инфраструктурних пројеката. Непрестано радимо. Школе су нам некада личиле, буквално, на штале. Око 90 одсто општине није имало кваитетно водоснабдијевање. У том поратном периоду рјешавали смо смјештај поодица погинулих бораца и инвалида рата. Ни до једног нашег села, осим Трнове, није било асфалтног пута. Од села до града није се могло проћи, како ми кажемо, чак ни у чизмама. Општина Угљевик је препознатљива по томе што смо асфалтирали и изградили око 300 километара путева. Ако је просјек километра асфалта око 100.000 КМ, ми смо само за путеве инвестирали више од 30 милиона КМ. Рента, односно надокнада за експлоатацију угља, није увијек била пет милиона годишње, већ је била знатно нижа. Нико овој општини није ништа поклонио. Грађани заслужују и знатно више од РиТЕ „Угљевик“. Мислим да је у периоду од 2001. до 2007. године ово предузеће било одговорније према општини, у вријеме док је директор био Боро Босић. Тада је РиТЕ „Угљевик“ својим средствима градила базене и стадион у Угљевику, улагали су у спорт. То се некако изгубило након 2010. године. Нема директних улагања РиТЕ „Угљевик“ у развој општине. Почетком 2001. године општина је имала око 2.300 запсолених с подручја наше општине Сада имамо око 4.000 запослених. Често нас прозивају, па кажу да ништа нисмо урадили на запошљавању, иако смо све ово вријеме стимулисали запошљавање у области привреде. Ми тренутно имамо најмању стопу незапослености. Овдје нам долазе и посао траже људи из других општина. Локална самоуправа је томе дала значајан допринос.  Ми јесмо били први по просјечним платама у РС, али је у посљедњих неколико година РиТЕ „Угљевик“ биљежила пословне губитке, а значајно су повећани и трошкови откривке, са 1,4 до 1,8. Упорни смо били у рјешавању проблема загађености ваздуха у Угљевику. Тренутно нам РиТЕ „Угљевик“ дугује око два милиона КМ. То су средства којима желимо исплатити подстицаје за наше пољопривреднике,угоститеље који тешко раде у вријеме пандемије вируса корона, стипендије за студенте. Исказујемо одређену бригу за фнкционисање РиТЕ „Угљевик“, као што смо исказивали и 2012. године, када су нам овдје довели руског инвеститора Рашида Сардарова и помпезно најављивали изградњу новог блока термоелектране. Добро би било да смо од средстава продаје „Телекома“, од средстава неке акумулације, од рудника и термоелектрана, градили нове електроенергетске блокове. Ми смо за то да рудно благо остане и за нашу будућност, за нашу дјецу. Имам осјећај да се не води довољно рачуна о рационалном кориштењу рудних богатстава и природних ресурса“, каже Василије Перић.
 
 
У протеклих 20 година
 
У протеклих двадесетак година у Угљевику смо изградили нове школе, што је била обавеза Владе РС. Обезбиједили смо смјештај за све породице погинулих бораца и инвалида рата. Реализовали смо највећи дио инфраструктурних пројеката и по томе смо постали препознатљиви. Дијелили смо подстицаје привредницима и пољопривредницима. Подијелили смо око 300.000 садница шљиве пољопривредницима, чиме је створен предуслов за извоз на инострано тржиште. У овој години извезено је на њемачко и аустријско тржиште око 2.500 тона шљиве. Давали смо стимулације за изградњу складишних капацитета за воће. Слободно могу да кажем да сам поносан на начин како сам водио развој ове општине у протеклим годинама.
 
Из Угљевика се не одлази
 
,,Нисмо имали велику депопулацију становништва на овом простору. Општина Угљевик успијева задржати број становника из ранијег периода, иако су присутне сталне миграције становништва према Бијељини и већим градовима. Посебно сам поносан на чињеницу да смо неке пројекте реализовали међу првима у РС и БиХ. Увели смо надокнаду за свако новорођено дијете. Смањили смо трошкове смјештаја наше дјеце у обданиште. Са 135 КМ ту смо цијену свели на 95 КМ. Овдје имамо бесплатну школу спорта за дјецу од три до шест година, бесплатну школу пливања, бесплатну школу глуме. Дјецу шаљемо на спортске кампове, стимулишемо најбоље ученике. ‘‘

Semberija info