Биро за запошљавање Бијељина
На евиденцији бијељинског Бироа за запошљавање тренутно 1.232 особе са високом стручном спремом чекају позиве послодаваца за прво запослење. Звања која су најзаступљенија, односно која доминирају у активној понуди радне снаге, када је у питању висока стручна спрема, су дипломирани економисти, дипломирани правници, професори разредне наставе, каже директор Филијале за запошљавање Бијељина, Синиша Кајмаковић, истичући да се 31. маја на евиденцији бијељинског Бироа за запошљавање налазило 7.770 незапослених особа.
Имајући у виду податак да је само прије пет до шест година на бијељинском бироу било 13.473 незапослена(у 2015. години) или 13.659 незапослених (у 2014. години), сада је та бројка за неколико хиљада мања.
Статистика може, наравно да завара, јер не треба изгубити из вида податак да се ранијих година правила јасна дистинкција између оних који се налазе у категорији “активна понуда радне снаге” и оних који су улазили у “пасивну понуду радне снаге”, користећи право на здравствено осигурање.
Што се тиче најбројнијих професија на евиденцији, као да се скоро ништа није промијенило у односу на период од прије пет до шест година. Као и тада, и сада су дипломирани правници, дипломирани економисти, професори разредне наставе, дипломирани васпитачи, међу најбројнијим професијама које траже своју шансу на тржишту рада.
Професор Миленко Станић, продекан за наставу на Универзитету “Синергија”, каже да је за нову академску годину на овом универзитету планирано да се упише око 150 студената, те да ће одобрена квота бити и попуњена. Међутим, што се тиче интересовања младих за студијске програме овог факултета, он каже да се интересовање студената из године у годину помјера од друштвених наука, права и англистике, ка информатици.
Боро Крстић, директор Универзитета “Бијељина”, каже да на овом приватном универзитету велико интересовање још увијек влада за студиј фармације.
“Планирали смо да упишемо 70 студената на фармацију, по тридесетак на Факултет психологије и Факултет здравствене његе, те двадесетак на Пољопривредни факултет. Наши дипломирани студенти не представљају оптерећење за тржиште рада и, углавном, брзо проналазе запослење. Када тражимо асистента за Фармацеутски факултет, ми га не можемо добити са бироа”, каже Крстић.
Семберија инфо - Љ. Љубојевић
Имајући у виду податак да је само прије пет до шест година на бијељинском бироу било 13.473 незапослена(у 2015. години) или 13.659 незапослених (у 2014. години), сада је та бројка за неколико хиљада мања.
Статистика може, наравно да завара, јер не треба изгубити из вида податак да се ранијих година правила јасна дистинкција између оних који се налазе у категорији “активна понуда радне снаге” и оних који су улазили у “пасивну понуду радне снаге”, користећи право на здравствено осигурање.
Што се тиче најбројнијих професија на евиденцији, као да се скоро ништа није промијенило у односу на период од прије пет до шест година. Као и тада, и сада су дипломирани правници, дипломирани економисти, професори разредне наставе, дипломирани васпитачи, међу најбројнијим професијама које траже своју шансу на тржишту рада.
Професор Миленко Станић, продекан за наставу на Универзитету “Синергија”, каже да је за нову академску годину на овом универзитету планирано да се упише око 150 студената, те да ће одобрена квота бити и попуњена. Међутим, што се тиче интересовања младих за студијске програме овог факултета, он каже да се интересовање студената из године у годину помјера од друштвених наука, права и англистике, ка информатици.
Боро Крстић, директор Универзитета “Бијељина”, каже да на овом приватном универзитету велико интересовање још увијек влада за студиј фармације.
“Планирали смо да упишемо 70 студената на фармацију, по тридесетак на Факултет психологије и Факултет здравствене његе, те двадесетак на Пољопривредни факултет. Наши дипломирани студенти не представљају оптерећење за тржиште рада и, углавном, брзо проналазе запослење. Када тражимо асистента за Фармацеутски факултет, ми га не можемо добити са бироа”, каже Крстић.
Семберија инфо - Љ. Љубојевић
