Неадекватна контрола експлоатације шљунка у сливу ријека Босне и Дрине директно угрожава више од 200.000 становника Маглаја, Добоја, Модриче, Вукосавља, Шамца и Зворника, градова у којима су се организовале неформалне групе грађана, каже Љубинко Ђурић, пројектни координатор у Центру  цивилних иницијатива из Добоја приликом представљања у Бијељини Мапе легалне експлоатације шљунка у сливовима Ријека Дрине и Босне.

“Центри цивилних иницијатива пружају подршку активистичким групама које се залажу за легалну и контролисану експлоатацију шљунка у ријечним коритима у региону. У прошлој години водили смо акције у сливу ријеке Босне, на потезу од  Добоја, Вукосавља, Модриче и Шамца. У међувремену смо акције организовали у Зворнику и Маглају, гдје смо обухватили и подручје Завидовића и Жепча. Сада смо присутни и на подручју Бијељине. Жељели смо да подсјетимо јавност да је у катастрофалним поплавама из 2014. године живот изгубило четрнаест људи из ових локалних заједница, те да неадекватна експлоатација шљунка може проузроковати људске и огромне материјалне штете”, каже Ђурић, истичући да су поменута подручја и даље угрожена од поплава и других девастација због нелегалне експлоатације шљунка.
​

“Осим угрожености од поплава, неконтролисана експлоатација шљунка указује и на постојање корупције у овој области. Због тога и на овакав начин желимо да зауставимо нелегалну експлоатацију шљунка на подручју Међаша, Попова и Павловића моста и Јање на Дрини. Тренутно једино у Јањи постоји легална експлоатација шљуна у овој регији, а све друго је на овом подручју нелегално”, каже Ђурић, истичући да у РС дјелује свега шест водопривредних инспектора који покривају подручје од Новог Града до Требиња и мјесечно прелазе тридесетак хиљада километара.  Због тога је ЦЦИ покренуо иницијативу за измјену кровног  Закона о водама, како би  дошло и до промјене правилника о вађењу шљунка из ријека.